Preminuo je protojerej stavrofor Milovan Glogovac, otac proslavljenog glumca Nebojše Glogovca.
Milovan je preminuo 6 godina nakon smrti sina koji nas je napustio 9. februara 2018. godine u 49. godini.
– Noćas u 1:40 upokojio se naš dobri otac, prota Milovan Glogovac. Večnaja pamjat i Carstvo Nebesko – napisao je jedan Milovanov prijatelj iz Pančeva na Fejsbuku.
Jednom je samo Milovan govorio o smrti sina.
– To je bilo nekoliko sati pred Nebojšinu smrt. Tog popodneva, tog četvrtka, on je bio podosta u lošem stanju. Trebalo je da primi i drugu hemioterapiju. Uz njega je bila njegova supruga Milica. Ona je bila stalno sa njim. Sve vreme. I ja sam bio sa njim. Smestili smo ga u krevet i nismo tada mnogo pričali. Sestre su mu priključile terapiju i ja sam otišao. Oko osam uveče Milica nam se javila. Kaže nam: „Dobro je podneo terapiju, čak se i šalio sa mnom… U petak oko dva po ponoći“… Bolest je bila jača. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela – ispričao je Milovan za Novosti.
Na početku razgovora otkrio je kako zapravo nije bio svestan glumačke veličine svog sina zbog toga što je on za porodicu predstavljao pre svega figuru sina, brata, supruga i oca.
– Taj deo njegove ličnosti za nas je bio vrlo interesantan, a što se tiče umetničke vrednosti – to su drugi procenjivali. Verovatno mi ne bismo mogli da budemo objektivni zbog osećanja da je to naše dete. Gluma je specifičan posao i svakako nam je bilo stalo da pokaže prave rezultate. Kada je krenuo tim putem, imali smo jedan drugačiji razgovor.
Nebojša je prvo upisao psihologiju. Jedan od profesora, Braca Ognjanović, šalio se kako je on od Nebojše napravio glumca jer ga je oborio dva puta. Kad je video da tu treba mnogo da se „zapne“, da se radi, odlučio se za glumu. Ja sam isprva mislio kako neće uspeti da upise glumu. Moj uslov je bio da upiše i teologiju. Nebojša je zaboravio to obećanje kasnije. Govorio sam „bolje da bude dobar glumac, nego loš sveštenik“. I dalje smatram da je završio teologiju, mnoogo bi mu koristilo u poslu kojim se bavio – istakao je Milovan Glogovac.
Glogovac je u seriji „Ravna gora“ tumačio lik Draže Mihailovića, zatim je igrao u filmu Rajka Grlića „Ustav Republike Hrvatske“.
Na Pulskom filmskom festivalu dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu. Milovan kaže kako je tek tada shvatio da je Nebojša zaista izuzetan glumac.
– Hvalili su ga svi. Veoma brzo naučio je dijalekt. Lik Draže mu je legao, budući da smo mi potekli iz četničkog kraja. Pričao je kako je tom ulogom odužio dug prema precima – priseća se otac.
Kada je Nebojša napustio ovozemanjski svet, jedino vera u to da nije sve završeno, dala je nadu ocu Milovanu.
Iako je, kako kaže, bol neprebolan što se smrt dogodila rano, što se dogodila na takav način – veruje da je ona prolaz u večni život i da ćemo se sa svojim upokojenima naći ponovo u carstvu nebeskom.
– Dok smo mi živi, molitva je veza sa onima koji više nisu sa nama. Bogu se obraćamo kao prijatelju, kao jednom od nas koji je prošao kroz ljudke probleme i zbog toga je u stanju da shvati naš bol i tugu. 40 godina sam sahranjivao ljude i mlade i stare i decu i pokušavao da im kao sveštenik pružim utehu, dam nadu, očuvam veru. Ali kada se meni desio gubitak, bio sam prepušten tome da sam nađem snage da očuvam sebe u bolu. Moram da dodam da je velika neistina da sam ja sinu držao opelo na sahrani – ističe sagovornik.
Milovan se prisetio i Nebojšinih prvih glumačkih koraka koje je, prema njegovim rečima, napravio baš u crkvi.
– Tu je stekao odnos prema publici i javnosti, recitovao, pevao, bio je grlat i glasan…Nakon toga krenuo je u Dramsku grupu Radio Beograda kod Mike Aleksića od svoje 12. do 18. godine. Voleo je glumu i voleo da odlazi kod dede na selo. Tu se formirao i njegov slobodarski duh – rekao je za života otac.
Nebojša je bio vernik i suštinski vezan za crkvu, a više puta se suočio sa situacijom da ukradu krst sa groba Nebojše Glogova na mestu gde je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu što mu je posebno teško palo.
– Nema dana da na njegovom grobu ne zateknem cvet. Imao je očigledno mnogo poštovalavaca. Ploča je uvek sređena, obrisana, nekoliko sveća gori. Drago mi je zbog toga – rekao je otac i dodao:
– Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol. Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu.
Nakon smrti glumca, kružile su brojne neistine o njegovoj sahrani.
– Četrdeset godina sam sahranjivao ljude i mlade i stare i decu i pokušavao da im kao sveštenik pružim utehu, dam nadu, očuvam veru. Ali kada se meni desio gubitak, bio sam prepušten tome da sam nađem snage da očuvam sebe u bolu. Moram da dodam da je velika neistina da sam ja sinu držao opelo na sahrani – ispričao je sveštenik Milovan, otac Nebojše Glogovca.
Suze su mu prštale pod pravim uglom: Nebojša Glogovac je ovako plakao samo zbog Vojina Ćetkovića
Dodaj komentar