Užički kraj krase brojne prirodne lepote, ali i tradicionalni srpski kajmak i domaća pršuta, koja se zbog specifičnih klimatskih uslova, često suši samo na svežem vazduhu, bez dima. Restorani i pečenjare na Zlatiboru čuveni su po tome što se tamo jede najbolje jagnjeće pečenje, domaća teletina, originalna komplet lepinja i jedinstveni gastronomski specijaliteti koji su proslavili Užice i zlatiborski okrug.
Zato se, kada obiđete kulturno-istorijske znamenitosti grada, valja upustiti u mini turneju po zelenim obroncima najpopularnije srpske planine, kako bi probali gurmanluke koji najviše prijaju vašem cenjenom nepcu.
Kako bismo vam olakšali potragu i otkrili gde jesti na Zlatiboru, obišli smo mesta koja su nam preporučili meštani i odabrali restorane koji mogu da zasene čak i čuvene pečenjare u Čačku.
Jedno je sigurno – đakonije koje služe svakom istinskom gurmanu će izmamiti uzdahe zadovoljstva.
Jedinstveni “užički giros” i legendarna pekara gde je nastala komplet lepinja
Kao što smo već naglasili, čitav ovaj kraj je poznat prvenstveno po vrhunskoj jagnjetini, međutim, ako vas put nanese u grad na Đetinji, i ljubitelji prasetine pronaći će kutak za sebe – u neposrednoj blizini glavne autobuske stanice.
Tu se smestila pečenjara “Šajkača MM”, koja pravi odlično hrskavo praseće pečenje (2.400 dinara kilogram), pa nijedan putnik namernik neće ostati praznog stomaka.
Zaista su majstori svog zanata, a pored prvoklasnog pečenja, preporučujemo vam da probate jedinstveni specijalitet – užički giros (370 dinara).
Reč je o sočnoj, sitno iseckanoj prasetini sa močom, spakovanoj u preukusnu lepinju – meso je toliko mekano i lepo pečeno, da ćete pri svakom zalogaju biti korak bliže (gastro) raju.
Za one najsmelije, koji ne broje svaku unetu kaloriju i ne plaše se dodatne “inekcije” holesterola, predlažemo da ga dodatno obogate nadaleko poznatim užičkim kajmakom.
Naravno, kada ste u gradu, u pauzi obilaska popularnih znamenitosti, ne propustite posetu pekari “Šuljaga”, jednu od najstarijih u Zlatiborskom okrugu, mestu gde je nastala originalna komplet lepinja!
Ovde vlada prava pomama za tradicionalnim srpskim specijalitetom, pa ćete ponekad morati da sačekate red, a lepinje spremaju u staroj zidanoj pećki, na bukovim drvima, što im daje posebnu čar.
Naravno, ako vam je prvi put, probajte je baš “u kompletu” – sa jajetom, kajmakom i pretopom.
Nabaciće vam širok osmeh na lice već od ranog jutra i dati vam preko potrebne energije za dobar deo dana.
Mačkat – institucija za jagnjeće pečenje i komplet lepinje
Kako se lagano penjete ka severoistočnim obroncima obroncima Zlatibora, na nekih 10-ak kilometara od samog Užica, naići ćete na selo Mačkat, nadaleko čuveno po vrhunskom pečenju, ali i fenomenalnim domaćim suhomesnatim proizvodima i kajmaku.
Selo se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini, a kombinacija mediteransko-kontinentalne klime, uz ružu vetrova, omogućuje tradicionalan način sušenja mesa, koji se ne menja već vekovima.
Zato nije slučajno da se upravo ovde svakog februara održava Pršutijada, manifestacija koja okuplja veliki broj lokalnih proizvođača.
Na ovom svojevrsnom gastro-sajmu mogu se degustirati delikatesi, poput goveđe, svinjske i ovčije pršute, stelje, slanine, kobasica i sličnih “bezobrazluka”.
Naravno, lokalne đakonije možete isprobati i u odličnim restoranima tradicionalne kuhinje, a mi smo odabrali dva, koji su stavili ovo selo na mapu svih sladokusaca, željnih prvoklasne klope.
“Stari Bajo” – restoran gde se pečenje jede već za doručak
Kada spomenemo Mačkat, restoran “Stari Bajo” je gotovo sinonim za odlično pečenje, a porodica Šopalović preko tri decenije gurmanima pruža istinski hedonistički užitak.
