U podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici, u samom centru Beograda, te davne 1970. otvoren je prvi dragstor u Beogradu. Većina Beograđana ne zna da su ga Tito i Jovanka lično otvorili i posetili, piše Kurir.
Tadašnji i najpoštovaniji gradonačelnik u istoriji Beograda, Zemunac Branko Pešić, jednom prilikom otvoreno je rekao Titu da putuje po svim republikama, ide po Brionima, posećuje sva mesta, a ne posećuje Beograd iako je Beograđanin sa adresom u Užičkoj na Dedinju.
Tu kritiku Tito je ozbiljno shvatio pa je sa suprugom Jovankom u decembru 1970. posetio najveće projekte u Beogradu – Gazelu i Terazijski tunel, ali i prisustvovao otvaranju prvog dragstora u Beogradu, u podzemnom prolazu u Nušićevoj.
Mladi ne znaju da prodavnice nekada nisu bile otvorene do duboko u noć kao danas, pa ako vam je hitno trebalo da kupite nešto od namirnica to niste mogli nigde, jer su samoposluge radnim danom radile najdalje do 15-16 sati, subotom kraće, a nedeljom nije radilo ništa. Tako se došlo na ideju da se otvore dragstori koji su radili do uveče, a najpoznatiji je bio u Nušićevoj, a drugi na Banovom brdu.
Elem, ceo Beograd slio se na ulice da vidi Tita i Jovanku koji su pokretnim stepenicama izašli iz podzemnog prolaza posle obilaska terazijskog tunela i dragstora u kojem je, kako pričaju stariji Beograđani, Jovanka Titu zatražila sitne pare – kovanice da iz automata kupi kuvano jelo.
Otvaranje tih objekata ispraćeno je posebnom pompom, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito je rekao: “Lepota Gazele prevazilazi sve što sam video obilazeći Evropu”. Tito je presekao svečanu vrpcu ispred tunela, sa suprugom Jovankom prošao peške na drugu stranu, a posebno se zadržao u prvom dragstoru u podzemnom prolazu između Nušićeve i Ulice Moše Pijade.
Dok su prolazili ispod automata za prodaju jela, drugarica Jovanka poželela je da ih isproba, pisale su Novosti dan kasnije, 5. decembra 1970. godine.
– Predsednik Tito se pipnuo po džepu i rekao: “Ne može, nemam sitno”. Intervenisao je direktor preduzeća koje je postavilo automat i sve je završeno srdačno i svečarski.
Beograd je još tada imao ono što mi mislimo da pripada samo našem vremenu poput bankomata, automata za pića i slatkiše, kafemata…
Iako to sada deluje tako daleko i nestvarno, Beograđani su u istom danu, 4. decembra 1970. dobili auto-put kroz Beograd, most Gazelu, Mostarsku petlju i Terazijski tunel.
– Gradonačelnik je bio Branko Pešić, jedan od omiljenih ljudi na toj poziciji od kada postoji grad koji danas poznajemo. Brzo u budućnost most Gazela rađen je četiri godine, od 1966. do 1970 – kazao je svojevremeno arhitekta mr Goran Anđelković.
– Most je delo akademika, profesora Milana Đurića, a stručno rekavši, predstavljao je upotrebu grede i luka. U to vreme bio je to vrhunski građevinski projekat. Na most se “naslanjala” petlja koja je ponela ime “Mostarska”. Projektovali su je arhitekta Brana Jovin i građevinski inženjer Jovan Katanić.
– Jovin je zamislio da se, gledano sa mostarske strane, auto-put spušta naniže od Gazele prema tom delu Novog Beograda – dodaje Anđelković.
– U urbanističkom smislu, to je bio deo velikog projekta. Auto-put je bio svojevrstan izazov, jer su problem posebno činili delovi kroz urbanističko područje Novog Beograda, koje se nalazi na ravničarskom terenu. Zbog toga je trasa saobraćajnice spuštena tri do četiri metra ispod osnovne ravni terena, odnosno 2,8 metara ispod “velike vode reke Save”, a odvodnjavanje je veoma dobro rešeno. Sagovornik upozorava da se značajan deo radova odvijao po veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Građevinci su se borili sa podzemnim vodama, ali su požrtvovano izveli sve što im je bio zadatak. Nije bilo lakše ni sa petljom, jer je samo za fundiranje mostarskih i drugih armiranobetonskih konstrukcija pobijeno više od 40 kilometara šipova.
Neobično je bilo da auto-put prolazi kroz glavni grad. Veliki gradovi Evrope i sveta često imaju zaobilaznice koje odvode teretni i drugi tranzitni saobraćaj van centra. Ovog puta ideja je bila da jedan koridor spoji velike gradove ondašnje SFRJ, Ljubljanu, Zagreb, Beograd i Skoplje, a zvanično ime bilo je u skladu sa ondašnjom ideologijom i politikom – Auto-put bratstva i jedinstva.
Izvor: Kurir
Tito strogo zabranio pesmu s kojom su mnogi pošli u smrt, a Jovanka je sačuvala od zaborava
Dodaj komentar