Poslanica Ane Nikolić: Skloni se u ćošak sa svojom ocvalošću i ustupi mesto jedrim ribama!

Pogledala sam rođendanski video Ane Nikolić o kom se toliko priča i nisam znala da li da se smejem ili da je žalim. Napunila je 40. i priznala fanovima da uopšte ne zna kako da se oseća „po tom pitanju“.

„Što bi moja pokojna baba rekla: “Rasitnila si petu banku”. Baba jesam, i dobro mi nije“, otvorila je Ana dušu na instagramu.

Zbog ove vrlo poražavajuće istine, danima je „razmišljala i razmišljala i razmišljala“ (rek’o bi čovek pronaći će lek za rak) i onda je shvatila da će joj biti mnogo lakše uz malo botoksa, par čaša šampanjca, nekoliko „lubetanki“ i sa pogledom na Koloseum ili crkvu Svetog Petra u Rimu…

Svim onim devojkama u 40–tim koje nemaju dovoljno novca, Ana je poručila da pomognu sebi tako što će gledati u beogradski Hilton, kupiti nekoliko cipela u Zari i piti proseko.

Anin video je naišao na oštre osude i podsmeh jer „sreća nije u skupim cipelama, šampanjcu i Rimu“, poručili su joj fanovi.

Oni koji nisu njeni fanovi bili su mnogo grublji, pa su je isprozivali ne štedeći uvrede „debelo prase, ogromna usta, alkoholičarka, žena naduvanog Raste, duvačica, vadi se na hormonski poremećaj…“ i slično, a vrlo karakteristično za savršeni srpski živalj.

Nemam nameru da branim Anu, blizu sam četrdesete i apsolutno nemam problem sa tim.

Imam višak kože na vratu, nekad mi to smeta, nekad ne, sise su mi nejednake jer sam samo levom dojila dete dve godine (kupaći jedva našla) nemam nadograđeno bilo šta na sebi, čak ni nokat, genetika mi je odlična, pa mi je i linija odlična, mogu da jedem sve, iako to ne znači da nemam problem sa želucem.

On me boli zbog hladnih ljudi i gluposti, klasičan psihosmatski poremećaj, ne zbog gladovanja.

Pa opet, sve što je Ana rekla nije me iznenadilo do te mere da se šokiram kao polovina stanovištva u Srbiji.

Njene reči odraz su onoga što se ovde nameće kao prototip sreće. Gde god da se okreneš vidiš znak jednakosti između sreće i novca, sreće i šopinga, sreće i zgodnog tela, sreće i nabudženog auta, sreće i prebogatog frajera koji te vodi gde god poželiš.

Ako si „ocval“ (što bi Dinja rekla) nikom više nisi zanimljiv. Skloni se u ćošak sa svojom ocvalošću i ustupi mesto mladim, jedrim ribama.

Ana je očigledno progutala ovaj prototip, uostalom bavi se javnim poslom gde se nikakvi viškovi ne tolerišu, pa je 40. rođendan doživela kao apokalipsu (koju je nesebično podelila na Instagramu) i sebi napravila apokalipsu pride, jer su je ismejali, naružili, osudili.

Njena poruka devojkama da pomognu sebi u borbi protiv starenja tako što će gledati u Hilton, piti proseko i kupiti par cipela u Zari je kamenovana, jer eto drznula se da poruči da je sreća u materijalnom.

Moš misliti!

Svim lošim „momčićima” i nafuranim curicama: Vi ste žrtve, a ne heroji pomahnitalog društva 

Nije Ana jedina koja to poručuje. Svakodnevno gledam mame koje svojim našminkanim ćerkicama trube „ispravi se, namesti lepo tu haljinu, nemoj u zemlju, isprljaćeš se, stavi tu ogrlicu da budeš još lepša (jer bez ogrlice kanda nije dovoljno lepa), kupiće ti mama najskuplje cipelice da budeš u školi najlepša…“

Starijim ćerkama se nekad vrlo svesno utiče na izbor „gde ćeš s njim, on je goljo!“ ili „bolje da jedeš kavijar, nego paštetu“ ili „nemoj da pristaješ na odmor u Beloj crkvi“ … uz dodatno učenje da je sreća u fizičkom izgledu „kako si namestila tu kosu?“, „nećeš valjda u tim farmericama napolje, šta će ljudi reći?“ „našminkaj se, molim te!“, „pogledaj kakvu je lepu haljinu Ceca imala na koncertu“…

Koga su roditelji vaspitali da sreću pronalazi u sebi, ne izvan sebe Ana svojim savetom teško da mu može odmoći.