Enterijer je uređen u etno stilu, a ako želite da odmorite, smeštaj možete potražiti u njihovim planinskim kolibama.
Prasetine nema na meniju, pošto se ovde dolazi na vrhunske jagnjeće specijalitete, po kojima su restorani i pečenjare u zapadnoj Srbiji nadaleko čuveni.
Dovoljno je reći da se ovde vruća mlada jagnjetina, tek skinuta sa ražnja, jede već za doručak, a pravi znalci odabraće zaponjke, na čiju će “obradu” navaliti – rukama. Prosto se lepe za prste, a bogami i nepca.
Naravno, dan možete započeti i u drugačijem stilu, uz kačamak, pršutu, neizbežnu komplet lepinju sa pretopom i gusto domaće kiselo mleko, koje služe u zemljanim posudama.
Ako želite da pošteno zagrejete stomak, odaberite fenomenalnu jagnjeću čorbicu, a za ljubitelje iznutrica preporučili bismo sarmice od jagnjeće džigerice u maramici.
Obožavaoci šnicli mogu se opredeliti za bogato punjenu karađorđevu, a za desert nemojte propustiti slasne princes krofne – toliko su velike da je jedna porcija dovoljna za tri osobe.
Kako je reč o veoma popularnom restoranu na atraktivnoj lokaciji, često bude gužva u vreme glavnih obroka, pa i sama vlasnica zna da”uleti” kao ispomoć i lično usluži goste.
Kavalitet hrane i usluge je zaista na visokom nivou, a poput sličnih ugostiteljskih objekata na najpopularnijoj srpskoj planini, i ovde vas očekuju dosta visoke cene.
Računajte da ćete za bogovski ručak, uz po koju rakijicu ili vino, morati da izdvojite od 3.000 do 4.000 dinara za dve osobe.
Tradicionalno užičko gostoprimstvo u”Mačkatu”
U neposrednoj blizini prethodnog rastorana, nalazi se još jedan ugostiteljski objekat jednostavnog imena – “Mačkat”, koji takođe služi jagnjeće pečenje, a njihova izvedba ostaviće vas bez teksta.
Zeleni logo sa nazivom restorana ispisan je velikim slovima na tendama, pa ćete ga lako uočiti sa puta.
Predlažemo da gozbu započnete aperitivom u vidu domaće šljivovice, uz zlatiborski sir, kajmak, goveđu i svinjsku pršutu, na rustičnoj drvenoj terasi, sa pogledom na prelepu zelenu livadu i okolno drveće.
Tu ćete konačno moći da odmorite od betona na čistom vazduhu, a ni najmlađima neće biti dosadno, pošto u dvorištu sa fontanom postoji lepo uređeno igralište za klince.
Za kilogram vruće jagnjetine, koja je taman lepo prošarana da se topi u ustima, ovde ćete izdvojiti 3.200 dinara, a najbolje je da ju ukombinujete sa pečenom belolučenom paprikom.
Kakav bi to zlatiborski obrok bio bez komplet lepinje – “standardna” varijanta košta 450 dinara, sa pršutom 600, a “običnu”, sa pretopom, platićete 120 dinara.
Ljubitelji roštilja neće ostati razočarani, jer su ćevapi i kobasice zaista odlični, a za desert predlažemo sočnu baklavu ili urmašice.
Pored odlične domaće kuhinje, čiji se kvalitet ne menja decenijama, goste očekuje i tradicionalno užičko gostopristvo.
Ne kaže se za džabe – ako dođete na Zlatibor, a ne svratite u Mačkat – kao da niste ni bili.
Zlatiborska gozba u “Pastiru”
Ukoliko ne želite da silazite sa magistralnog puta, koji od Užica vodi ka Čajetini (ili Tari), a pritom nameravate da pošteno omastite brk, restoran “Pastir”, blizu Mačkata, pravi je zgoditak za svakog gurmana.
Nije reč o klasičnoj pečenjari, već o ozbiljnom ugostiteljskom objektu sa specifičnim đakonijama zlatiborskog kraja, u kojem se služe i ostali tradicionalni srpski specijaliteti.
Za goste je obezbeđen veliki parking, a sam restoran odlikuje lep enterijer – kombinacija drveta i kamena.
Međutim, poseban gušt je sedeti po toplom vremenu u predivnoj bašti, prepunoj cveća i zelenila, gde i mališani mogu da uživaju u igri na svežem vazduhu.
