Rada Karanac Lazović (46) iz Čačka izvojevala je svoju najveću bitku. Posle šest godina borbe za potomstvo, ona se nedavno porodila i na svet donela trojke.
Rada se porodila u Narodnom frontu u Beogradu. Trojke su nakon dva dana prebačene na Institut za neonatologiju. Dve bebe imale su oko dva kilograma po rođenju, treća je bila malo sitnija.
– Sve je u redu, deca su dobro. Idemo dva puta nedeljno na Institut i zovemo bolnicu svakog dana da saznamo kako su. Evo malo kasnije ću da nazovem da mi kažu kako su napredovale. Znam da su na najsigurnijem mestu i zato ne brinem – kaže za portal Blic Žena ova mama.
Ceo život se vrti oko vantelesne oplodnje
Kada danas razmisli o svemu što je preživela u želji da postane majka, kaže kroz osmeh:
– Nakon što sam se porodila, neko me je u porodilištu pitao koliko je sve trajalo odnosno koliko vantelesnih oplodnji sam imala… Verujte da u tom momentu nisam znala odgovor niti mi je to bilo važno.
Ali pamti svaki trenutak od prve VTO do rođenja Bogdane, Drage i Danila.
– Ceo život vam se vrti oko vantelesne oplodnje, a onda shvatite da vam treba novac i potonete…
Kako se Rada izborila sa svime što ju je čekalo na putu do majčinstva?
– Nije lako kada uđete u tu proceduru, a naročito kada to traje šest godina. Idete iz jedne u drugu vantelesnu oplodnju. Ceo život vam se vrti oko toga. Prolazite kroz jedan postupak, saznate da niste uspeli, pa se spremate za novi -opisuje Rada.
Kaže da su ona i njen suprug Milan Lazović imali potpuno poverenje u lekara i da nisu menjali kliniku. Nisu ni tražili informacije preko interneta, slušali su stručnjake.
– Kada shvatite da nemate novac za narednu vantelesnu oplodnju, onda potonete pa vam rodbina ili roditelji kažu: „Idete dalje, mi ćemo obezbediti novac“ i ponovo se podignete i nastavite.
Verujem da su svi parovi koji su prolazili kroz taj proces, doživeli nešto slično. Potpuno ste okrenuti toj priči, ne idete na godišnje odmore ne zato što ne volite odmore već zato što čuvate novac.
U potpunosti ste posvećeni toj proceduri – ističe Rada i kaže da je ona imala dve vantelesne oplodnje o trošku države, jer su tada zakonom tu mogućnost imale žene do 42. godine (granica je pomerena do 45. godine u međuvemrenu) a da je svaku narednu plaćala oko 3.500 evra.
– Plus oko 2.000 evra za terapiju, preglede, analize, velik je to izdatak – poručuje.
„Znam da možeš to. Jaka si“, govorio mi je muž
Rada nam kaže da je čvrsto verovala i znala da će se trud isplatiti.
– Sve mi je prolazilo kroz glavu – sve opcije, svi izbori pred kojima se nađe jedna žena koja prolazi kroz VTO. Ali nijednog trenutka nisam pomislila da odustanem. Samo sam razmišljala: „Idem dalje“, to mi je bio prioritet.
Znala sam da ću postati majka. Ja sam jednostavno i takva osoba, optimistična, tako gledam na život – poručuje.
Podrška njenog supruga Milana (49) koji ima dete iz prvog braka bila je ključna, ali bilo je i stvari i koje Rada nije mogla da podeli sa njime.
– To su strahovi, tegobe, želite to da podelite sa nekim, ali ne znate kako. To je nešto nepredvidljivo. Ali kada bih rekla suprugu da sam umorna i da me sve boli od terapija, rekao bi me: „Ti si jaka. Ne možeš da se predaš. Nećeš valjda odustaneš zbog pet injekcija?“. To me je ohrabrivalo.
Najveći strah dok prolazite kroz VTO
Izdvaja posebno i momente u kojima će se prepoznati mnoge žene koje su doživela slično iskustvo.
– Najveći strah doživite dok čekate rezultate, da biste saznali da li ste trudni. To je takav stres… Kada sam videla pozitivan rezultat, nisam verovala da je to istina. Odmah sam nalaz poslala lekaru.
Van sebe sam bila, nisam znala da li da se radujem ili ne – priča nam i kaže da su prva tri meseca trudnoće najstresnija upravo zbog strepnje da se nešto ne zakomplikuje.
„Prvo su mi rekli da čekam blizance, a onda da ću dobiti trojke“
Rada ne krije da je cela trudnoća bila stresna jer postoji zebnja od mogućih komplikacija. Pa kada bi joj neko poručio „uživaj jer je u drugom stanju“, samo bi se nasmejala. Ali je i taj strah ublažavao njen optimizam.
– Rekli su mi prvo da nosim blizance, a onda da ću dobiti trojke. Bila sam zatečena. Razmišljala sam gde će deca spavati, kakva kolica treba da nabavim, kako ću ih hraniti, da li ću uspeti da iznesem trudnoću, da li će bebe biti dobro.
A onda bi opet rekla sebi ono čuveno: „Sve će biti dobro“.
„Gledam bebe i ne verujem da su to moja deca“
Radina trudnoća odvijala se bez komplikacija kao i sam porođaj. Kaže da je bila aktivna trudnica a kada joj je lekar rekao da očekuje porođaj do 35. nedelje, rekla je: „Biće tako, ako se vi slažete (smeh)“.
– Kada mi je pukao vodenjak, nisam bila u strahu, niti sam se plašila.Jednostavno sam sebe spremila na sve i na carski rez i na prevremeni porođaj i na to da će bebe biti određeno vreme na Institutu. Znala sam da će tako biti i da će se sve dobro završiti.
Rada se porodila u 32. nedelji.
– Ulazim i vidim 50 beba, a onda i svoju decu. Ne možete da verujete da su te bebe bile u vašem stomaku koji inače i nije bio nešto naročito velik (smeh). Držala sam ih u naručju.
Ne postoje reči koje mogu opisati osećaj dok vam dece „leže na srcu“. Doktorka mi je rekla, dok sam držala jednu od beba, da se detetov puls umirio zbog otkucaja mog srca.
Rada i njen suprug brzo su odredili ime za sina. O imenima za ćerke duže su razmišljali. A onda su se imena sama odabrala.
– Doktor mi je ispričao da je ćerkica koja je probila vodenjak i koja je bila u sredini u stomaku, sedela na glavi svom bratu kao na tronu. Kako je ime Draga bilo jedno od opcija, nazvali smo je tako, a ime druge ćerkice odredio je sam praznik – Bogojavljenje.
Očekuje se da Rada i njen muž Milan sredinom narednog meseca dovedu bebe kući. Mama sprema rezerve mleka i nestrpljivo čeka dolazak Bogdane, Drage i Danila. Ubeđena da će sve biti kako treba.
Jelena je sama, ali želi da postane majka – ovo je njeno iskustvo s vantelesnom oplodnjom
Dodaj komentar