novi-sad-prostitucija
RAS
Magazin Novi Sad

Novi Sad je imao i mušku javnu kuću, a bludnice su godinama „razboljevale vojsku“

Prostitucija u Novom Sadu nekada je cvetala, pogotovo u drugoj polovini 18. veka i u 19. veku, pa je tako ovaj grad imao „bataljon“ prostitutki na Petrovaradinskoj tvrđavi ili jedini u ovom delu Evrope mušku javnu kuću gde su dolazile isključivo žene!

Muška javna kuća

„Kuća sa muškom poslugom“, kako se zvala tridesetih godina prošlog veka, prva je i poslednja javna kuća za žene u Novom Sadu.

Nalazila se u centru grada u blizini hotela „Vojvodina“ i trajala je svega dve godine. Novosadskim damama su tada kao nikad pre i posle ugođaj gradske zabave upotpunjavala i obnažena muška tela.

Muškarcima je ulaz bio zabranjen, sem ako nisu deo asortimana, odnosno „posluge“. Na žalbu tadašnjeg prote Uspenske crkve, šef gradske policije Rodoljub Malenčić zabranio je ovu mušku javnu kuću.

„Gde je vojska tu su kafane i prostitutke“

Ogromnom broju bordela i protstituki, kumovala je blizina velikog vojnog utvrđenja, Petrovaradinske tvrđave, sa gomilom vojnika ali i sa druge strane komadanata koji su godinama pokušavali bezuspešno da proteraju “bludnice” iz Novog Sada koje su im “razboljevale vojsku”.

Kako kaže sagovornik Blica Zoran Knežev autor knjige „Novi Sad, kafanologija i prostitucija“ nešto slično se dešavalo i u Beogradu, ali malo kasnije i pod drugačijim okolnostima.

– Gde je vojska tu su kafane i prostitutke. U Beogradu je prostitucija cvetala u Drugom svetskom ratu, jer Nemci nisu smeli da se zbližavaju sa domaćim stanovništvom. Postojalo je na stotine bordela samo za njih. Novosađani su sa druge strane kroz istoriju učestvovali u 11 ratova koje je vodila Austougarska, često se vraćajući zaraženi polnim bolestima. Prostitucija je u ovom gradu legalizovana 1893. godine kada je dobila i svoj statut – kaže Knežev.

Zabranio ju je opet kralj Aleksandar po uzoru na Češku, tek nekoliko meseci pred smrt 1934. godine. Navodno zbog iskorenjivanja polnih bolesti, koje su se posle zabrane tek raširile.

Dunavska ulica poput francuskog skvera Pigal

Dunavska ulica, danas jedna od najlepših u Novom Sadu, nakada je bila naš Pigal. Sa jeftinim krčmama i „lakim ženama“ poput onih „Kod bele ruže“, „Kod crne mačke“ ili „Kod zlatne devojke“.

Poznate su bile i „Kod crne četke“, „Kod sedam Švaba“, „Kod crvenog vola“, „Kod žirafe“ i mnoge druge, gde su gazde i makroi držali na „kostu i kvantiru“ pet, šest devojaka za zabavu za stolom i u krevetu.

Zabeleženo je i kako je Milka Ofner čuvena vlasnica kupleraja koji je bio specifičan jer su u njega dolazili parovi, čak i osuđena, ali samo na tri meseca, jer je imala prijatelje na „položaju“.

Prostitutke pa uzorne građanke

Žene su naravno iz čiste neimaštine ulazile u taj svet. Iako po Statutu o prostituciji samo su one mogle biti vlasnice „burdelja“ to je bilo na papiru, ali prave gazde su bili muškarci. One su kružile po gradovima u monarhiji, kod nas su dolazile obično žene iz Osijeka. Čitajući istorijska svedočenja, mnogi građani potogovo građanke su bivše prostitutke, da kažemo u penziji, smatrali za uzorne žene, hvaleći ih kako su dobre majke – nastavlja sagovornik.

Podvođenje učenica

Poslednji veliki skandal u Novom Sadu desio se pred Drugi svetski rat. Tada je otkriveno kako su nastavnici i direktor jedne osnovne škole podvodili učenice od 12 i 14 godina. Na stotine Novosađana okupilo se tada isred zgrade suda želeći da linčuju optužene prosvetne radnike.

„Bestidne bludnice kao bahantkinje prosto gamižu“

Na tužbu Vojne komande, 1754. godine, Namesničko veće daje Magistratu u Novom Sadu uputstvo kako da se „iskoreni bestidno i skitačko ženskinje“, koje se nalazi sa vojnicima, redovima i podoficirima.

Decenijama posle 1835. godine Ilija Stojanović gradski fiškal, potonji kapetan policije, savetovao je istom Magistratu kako da se uklone tolike bludnice i kako da se kontrolišu služavke.

– Blud je tako pustio korenje kod posluge, naročito ženske. Bludne kuće na sve strane zjape, a bestidne bludnice kao bahantkinje prosto gamižu, bacajući zamku nezreloj mladeži. Moraju da se izvrše naredbe Namesničkog veća od pre devet godina da Novi Sad više ne trpi žene nemorala i razuzdana života, nego da ih hvata, pa ako su obolele od veneričnih bolesti podvrgnu lečenju, a kad budu izlečene pod stražom sprovede u mesto odakle su – pisao je tada Stojanović.

Ovi zanati su nekada bili najrazvijeniji u Novom Sadu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Share Follow Tweet Share Share