Jelovnik je izuzetno bogat, a možda je najbolje da ga ostavite po strani i pitate ljubazne konobare za preporuku.
Uz čašicu mirisne barikirane šljivovice, odlučili smo se za platu različitih sireva (1.300 dinara), koji savršeno pašu uz miks goveđe pršute i kobasice, napravljene od mešavine jagnjećeg i junećeg mesa.
Ako ste raspoloženi za nešto drugačije predjelo, domaće pite od heljde, kao i savršeni uštipci – spolja hrskavi, a iznutra vazdušasti – odličan su uvod za mesnu rapsodiju koja sledi.
Mesna rapsodija za svačiji ukus
Podrazumeva se da u ponudi imaju komplet lepinje u različitim kombinacijama, a ona sa pretopom kajmakom i jagnjećim pečenjem (750 dinara), zaista govori 1.000 jezika.
Ukoliko ste ljubitelj iznutrica, sa jagnjećom džigericom (650 dinara) sigurno nećete promašiti, a sočna, mlada “jaga” sa ražnja (3.300 dinara za kilogram), otvoriće vašim čulima ulaz u drugu dimenziju, posebno uz domaće kiselo mleko.
Specijaliteti ispod sača (jagnjetina i teletina) su vanserijski, a od kuvanih jela posebno se izdvajaju odličan gulaš, kao i pasulj sa pljeskavicom.
Mislili su i na ljubitelje ribe, pa ovde možete pojesti i finu dimljenu filetiranu pastrmku (1.500 dinara), a porcije su generalno veoma obilne, pa ukoliko niste pri apetitu, razmislite da podelite sa boljom polovinom.
Za kraj vam preporučujemo da se zasladite pitom sa višnjama ili šljivama, koju služe u kombinaciji sa sladoledom, uz obaveznu domaću kafu sa ratlukom.
Slasno pečenje kod Čajetine
Kod Kneževića, blizu raskrsnice gde se put račva za Čajetinu i Taru, gotovo je nemoguće da promašite “Kafanu kod Loja”.
Znaćete da ste na pravom mestu kada budete videli gomilu parkiranih automobila, a ako vam pažnju ne privuče lepo uređena bašta sa “Bambijem” i malim vodopadom, učiniće to ogroman bilbord.
Ovaj restoran ima svoje verne mušterije već više od 40 godina, što je svakako dostignuće za svako poštovanje.
Nude široku lepezu jela, a komplet lepinja sa pršutom (600 dinara) jedna je od boljih koje smo imali prilike da probamo u ovom kraju, koji i dalje odoleva fenseraju, betonu i neonu – sve više sinonimu za Zlatibor.
Jela “na kašiku”, poput perfektnog kačamaka (600 dinara), ili jagnjeće srpske čorbe (300 dinara), preporodiće vam želudac, a sigurno nećete ostati imuni ni na čari prebranca sa kobasicom.
Naravno, najpoznatiji su po izvrsnom pečenju, a ovde pored jagnjetine (3.400 dinara za kilogram), možete da uživate i u hrskavoj prasetini (3.000 dinara).
Međutim, naš favorit je restovana jagnjeća džigerica (450 dinara), koja je toliko dobro pripremljena, da zasenjuje čak i delicije sa ražnja, ukoliko je to uopšte moguće.
Kako se penjete na Zlatibor, gozba nekako sve više košta, pa ćete primetiti da su i cene malo “jače” nego u podnožju, ali kvalitet hrane koji nude “Kod Loja” ih i više nego opravdava.
Ako ne možete bez roštilja čak ni u planinskom raju pečenja zapadne Srbije, bela vešalica i ražnjići biće baš po vašem ukusu, a i pastrmku odlično spremaju na grilu.
Ponekad se čini da nemaju dovoljno osoblja da opsluže sve zainteresovane goste, pa ćete možda malo duže čekati na obrok, ali kada se špecije nađu na vašem stolu, ova kafana će postati jedna od nezaobilaznih stanica na najpopularnijoj srpskoj planini.
Pečenjara “Pego” – drumska kafana sa najboljom komplet lepinjom
Gurmani koji se zapute ka Tari, Mokroj Gori i Bosni i Hercegovini, dobro znaju da ih okrepljenje čeka u porodičnom restoranu “Pego”, koji putnike namernike dočekuje raširenih ruku više od tri decenije.
