Usred vojvođanske ravnice, skriven iza zaraslog parka, nalazi se dvorac koji danas više podseća na scenografiju za film o avanturama nego na nekadašnju raskošnu rezidenciju.
Dvorac Fernbah, poznat kao Baba Pusta, krije neobičnu priču o bogatstvu, propadanju i navodnom zlatu zbog kog su svojevremeno stradali čak i delovi njegove porodične kapele.
Dvorac se nalazi u blizini sela Aleksa Šantić, nedaleko od Sombora, a podigao ga je Karolj Fernbah početkom 20. veka. Projektovao ga je mađarski arhitekta Režo Hikiš, a zdanje je završeno oko 1906/1907. godine. Fernbah je bio jedan od najbogatijih ljudi tog vremena i veliki župan Bačko-bodroške županije.
I danas je teško poverovati da se ovakav dvorac nalazi usred ravnice. Nekada ga je okruživao veliki park uređen u engleskom stilu, sa brojnim retkim i egzotičnim biljkama. U njemu je, između ostalog, posađen i jedan od prvih ginkoa u ovom delu Evrope.
Zašto se zove Baba Pusta?
Ime dvorca zvuči pomalo neobično, ali iza njega ne stoji nikakva horor priča. Karolj Fernbah podigao ga je u čast svoje supruge Dore, kojoj su tepali „baba“, što je u mađarskom jeziku označavalo lutku.
Dvorac je bio reprezentativna porodična rezidencija, sa velikom centralnom salom, galerijom, mermernim elementima, drvenim detaljima, vitražima, kaminom i porodičnom kapelom. Upravo će ta kapela mnogo godina kasnije postati središte jedne priče o skrivenom blagu.
Priča o zlatu zbog koje je stradao oltar
Kako je dvorac tokom decenija propadao i ostajao sve zapušteniji, počele su da kruže priče da se negde unutar njega nalazi sakriveno zlato.
Glasina je bila dovoljno ubedljiva da su pojedini tragači za blagom počeli da razvaljuju delove dvorca u potrazi za njim. Posebno je stradao mermerni oltar u porodičnoj kapeli.
Prema podacima projekta Dvorci Srbije, oltar je čak razbijen na dva dela nakon što je neko poverovao da se ispod njega nalazi zlato. Međutim, blago nije pronađeno.
I tu priča postaje još bizarnija. Kapela je nekada bila posebno raskošno uređena, sa oslikanim zidovima, prikazima anđela, vitražima i drugim dekorativnim elementima. Danas je od tog enterijera ostalo veoma malo. Freske su oštećene, a veliki deo unutrašnjosti je uništen ili odnet.
Jedan noviji tekst o napuštenim vojvođanskim dvorcima takođe navodi da su tragovi za blagom uništavali delove kapele, odnosno njen mermerni pod.
Od velelepnog dvorca do ruševine
Baba Pusta je nakon Drugog svetskog rata menjala namene, a jedno vreme u njoj je bilo sedište poljoprivrednog preduzeća. Međutim, od devedesetih godina objekat je napušten i počeo je ubrzano da propada.
Danas je stanje mnogo drugačije od onoga kako je dvorac izgledao početkom 20. veka. Krov je velikim delom nestao, park je zarastao, a nekadašnji luksuzni enterijer gotovo je potpuno uništen. Turistička organizacija Vojvodine navodi i da dvorac nije otvoren za posetioce.
Zbog svega toga, Baba Pusta danas izgleda gotovo nestvarno. Kada se pogleda kroz fotografije, lako je razumeti zašto je pojedini opisuju kao mesto koje bi bez problema moglo da posluži kao scenografija za film o potrazi za izgubljenim blagom.
Samo što ovde nema srećnog završetka sa sandukom punim zlata.
Ako je blago ikada zaista postojalo, za sada nema dokaza da je ikada pronađeno. Ono što je sigurno jeste da je sama Baba Pusta danas svojevrsno istorijsko blago — samo što, umesto da bude sačuvano, polako nestaje pred očima.
Izvor: City magazine
Prizor iz Srbije zaludeo ljubitelje putovanja: Kućica na steni usred reke obilazi svet
Dodaj komentar