Ko je naučen da sreću poredi sa materijalnim, Ana mu ništa novo nije otkrila.

Nekog srećnim čine skupe cipele, nekog knjiga. Neko se raduju šampanjcu kraj Koloseuma, neko voli da popije ladno pivo kraj reke.

Neko se kani ubiti zbog viška kilograma, nekom taj višak ne predstavlja baš nikakav problem. Neko će se udati zbog ljubavi, neko zbog novca.

Neko će 40-u doživeti kao apokalipsu, neko će joj se radovati.

I sve to je normalno, jer nismo svi naučeni da na život i sreću gledamo istim očima. Ne postoji univerzalna definicija sreće primenjiva na svakog čoveka.

Ono što tebe usrećuje, mene će možda sjebati. I to je to.

Cela ova prašina koja se podigla oko Aninog tragikomičnog videa, pokazala je savršeno žensku zajebanu ćud i koliko žene mogu u nekim naizgled beznačajnim činjenicama videti problem.

Ana očajava, a majka je zdrave devojčice. Sve je to super, ali ona ipak želi da bude top, da pije šampanjac, da gleda na Koloseum, da naduvanom Rasti bude riba bolja od svih.

Ona ne ume da se podmladi igrajući se sa svojim jednogodišnjim detetom, već spas traži u botoksu. I baš zbog toga, rekla bih, godine doživljava tragično.

I nije jedina.

Poznajem dosta njih koje su sa 40. počele da puštaju puževe preko lica, da odlaze na jogu, da se seku, pune botoksom, stavljaju kreme od sto evra, utrljavaju gelove za zatezanje, uvijaju se u folije po salonima, ispijaju hektolitre čajeva za detoksikaciju, tetoviraju, produbljuju dekolte, skraćuju suknje, pojačavaju šminku, pa ipak su neke od njih i dalje nezadovoljne i stalno bi još mlađu kožu, još jednog puža više, još para…

A poznajem i one koje za ove gore opisane kažu „poludele pod stare dane, majke a ponašaju se kao šiparice“.

Ovo izlazi iz usta žena koje iz nekih razloga ne mogu da se podmlađuju u salonima, odlaze na jogu, pojačavaju šminku, puštaju puževe preko kože… pa su klasično ženski zavidne i licimerno poručuju „sreća je u malim stvarima“ ili „ja se nikad ne bih menjala za to njihovo“, a ovamo bi najrađe roknule muža betera dok spava i prdi već treći sat na dvosedu, proklinju dan kad su digle ruke od karijere i postale domaćice sa ucvalom kožom, sparušenim rukama, nakoćenim celulitom u staroj garderobi koja smrdi na zapršku.

Na letovanju su zadnji put bile u Igalu ’89 i baš zato kažu: „Navatala nekog budžu, bre. Tako sam i ja mogla na Maltu, ali ja nisam kurva!“

Poenta cele priče je da budeš ISKRENA PREMA SEBI. I da pronađeš šta je ono što tebe zaista čini srećnom. Da ne gledaš u druge i njihove formule sreće, već samo u sebe.

To može biti novac, a ne mora. Može biti šoping, a ne mora. Može biti ljubav, a ne mora. Može biti botoks i večita mladost, a ne mora. Može biti porodica, a ne mora.

I šta god da otkriješ da te čini srećnom, nemoj se pravdati zbog toga, objašnjavati, i nemoj savetovati drugima (poput Ane) da probaju isto tako.

To je tvoja sreća i ti se drži toga.

Ali, pre svega, nemoj biti zlurada, licemerna i nemoj pljuvati ničiji izbor, podsmevajući mu se.

Ako si shvatila da te srećnom čine muž i dete i pas i dobra knjiga, onda ti „debela i pijana“ Ana sa svojom porukom da ideš da gledaš Hilton i piješ proseko ne može zasmetati na bilo koji način, može te samo nasmejati i pokazati koliko je zajebano kad sa 40. ne otkriješ šta te čini srećnom.

Ne plaši mene „tvorac“ Mitrović, već država i ljudi koji su to od njega stvorili!