Magazin

Muž i ja zarađujemo 1.100€, jedva preživljamo, a prijatelji me zovu buržujkom

kuhinja

Beograđanka Bojana Nikolić (38) napisala je status o svojoj plati, koji je ubrzo obrisala, dodala je i da muž ima 55.000 dinara, a kad je objasnila na šta troše pare, svi su ih napali.

Redakcija portala Telegraf pozvala je čitaoce da podele svoje životne ispovesti na tu temu. Ovo je mejl Milene, mlade žene koja je poželela da podeli svoju ispovest sa svima:

– Nedavno sam okačila status na Fejsbuku gde sam doslovno opisala svoj život i svi su me napali. Poenta je bila da mi je muka da svi misle da sam buržujka samo zato što mi je plata 80.000, da očekuju od mene ne znam kakve poklone i plaćanja ručaka i davanje džeparca deci tuđoj za letovanje „da se nađe“.

Da, ja imam platu 80.000 i kad sam to napisala na FB, napali su me ljudi, pa sam obrisala status. A silno sam želela da neko čuje i moju stranu.

Jer od mene se očekuje da budem korektna, a ljudi s tri puta većom platom daju mi poklon jeftiniji nego ja njima.

Pa čekaj, ko je tu lud?

A ovim siromašnijim gledam što više da dam, ali ljudi su nekako nezahvalni i stalno očekuju još, još. Ne mogu više…

Najviše volim da dam onima koji me vole, bez obzira na to koliko oni meni daju ili ne daju. Ali nije to poenta priče.

Moja plata je 80.000, muž zarađuje 55.000 dinara, nemamo druga primanja osim plata.

Nemamo nikog u Beogradu, roditelji su nam mrtvi, nemamo nasledstvo, i jedni i drugi su bili podstanari. Nemamo stan od države.

Nemamo državni posao.

Mi radimo svakog dana do 17h, ja ostajem uvek duže, na poslu sam do 19h, jer moram da se borim za platu i da ne ostanem bez posla. Imamo dvoje dece, sin 6. razred, ćerka ide u 2. razred.

Živimo u stanu koji smo kupili na kredit, mesečno dajemo za ratu 28.500 još „samo“ 23 godine. Računi su nam skoro 20.000 dinara svakog meseca.

Prevoz i ručak plus kafa na poslu koštaju nas zajedno oko 50.000!

Ostatak, što je nešto više od 30.000, gledamo da negde odemo jednom mesečno, nekad se vidimo s prijateljima, tu budu rođendani, kumstva i ostale vesele dogodovštine, koje koštaju.

Hrana, knjige za decu i njihove aktivnosti ulaze u taj ostatak od plata. Nemamo vremena dovoljno za decu, nemamo…

Nego lepo smo ih upisali na sve žive aktivnosti da bismo znali da su na sigurnom dok mi radimo. Nemamo drugi izbor.

Skupimo za more, nemamo za zimovanje. Mi NEMAMO plećke ni svinje u zamrzivaču, nemamo torbe koje stižu sa Ibarske, nemamo vikendicu na moru, a ni na planini.

Živimo od danas do sutra, gledajući da decu izvedemo na pravi put.

Da, ponekad odemo zajedno na večeru negde i skupim pare da muž i ja delujemo pristojno. Moj posao zahteva odevanje koje je kulturno i komade garderobe koji nisu ispod proseka.

Pa štedim da kupim dobru tašnu, da me površni saradnici ne otpišu jer nosim kinesku tašnu. Takav je posao. Takav je život.

I onda mi kuma kaže kako ne može da veruje da nisam uštedila novac od plata, na šta mi trošimo novac, TOLIKI NOVAC??

A ona decu pošalje leti kod svekrve na selo, dinara je ne košta to leto, pa radi dodatni posao. A ja? Ko ima razumevanja?

Ljudi, shvatite, Beograd je preskup, ja sam upala u tu mašinu i trošim i živim, ne vredi drugačije.

