Kurt Kobejn, legenda grandž muzike, frontmen i pevač sijetlskog benda Nirvana preminuo je 1994. godine, a samo okolnosti njegove smrti i dalje su misterija.

Zvanični uzrok smrti je samoubistvo, mada neki njegovi fanovi i dalje veruju da je ubijen. Pored njegovog tela je pronađeno oproštajno pismo napisano crvenim mastilom i poslednji album Nirvane “In Utero”.

Pismo je posvećeno njegovom imaginarnom prijatelju iz detinjstva i otkriva tužnu stvar o Kobejnu.

“Za Boddaha

Govoreći jezikom iskusne budale koja bi očigledno radije bila kastrirana, detinjasta jadikovka. Ova poruka bi trebalo da bude poprilično jednostavna za razumeti. Sva upozorenja pank roka 101 školovanja godinama, od mojeg upoznavanja s, mogli bismo reći, etikama uključenim u nezavisnost i prihvatanje vaše zajednice su se pokazala veoma istinitim. Nisam osećao uzbuđenje slušajući, niti i praveći muziku zajedno s čitanjem i pisanjem već mnogo godina. Osećam neopisivu krivicu zbog toliko toga. Na primer kad smo u bekstejdžu i svetla se ugase i počne manično urlanje publike, to ne utiče na mene na isti način na koji je na Fredija Merkjurija, koji je očigledno voleo, uživao u ljubavi i obožavanju publike što je nešto čemu se potpuno divim i na čemu mu zavidim. Činjenica je da vas ne mogu zavarati, nikoga od vas. Jednostavno nije pravedno prema vama ili meni. Najgori zločin koji mogu da smislim bio bi da se zavaravam i pretvaram da se 100% zabavljam. Ponekad osećam kao da bi trebalo da imam vreme za udarac pre nego što išetam na pozornicu. Pokušao sam sve što je u mojoj moći da poštujem to (jesam, Bože, veruj mi da jesam, ali to nije dovoljno). Ja poštujem činjenicu da smo ja i mi uticali i zabavili mnogo ljudi. Mora biti da sam ja jedan od onih narcisa koji poštuju stvari tek kada ih izgube. Ja sam previše osećajan. Morao bih da budem lud da bih povratio entuzijazam koji sam nekada imao kao dete. U naše poslednje tri turneje, dobio sam mnogo podrške od ljudi koje znam lično, i fanova naše muzike, ali još uvek ne mogu da pređem preko frustracija, krivice i empatije koju imam za sve. Ima dobrog u svakom od nas i mislim da jednostavno volim ljude previše, toliko da se osećam previše jebeno tužno. Tužna, mala, nezahvalna, Riba, Isusov čovek. Zašto jednostavno ne uživaš u tome? Ne znam! Imam boginju od žene koja znoji ambiciju i empatiju i ćerku koja me previše podseća na ono što sam bio, pun ljubavi i sreće, ljubeći svaku osobu koju upozna jer su svi dobri i niko joj neće učiniti nažao. I to me plaši do granice gde mogu jedva funkcionisati. Ne mogu da podnesem misao kako Fransis postaje očajan, samodestruktivan, death rocker kakav sam ja postao. Shvatam to dobro, veoma dobro, i zahvalan sam, ali od moje sedme godine, postao sam pun mržnje prema svim ljudima uopšte. Samo zato što izgleda tako lako za ljude da se slažu i da imaju empatije. Empatija! Samo zato što volim i žao mi je ljudi previše, pretpostavljam. Hvala vam svima iz dubine mojeg gorućeg, mučnog stomaka za vaša pisma i brigu za vreme poslednjih godina. Ja sam previše čudna, zlovoljna beba! Nemam više strasti, i zato zapamtite, bolje je izgoreti nego izbledeti. Mir, ljubav, empatija.

Kurt Kobejn

Fransis i Kortni, biću na vašem oltaru. Molim te nastavi Kortni, za Fransis. Za njen život, koji će biti toliko srećniji bez mene.

VOLIM VAS, VOLIM VAS!”

Top 5 biografija o muzičarima

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here