Magazin

Petar je pravi Drug na drumu: Umrežio je kamiondžije da prave paketiće za dečje osmehe

petar-vidovic-drug-na-drumu
Foto: Facebook privatna arhiva

Još od serije “Kamiondžije”, gde su predstavljeni kroz lik Paje i Jareta, drumski gorštaci koji hleb sa sedam kora zarađuju na točkovima, važe za grubijane mekog srca. Da im je srce zaista meko i plemenito, pravi je primer Fejsbuk grupa “Drug na drumu”, u kojoj se udruženi, kroz brojne humanitarne akcije, bore za osmeh dece.

Iako danas grupa broji preko 1.200 ljudi, sve je krenulo od jednog čoveka iz Bečeja, Petra Vidovića (41). On već pet godina obilazi drumove Evrope, vozi sve do Skandinavije, a u svet humanitarnih akcija upao je sasvim slučajno, i to ni manje ni više nego dok je sedeo za volanom svog “teškaša”. Iako je početno iskustvo bilo loše, to ga nije pokolebalo, pa danas iza njega i grupe “Drug sa druma” stoji više humanitarnjih akcija u kojima je pomoć usmeravana onima kojima je najpotrebnija.

Vidović je uspeo da animira i poveže kolege s druma, pa i sve one dobre volje, te su pored istovara i utovara, humanitarne akcije postale deo svakodnevice nekoliko stotina kamiondžija.

“Drug sa druma je inicijalno bila moja ideja, i sam sam je pokrenuo. Međutim, znao sam da mogu da računam na podršku desetine kolega. Prva akcija je krenula spontano, kada sam kod Smedereva naleteo na momka koji mi je rekao da je izbačen iz doma, bez dokumenata. Tada sam upalio lajv na Fejsbuku, puno ljudi se uključilo sa željom da pomognemo momku. Kako se širila priča među nama, dobio sam povratnu informaciju da tom momku to nije prvi put da stopira kamion i da ispriča svoju životnu priču, te i da ono što mi je rekao nije baš cela istina. Naime, 95 odsto je bila istina, ali onih pet nije bila… Kako smo skupili u sat vremena nekih dvesta evra, automatski sam stopirao uplate. Rekao sam im o čemu se radi, vratio svima novac, i tu su ljudi stekli poverenje u mene. I onaj ko me nije znao, uvideo je da nemam loših namera, i da su moje namere bile časne”, započinje Petar svoju priču za Blic.

paketici-2
Foto: Facebook privatna arhiva

Druga humanitarna akcija bila je usmerena na njegovog sugrađana iz Bečeja, autističnog šestogodišnjaka. Kako je ona doživela dobar odziv, rešio je da se tu ne zaustavlja, i pokrenuta je priča u koju se uključio veliki broj njegoviih kolega.

“Za Bogdana, koji ima šest godina, organizovali smo se i skupili smo 71.000 dinara. Zajedno sa kolegom sam otišao do njega, kupili smo mu još neke darove, i uručili smo sve njegovim roditeljima. Tu sam stao i razmislio. Znate, takve stvari pokreću, nije poenta samo da se uradi nešto humano, bitno je da stvorimo svest, da pogledamo oko sebe i da vodimo računima o ljudima oko nas kojima je pomoć potrebna. Otuđili smo se godinama unazad i ovakve stvari čine svet lepšim mestom za život. Gledam da se okružim takvim ljudima, da pomognemo gde i koliko možemo, jer, zajedno uvek možemo više.”

Inicijativa da se kolege povežu ponovo urodila je plodom. Naime, Petrova ideja da animira ljude koji poput njega prehranjuju porodice kao vozači kamiona, a koji se osećaju usamljeno i loše tokom putovanja, naišla je na veliki odziv, a kao najbolji dokaz toga su humane inicijative koje se sprovode.

“To je sad mala grupa ljudi, probrani i funkcionišemo na takav način. Sve je poteklo iz toga što se izgubila kolegijalnost, tehnika, presija koja vlada… Gledam ljude oko sebe i primetno je da smo otuđeni. Posao je takav da si otuđen, usamljen u kabini, puno su ljudi opterećeni problemima sa carinama, granicama, policijom… Iz tog razloga, dok sam sedeo i razmišljao kako da animiram ljude, polazeći od sebe, rekao sam im: momci, hajde da se bavimo nečim, nešto da radimo, da ne gubimo vreme po tim kabinama, da izbegnemo apatiju i depresiju, da skrenemo misli i da uradimo nešto pozitivno. Da ne budemo negativni, jer nam nedostaju prijatelji i porodice, da ne gledamo ko nas obilazi, već da otvorimo stranicu i vidimo šta smo uradili, da se osećamo korisnim u društvu, da smo deo nečeg lepog. Taj osećaj utiče na pozitivnost, čovek se oseća lepše.”