Da ne mogu da zaradim više od 30.000, ne bih ni mogla da živim ovde pristojno nego bih cavonjala od prvog do prvog, zato bih u tom slučaju živela negde na selu. Šta sad…

A mene su svi napali – što radiš u toj firmi, menjaj posao, alo, preseli se… I pisali su mi – Ženo, ja imam platu 25.000 i dva studenta, šta pričaš ti… I sve tako…

Pa kako da se selim, ljudi, jeste li pri sebi? Život je skup, pa nije ovo Amerika da me čekaju u drugom gradu… Niko me ne čeka nigde, moram sve sama da stvorim.

Tek su stvari počele da se menjaju, tek je krenuo da se zahuktava privatni sektor, polako, nadam se da će biti i bolje nekad…

Ovako, svi misle da sam buržujka, a ja ne mogu da spavam koliko para iskeširam čim legne plata! Da li vi ovo razumete??

Volela bih da me niko ne osuđuje niti ne shvati pogrešno, ali ja, stvarno, krpim se od meseca do mesec i ovo govorim u ime svih koji imaju prosečne plate i nikad nemaju para. RAZUMEM VAS.“

Kratka priča o tome kako je kirija u Novom Sadu pojela jednu celu mesečnu platu

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi jako dugo. U međuvremenu piše.

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Potpuno se slažem s tobom, dve plate 72.000 i 55.000, stambeni kredit 29.000, računi više od 20.000, troje dece, garderoba, patike, knjige za školu, pribor, registracija skromnog automobila, fudbal za decu, hrana, hrana, hrana… Za more ne možemo da skupimo sem da uzmemo kredit jednom u dve godine da negde odemo, ali skromno, pa onda grcamo da bi vratili. A rekreativne, ekskurzije, dečiji rođendani, pripreme…

    • da bi se pristojno živelo treba jesti kod kuće. naša porodica sa 3 odrasla člana za tri odlična obroka, sa obaveznim voćem troši oko 30.000 i još 20.000 na dažbine i telefone. pošto smo penzioneri praktično nemamo druge troškove tako da ostatak primanja trošimo na daleka putovanja i letovanje. ostane uvek i za troje unučadi, koje smo čuvali sukcesivno kako su se rađali do treće godine
      neverovatno je kako ljudi koji se žale na novčane probleme uvek nađu novac da se druže po kafićima a ne znam nikog ko nema skupe telefone

  • Svako dobije ono sto zasluzuje. Nece ljudi da menjaju stvari, pa onda se nemojte ni zaliti sto jedva prezivljavate.

  • Imam platu mnogo veću od vaše dve zajedno, supruga ne radi (jer nema potrebe) ona se bavi sa decom,što mene čini mnogo srećnim , ali nisam oduvek „dobro stajao“ grdno sam se borio za ovo sto imam danas i prinetio sam nesto jako bitno dok sam prolazio taj put… Primetio sam koliko se menjaju navike, odjednom postane fuj ona salama za 250 dinara, pa se moraju jesti sunke i prsute, samo sveze eisberg salatice i sve mora biti bio (iako ni sami realno nemamo pojma koliko je taj bio natpis i bitan), odjednom morao sam sebi „dati oduska“ pa se islo malo vecerice pa ruckovi, pa odemo negde na vikend itd… Jako lako se digne standard i otme kontroli, i naravno onda zivot kosta… Vasa potreba da se pravdate je po meni samo dokaz toga da znate i sami da mozete sebi priustiti vise nego vecina i osecate grizu savest jer ste verovatno iz vecine i dosli…. Nakon sto sam uvideo neke „greske“ koje sam pravio izbalansirao sam zivot i troskove i brzo poceo stedeti, savetujem i vama da se usredsredite na svoj zivot i manete trositi energiju na sta ljudi misle o vama… Uostalom, nadjite ljude iz svog staleza sa kojima mozete pricati o istim temama i to je česta greška, ne možete sa sirotinjom pričati o letovanjima i izlascima niti sa bogatasima o istom, onaj siroti nema sta da jede, nije mu letovanje ni na radaru, a onaj bogati letuje na takav nacin na kakav vi mozda nikad necete…. Banalan primer, ali iskren…

OGLAS

3.7K Shares
3.7K Shares
Share via
Copy link