Magazin Zdravlje

Peršun proglašen za “najotrovniju” biljku godine, sa trona skinuo krompir

persun

Da li ste znali da pojedine prehrambene namirnice koje svakodnevno koristimo imaju i svoju mračnu stranu?

Ovu tvrdnju dokazuje i činjenica da je već drugi put zaredom u trci za “otrovnicu” godine pobedila biljka koju koristimo u ishrani gotovo svaki dan.

Botanička bašta Vandsbek ove godine najotrovnijom biljkom proglasila je – peršun. Prošle godine je to bio krompir.

Da li je peršun stvarno opasan?

Ipak, mirne duše možete nastaviti s konzumacijom ove biljke. Lišće i koren, koje najčešće jedemo, ne predstavlja nikakvu opasnost. Naprotiv, sadrži mnogo vitamina C koji je važan u prevenciji prehlade, prenosi Fruchthandel.

“Tamna strana” peršuna pokazuje se tek u drugoj godini. Da, peršun je dvogodišnja biljka. U drugoj godini razvijaju se 30 do 70 cm visoke cvetne stabljike, s neuglednim žuto-zelenim cvetovima.​ Iz njih se kasnije razvijaju semenke. Cvetovi nisu za konzumaciju, a ni semenke jer one sadrže peršunovo ulje. U peršunovom ulju se nalazi apiol – koji deluje na glatka mišićna vlakna bešike, creva i matericu. U prošlosti se peršunovo ulje, zbog toga, koristilo za izazivanje abortusa.

Nemci imaju i izraz koji ilustruje koliko je upotreba peršuna bila opasna za žene: peršun muškarce stavlja na konja, a žene pod zemlju. Da pojasnimo, peršun na muškarce deluje kao afrodizijak.

Uz apiol, peršunovo ulje sadrži i miristicin, još jedan toksični sastojak koji može da utiče na centralni nervni sistem i izazvati neke vrste napada. Tu su, piše Botanical online, i ksantotoksin i bergapten, koji su fototoksični i reaguju na svetlo i mogu izazvati lezije na koži.

Zašto je krompir bio “pobednik”

Za krompir važi pravilo da ga nikako ne jedete ako je pozeleneo…

Prema pisanju Healthline portala, zelena boja na krompiru javlja se kada on počne s proizvodnjom hlorofila, što je prirodan proces. Kada primetite taj pigment, to znači da je krompir počeo i s proizvodnjom solanina, komponente koja štiti od štete koje uzrokuju životinje, insekti, gljivice i bakterije. Radi se o toksinu koji se nalazi u krompiru, a ne samo o zelenim tačkama, a ako se radi o višem nivou, može biti opasan za ljude.

Nivoi solanina su najveći u kori krompira, pa ćete ljuštenjem svakako otkloniti deo toksina (oko 30 odsto), ali nećete rešiti problem. Stručnjaci nisu sigurni koliko to tačno ove komponente treba da bude u krompiru da vama bude loše, ali jedna studija je otkrila da 0,6 miligrama po kilogramu težine može voditi do bolesti. Posebno je važno da takve krompire držite podalje od dece koja imaju znatno nižu telesnu masu, pa mogu i jače da osete posledice trovanja solaninom.

Izvor: 021. ordinacija.hr

Ako u plodu krompira pronađete bilo koju od ove 2 boje, obavezno ga bacite

Čitajte Luftiku na Google vestima

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

50 Shares
Share via
Copy link