Magazin Svet

Govorili su joj da nikada neće… Pobedila je Daunov sindrom i postala model

daunov-sindrom
Printscreen/Instagram

Na svakih 700 beba koje se rode u SAD, jedna se rodi sa Daunovim sindromom. Osobe rođene sa ovim sindromom imaju dodatan hromozom, koji izaziva komplikacije u telesnom i moždanom razvoju bebe još tokom trudnoće.

Ljudi sa ovim sindromom mogu imati problema sa prilagođavanjem više nego drugi, ali njihovo stanje ih ipak ne sprečava da budu jaki i uspešni.

Priča Kenedi Garsije je jedna takva priča, priča o uspehu. Njena snaga i upornost vredna je svakog divljenja i pohvale.

Početak je za Kenedi bio težak, kao i za mnoge druge ljude koji pate od Daunovog sindroma. Puno vremena provela je u bolnici, ali uz pomoć lekara, porodice i pre svega svojom vlastitom voljom i pozitivnim stavom, uspela je da prebrodi teške periode.

“Definitivno je puno toga prošla. Preko 30 operacija, leukemija, kao i operacija kičme kao sasvim mala. Imala je težak put. Ipak, ona je uspela da zadrži pozitivan stav i osmeh kroz sve to, čak i kad je bila u najvećim bolovima,” rekla je njena mama.

Kako je sve počelo?

Manekenstvo i gluma su za nju došli prirodno. Još kao mala pokazala je sklonost ka ovim stvarima i uz puno borbe i truda uspela je da ostvari svoj san.

“Kenedi je oduvek volela kameru, a manekenstvom je počela da se bavi sa 6 godina kada je počela da radi kao model u jednom butiku. Prodavnice bi joj slale odeću, a mi bismo im vraćali slike zauzvrat.”

„Kada smo pokrenuli njenu stranicu na Instagramu agencija “American Girl” ju je pronašla i kontaktirala preko agenta. Kenedi je tada imala samo 10 godina i to je bio njen prvi veliki posao u LA. Obožavala je svaki sekund koji provede na snimanju, bila je oduševljena. Posle toga je nastavila da glumi i to radi i danas.”

„Pre nego što je počela da se bavi manakenstvom, njena velika ljubav bio je ples. Počela je da pleše sa 5 godina, nakon oporavka od operacije kičme. Prvo je samo išla u školu plesa, a sa 6 godina počela je da ide na takmičenja.”

„Ona je trenutno jedina osoba sa posebnim potrebama u svom takmičarskom timu, a svoje najbolje prijatelje stekla je upravo kroz ples. Ples je mnogo čemu naučio. Naučila je da se suoči da izazovima, da funkcioniše u timu i da prihvata gubitke i slavi ih isto kao pobede. Svoje prijatelje sa plesa doživljava kao svoju porodicu i verujem da se to neće promeniti ni kada diplomira.”

Upornost i podrška su najvažniji

Proteklih 16 godina bili su puni uspona i padova za Kenedi i njenu porodicu, ali srećom, usponi su bili brojniji od padova!

Uz ljubav, podršku i snažnu volju, Kenedi je uspela da se suoči sa svim izazovima koji su se pojavljivali. Ključnu ulogu u tome imala je svakako njena porodica, ali i dečko i prijatelji.

„Definitivno je bilo uspona i padova na našem putovanju, ali jedino što je stvarno važno je da je dobro je nadvladalo loše. Kad se Kenedi rodila i kada smo saznali za njenu dijagnozu imali smo veoma mračan pogled na njenu budućnost.

Međutim, ona je uporno dokazivala da doktori nisu u pravu i rušila sve njhiove pretpostavke. Kenedi je i pored svega uspela da svoj put poploča onim što joj najviše ide u korist i pokazala svetu šta sve može.”

Njena majka je uvek bila uz nju i ponosno je gledala kako raste. „Doktori su nam neprestano govorili: „Ona nikad neće … “, a Kenedi im je svaki put pokazala: „O da, mogu!“

Izvor: ddl.rs

Mira usvojila blizance s Daunovim sindromom koje je majka ostavila nakon očeve smrti

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
76 Shares
Share via
Copy link