Spolja ne izgleda preterano primamljivo, ali stalnim gostima je poznat po vrhunskoj jagnjetini, a često i Užičani zapucaju u ovu drumsku kafanu kada se užele dobrog zalogaja.
Kada ste već kod sela Šljivovica, prosto je gre’ota da ne probate domaću šljivu – dosta je jaka, ali izuzetno kvalitetna i pitka, taman da vam lepo otvori apetit.
Vaš stomak, bogami, ima itekako čemu da se raduje, pošto se, po našem skoromnom mišljenju, ovde sprema najbolja komplet lepinja u zlatiborskom kraju, ispečena u peći na drva i bogato zalivena kajmakom i domaćim jajima.
Onako slasna i masna prosto klizi uz kiselo mleko, pa može da predstavlja i obrok za sebe, ukoliko niste previše gladni.
Nararvno, retko ko se zadrži samo na lepinji, jer pečena jagnjetina (3.300 dinara za kilogram) “izuva”. Jaganjce nabavljaju na području Zlatibora i Tare, a kako pasu “pod ručnom”, nije ni čudo da su tako ukusni, posebno uz dobru “obradu” na ražnju.
@putevigurmanluka Restoran Pego se nalazi na magistralnom putu Zlatibor-Tara u selu Šljivovica a izdvaja ga jagnjeće pčenje i komplet lepinja koji su zaista liga za sebe. Dođite i uverite se sami. #jagnjetina #jagnjecepecenje #pego #zlatibor #tara #mokragora #kompletlepinja #putevigurmanluka #restoran #tradicionalnahrana #pecenje #restoranpego #meso #kiselomleko #serbianfood #food #lamb #roastedlamb #serbia #mountainfood #planinskahrana
Pored jagnjetine, možete se opredeliti za đakonije sa ćumura, ali i domaću pastrmku iz Šljivovice, a ljubitelji suhomesnatog ne bi trebalo da propuste volovsku pršutu.
Iako se nalazite u kafani kraj puta, nemojte očekivati mali ceh – tačnije dosta je papreno. Cene u jelovniku podsećaju na restorane i pečenjare u Beogradu, pa ćete za ručak izdvojiti minimum 2.000 dinara.
Međutim, nemaju slučajno moto “Odluči se za najbolje”, koji opravdavaju pre svega kvalitetom hrane, ali i usluge.
Pre nego što nastavite putešestvije, predlažemo vam da se zasladite domaćom baklavom, a očito je da u kafani kod “Pega” razmišljaju o proširenju poslovanja, pošto su već godinama u toku radovi na nadogradnji objekta.
Komplet lepinja i pečenje uz pogled na jezero
Ako baš ne želite da se švrćkate po zelenim obroncima zlatiborskog kraja, već ste došli na sam vrh da uživate u betonu, neonu i silikonu, čak i tu postoji dobra pečenjara, u kojoj po pristojnim cenama možete da uživate u lokalnim specijalitetima.
Kod gazda Milenka, koji goste u restoranu “Gurman” uvek dočekuje sa osmehom, a zna da baci i dobru šalu, možete pojesti odličnu komplet lepinju, pršutu i preukusne specijalitete sa roštilja.
Podrazumeva se da uz ovakvu klopu najbolje “leži” domaće kiselo mleko.
Međutim, u ovaj jednostavan rustičan restoran, koji se nalazi samo 100 metara od jezera, dolazi se prvenstveno zbog dobrog pečenja. Kada smo bili u poseti poslednji put, kilogram prasetine je koštao 2.500 dinara, dok je jagnjetina bila hiljadu dinara skuplja.
Usluga je odlična i brza, pa će se za tren oka vaša porudžbina naći na astalu. Restoran služi i fina kuvana jela, a po mirisu i ukusu posebno se izdvajaju svadbarski kupus, sočan srneći gulaš i prebranac.
I ljubitelji ribe će pronaći nešto po svom afinitetu, pre svega pastrmku, a ako se uzme u obzir opšta skupoća na Zlatiboru i obilne pocije u “Gurmanu”, možemo samo da zaključimo da ova pečenjara nudi odličan odnos cene i kvaliteta.
Ukoliko vam je Zlatibor daleko, a jede vam se jagnjetina ispod sača, recept iz rerne neće vas razočarati.
Šuljaga nema najbolju lepinju ni u svojoj ulici. Potrebno je da siđete prema reci oko trideset metara, sa iste strane i probate bolju lepinju.