Na raspisanom konkursu za novi izgled zgrade Radničkog univerziteta pobedilo je rešenje poznatog novosadskog arhitekte Lazara Kuzmanovića. Kompanija „Vega IT“ kupilo je ovu zgradu krajem prošle godine i raspisan je konkurs na koji su pozvali četiri domaća biroa da dostave svoja arhitektonska rešenja. Pobedu je odneo biro „Kuzmanov and partners“.
Lazar Kuzmanović je i emotivno vezan za ovu zgradu.
– Kao klinac to je bila prva zgrada od stakla koju sam video i koja je možda i odredila put kojim ću ići i šta ću postati. To nije obična zgrada koja je izgrađena pre skoro 55 godina. To je zgrada koju su novosađani nazivali Plavi neboder. Ova zgrada treba da ostane simbol Novog Sada koji je oduvek i bila – rekao je Kuzmanović.
Njegova ideja je bila da se zadrži prepoznatljivost i stari identitet objekta, kroz upotrebu modernih materijala i savremeni dizajn.
– Vodili smo se idejom da zadržimo vertikalnost objekta kako bismo sačuvali vitkost kompozicije. Ram uokviruje objekat poput slike i pritom funkcionalno pokriva sve elemente na fasadi – objasnio je Lazar.
Fasada nove zgrade je od staklene zidne zavese koja podseća na ritam i raspored otvora koje je nekada imala prethodna zgrada. Vertikalnost fasade zgrade je u kontri sa snažnim horizontalama koje se pomeraju i na taj način čine da prednja strana zgrade dobije potrebnu dinamiku, piše gradnja.rs.
Prozirna staklena fasada omogućava svima da osete ambijent enterijera i spolja, odnosno vidljiv je i sa ulice.
Tvorci preostala tri arhitektonska rešenja imali su svoje ideje kako nekadašnji Plavi neboder treba da izgleda u budućnosti.
– Cilj je bio i kreiranje jedinstvenog prostornog kvaliteta – doživljaja lebdenja nad gradom – najmoćnijeg i najdirektnijeg prostorno-psihološkog efekta, koji može da se dovede u vezu sa pojmom vizionarstva – kažu arhitekte iz studija “Zabriskie”, iz Beograda, za njihovo rešenje koje nije pobedilo na ovom konkursu.
Kompanija “Remorker Architects” iz Beograda ponudila je rešenje koje sadrži kombinaciju uređenosti i haosa, harmonije i kontrasta, a time postaje izvor osećaja za lepo kod prolaznika, kažu iz ove kompanije.
Četvrto rešenje, koje je takođe odbijeno, došlo je od novosadske firme “Synthesis Quatro”. Njihova ideja je bila očuvanje mira između lokalne, autohtone arhitekture ovog regiona i međunarodnog dizajna nebodera.
– Kao omaž zgradi ‘Radničkog univerziteta’ održali smo vidljivu konstrukciju kao deo fasade koja nas podseća na prošlost – rečeno je iz ove kompanije.
Beograd kao svetska metropola, Prokop gotov do 2024. godine. Aprilililiiii
Dodaj komentar