Njegova ideja da se organizuju i skupe sredstva za novogodišnje i božićne praznike, oduševila je sve članove grupe, te će zaslugom “drumskih gorštaka” predstojeći praznici u dečija srca uneti makar malo radosti i čarolije, piše Blic.

paketici
Foto: Facebook privatna arhiva

“Nisam očekivao ovakav odziv. Prvobitna ideja je bila da napravimo par paketića za neku decu koja nemaju sreće u životu, kojima roditelji ne mogu obezbediti ni to za Novu godinu i Božić, bilo da su to naše komšije ili deca kolega koja nažalost više nisu sa nama ili su zbog povrede na radu, u teškom položaju. Na taj moj predlog, javio se izuzetan broj kolega. Napravili smo 83 paketića za decu naših stradalih kolega i za one koji su bolesni, koji su ostali udovci ili su samohrani očevi. Uz sve to smo izabrali i par porodica lošeg materijalnog stanja po predlozima kolega. ”

Paketiće će dobiti i deca radnika JKP Putevi Srbije, koji su nastradali prošle godine u sudaru sa kamionom, ali i veći broj mališana iz Republike Srpske.

“Paketiće smo obezbedili i za decu čiji su očevi poginuli prošle godine kada je kolega izgubilo kontorlu nad kamionom i naleteo na vozilo Puteva Srbije. Tada je petoro dece ostalo bez očeva. Takođe, obradovali smo i oko trideset dece sa prostora Republike Srpske, i za to je zaslužan kolega Spasoje Marković, trenutno nastanjen u Nemačkoj, koji je pokrenuo svoje kolege sa druge strane Drine, nezavisno od akcije, ali pod istim logom.”

Ono što nam posebno ističe, jeste inicijativa koju su spoveli mimo prikupljanja paketića za decu, a u kojoj sakupljaju slatkiše iz svih zemalja Evrope, nakon čega će sve staviti u paketiće, koji će nakon toga biti ponuđeni na licitaciju. Sredstva, naravno, takođe idu u humanitarne svrhe.

“Po predlogu jednog kolege koji je aktivan u Fejsbuk grupi “Budi human licitacije”, počeli smo da pravimo aukcije za igračke kamiončiće i to je takođe lepo prošlo. Sad smo pokrenuli još jednu akciju, naime, ideja je da svako od nas kupi po nekoliko slatikša od poznatih proizvođača u državama kroz koje prolazimo. Nakon što ih skupimo, napravićemo paketiće, nakon čega ćemo ih staviti na licitaciju unutar grupe. Smatramo da će to biti pravi pogodak, jer to su stvari koje ne mogu da se nađu u Srbiji. Naime, da biste mogli sve to da sakupite, morali biste da proputujete celu Evropu, zbog čega mislim da će svakome biti drago da dobije jedan takav paketić.”

Svaka transakcija, odnosno, uplata je javna i Petar čuva svaki račun koji dobije. Njegova ideja je da “Drug na drumu” postane reegistrovana organizacija i već uveliko radi na tome.

“Sve je transparentno, imam za svaki dinar donacije račun, sve je javno i to prezentujem grupi, a u januaru počinjem i proces legalizacije organizacije, sa sve prijavom delatnosti i pečatom. Ne želim da menjam politiku, da menjam zakone, jednostavno želim da uradimo nešto lepo i dobro, da budemo razlog osmeha mališana. Oko tog cilja udružio se veliki broj koelga koji saobraćaju po Evropi, ali i dvojica koji rade na drumovima Amerike i Kanade. Plan mi je da ih više uključim, što zbog druženja, što zbog ovakvih akcija, što zbog razmene mišljenja i informisanja o stanju našeg posla drugom kontinentu, jer dosta kolega razmišlja o odlasku na privremeni rad tamo. Naša priča ide uzlaznom putanjom i želim da se stavimo u zakonske okvire, te ćemo, kao što sam već spomenuo, u januaru da se i legalizujemo. Dakle, poseban račun, pečat, sve što zakon propisuje. Prvenstveno planiram da sve vode jedan pravnik i knjigovođa, što zbog same organizacije, što zbog poteškoća koje možemo da imamo u putu.”

Petar najveći deo meseca provodi za volanom kamiona, dok ga kod kuće čekaju supruga Dušica, sin Uroš i ćerka Dunja. Kako nam kaže, jako teško mu pada razdvojenost od porodice, te se trudi da sve nadoknadi po dolasku u Bečej.

“Na točkovima sam 24 dana mesečno, uglavnom radim Skandinaviju, dosta vremena provodim van kuće, ali što se kaže u našem narodu, “ne može i jare i pare”. Posao je jako emotivan i teško pada razdvojenost od kuće, ali sa druge strane, za volanom kamiona možete da vidite više od prosečnog građana Srbije. Sve to ima svojih prednosti i mana, a danas mi nekako sve to lakše padne kad vidim da se naša inicijativa lepo primila, te i činjenica da imam vetar u leđa od strane najbližih za sve što radim preko grupe”, rekao nam je Petar na kraju razgovora.

Ni Kija Kockar nije imala ovakve reakcije: Vesićeva Knjiga o Beogradu na licitaciji za pomoć bolesnoj deci

33 Shares
Share via
Copy link