Milovan Milivojević, otac radnika koji je pre četiri i po godine poginuo u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima gostovao je na televiziji N1 gde je govorio o smrti svog sina, reakciji države, i odnosima koje danas ima sa nekadašnjim prijateljima i kolegama koji su umesto njega odlučili da podrže direktora fabrike Radoša Milovanovića.
– Snaga moja je u grobu, odatle crpim snagu. Kad god odem na njegov grob, a najviše vremena provodim tamo, ja sam se njemu zakleo da ga neću prodati – rekao je u emisiji Persona non grata, Milovan Milivojević.
Milivojević dodaje da je zbog toga postao nepoželjan u svom komšiluku, fabrici i gradu, kao i da ga ljudi sa kojim je proveo život danas izbegavaju.
Kako je rekao, u toj fabrici je njegov otac dočekao penziju, on radi 35 godina, a njegov sin je iz te fabrike otišao u grob.
– Iza svega ovoga, nažalost, stoji država. Iza direktora stoji država, da ne stoji, zar bi bio preko 40 godina direktor, to je direktor iz Titovog vremena, promenilo se toliko predsednika i premijera, a on je tu. On se javno time hvali – kaže Milivojević za N1.
Podsetimo, nekoliko stotina radnika preduzeća “Milan Blagojević -Namenska” iz Lučana, okupilo se ispred i u blizini Osnovnog suda u Ivanjici, kako bi izrazili podršku Radošu Milovanoviću, generalnom direktoru tog preduzeća.
Milivojević kaže – mislio sam da su mi to prijatelji.
– To su ljudi koji su porasli sa mnom, sa mnom igrali klikere, koji su došli da podrže direktora, da meni psuju majku, da kažu kako želim da zatvorim fabriku. Toliko sam uvreda preživeo toga dana, žena je imala predinfarktno stanje, umro bih ne bih znao da su mi to neprijatelji, a ne prijatelji, koji su kod mene sedeli na slavi, dolazili porodično. Niko nije došao posle toga, pojedini kad me vide ili mi se jave, pretpostavljam da ih je stid, možda osećaju gržu savesti.
Nažalost, jesam persona non grata u Lučanima, nisam bio dok nisam izgubio sina. Vaspitavao sam decu da rade časno i pošteno i žive normalan život, desilo se šta se desilo i ja sam postao neprijatelj varošice, fabrike, ljudi, dojučerašnjih prijatelja. Kad sam svoje dete sahranio, ne pada mi napamet da nečije ostavim bez hleba – poručuje Milivojević.
Kako kaže, osim par medija, u državi nema podršku.
– Taj isti direktor je lokalni šerif našeg mesta, sve je u njegovim rukama i njegovog sina, njegov sin je na stadionu, on je njemu obezbedio čitav sportski centar, fudbalsko carstvo, a mom sinu su obezbedili grobnicu. Taj isti direktor je strah i trepet tamo, on zapošljava i otpušta, konkursa nema, prima koga hoće, ko je podoban, poslušan. Otpustio je 4-5 mojih svedoka. Ljudi ako moraju jave mi se, ne smeju da sednu sa mnom, ako bi seli to bi bilo javljeno direktoru i biće proglašeni njegovim neprijateljima – priča Milivojević.
– Oni što prate tabloide pišu sve i svašta – kako smo strani plaćenici, Đilasovci, kako radimo za strane agenture – dodaje.
Na pitanje šta je sa porodicom drugog stradalog radnika, Milivojević kaže da su oni bili na razgovoru kod direktora i da su se dogovorili.
– Potpisali su vansudsko poravnanje, šta su dobili, za novčanu nadoknadu znam dobro, asfalitrali su im put do kuće, koliko su para dobili ne znam, odustali su od gonjenja, uradili su što i svi ostali. Ja nisam mogao, dok sam živ neću svoje dete prodati – poručuje.
Opisao je i kako je došlo do susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
– Moja porodica i ja smo pre toga obišli sve pragove države, institucije, pet puta smo bili u Ministarstvu odbrane, pet puta u Predsedništvu, podnosili zahteve, sve dokaze što smo imali, to smo nosil u Predsedništvo i pisali molbu. Mi smo bukvalno iz malina seli u auto i to na insistiranje supruge i ćerke, to je bilo 2018, kad su bile poplave kod nas. Nisam bio za to, uspeo sam da prođem dve blokade. Nisam bio svestan da mi je Vučić rekao da moj sin ne radi na manekenskoj pisti, želeo sam da dođem do njega, ne tražim ništa samo sudski postupak. To su bili trenuci kad sam bio van sebe, da sam tog momenta shvatio te reči, normalna stvar da bih mu odgovorio, pitao bih ga zar se na manekenskoj pisti gori, jel neko stradao na pisti? Nisam bio svestan, tek posle kad sam čuo… Izgovorio je nešto gde je potcenio mene i mog sina.
Nakon tog susreta u Lučanima, predsednik ih prima na razgovor. Milivojević kaže da su mu odneli sve dokaze koje su prikupili.
– Sve od papira, počev od Ministarstva odbrane, Ministarstva rada, inspektora rada, od veštačenja lažnih. Ja sam mu rekao obratiću vam se kao roditelj roditelju. Izneo sam mu sve što sam imao, ostavio dokumentaciju, izjavu osam svedoka overenu kod notara, obećao nam je pomoć. I malo posle susreta je pokrenut postupak. Nikad ne bi bio pokrenut postupak protiv tog direktora, isti taj predsednik je uticao da se pokrene postupak, ja ne bih nikad uspeo. A nema gde nismo bili – navodi.
Dodaj komentar