„Nema rata, dok ne digne ruku brat na brata“, rečenica je koja istovremeno tera strah u kosti, zebnju, strah i nemir u dušu svih nas koji smo na svojoj koži, ne jednom, osetili sve strahote bratoubilačkog rata. Imali smo je prilike i više puta čuti gledajući film, remek-delo Emira Kusturice “Podzemlje”, koji najpreciznije oslikava naš beznadežan mentalitet.
Narodi nekadašnje velike Jugoslavije prošli su kroz katapult mržnje početkom devedesetih godina prošlog veka, ali izgleda da na našem primeru ništa nisu naučili narodi nekadašnjeg Sovjetskog saveza, koji su se tada džentlmenski rastali u pomirljivom tonu.
Dok se na našem Balkanu igrao fudbal odsečenim ljudskim glavama, a klikeri nevinim očima, dok su se pekla deca i nabijala na bajonete, svet je sa zaprepašćenjem izveštavao o našoj ljudskoj tragediji. Naravno da to nisu radili iz ljubavi prema čovečanstvu i narodima Jugoslavije, kao ni zato što iskreno rade da mir u svetu bude činjenica bez kompromisa, već su jurili ekskluzivu kako bi dobili svoje Pulicerove nagrade, sa lažnim suzama u očima i isceniranom saosećajnosti prema poginulim vojnicima i civilima i njihovim ožalošćenim majkama.
Geopolitika i stretegija odbrane i širenja uticaja između velikih sila trideset godina nakon krvavog rata u Jugoslaviji prelila se sada na Ukrajinu. Građanski rat na istoku ove zemlje iznedrio je dve nove republike, Donjecku i Lugansku narodnu republiku.
Rat traje punih osam godina, sa primirjem iz Minska koje je značilo samo jedno – čeka se nova snažna eksplozija.
Pukla je aorta slovenske krvi, a dok svet piše „molim se za Ukrajinu“, na Balkanu duhovi prošlosti nadleću i osmatraju. Čini se da je na našem području takođe uspostavljeno primirje i lažan, a ne trajni mir koji bi zadovoljio krvožedne apetite svih sukobljenih strana.
Kada nema vesti, velike medijske kuće će učiniti sve da vest naprave. Po mogućstvu potresnu, a primitivni deo lokalnog življa lako može da iskopa plitko zakopane ratne sekire.
Dok Zapad sve teže održava svoju hegemoniju, potrebno je naći neprijatelja koji će skrenuti pažnju i nad kojim će se utrenirati narušeno jedinstvo. Rusija je oduvek bila idealna meta za tako nešto, a nikakav problem nije da se sila demonstrira na daleko slabijim zemljama koje nemaju rešenje za nametnute sukobe.
Nažalost, deo smo civilizacije gde ona manekenska uzrečica „mir u svetu“ nije ništa do pusta želja krasnih cura koje po naredbi ne skidaju onaj iskrivljeni, veštački osmeh sa svojih lepih lica.
Rat je zlo. Sergej je napao Sergeja, pa je Sergej uzvratio Sergeju svom silinom ušavši mu u rođenu kuću. Ima nas raznih, kao i u Rusiji i Ukrajini. Nisu svi za rat, nisu svi ni protiv rata. Tužno je što ova dva Sergeja moraju da pale jedan drugoga žive dok ih Džon i Šulc godinama huškaju da su im oni zapravo veća braća i da Sergej sa Sergejem nema ništa zajedničko.
Evropska misija za suzbijanje mira, lepo su govorili Nadrealisti. Iz njihovih crnohumornih skečeva malo smo toga naučili, a iz našeg iskustva i gluposti još su manje naučili drugi slovenski narodi.
Mnogo je dezinformacija, lažnih i podmetnutih slika, izjava i video zapisa, a za sve to vreme neka deca, neki novi Sergeji, sede u podzemnoj železnici dok mediji konvertuju njihovu patnju u svoje tiraže, preglede i klikove.
Dobročinitelji Zapada poznati su po svojim delima u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Koreji, Vijetnamu, Avganistanu, Siriji i mnogim drugim žarištima iza kojih ostaje samo pepeo. Teško je biti pametan, ne zauzimati stranu i birati koja krv i čija je suza bliža u sukobu između braće Ukrajinaca i Rusa.
Najčešće mi je teško da poverujem u slepilo i kratko pamćenje ljudi koji i ne znaju kontekst u kojem se nešto dešava, a spremni su da osude u treptaju oka. Svako ko iole razume istoriju i moderne svetske tokove jasni su argumenti Putina, jasni ciljevi Amerike, kao i ljudi koji se u Ukrajini hvataju oružja da odbrane svoju zemlju.
U svom ovom ludilu, na zapadu brinu kako će na njihov životni standard uticati oštre ekonomske sankcije Ukrajini. Kako će se grejati sledeće zime i kako će privredu upregnuti bez gasa iz Rusije.
Svima je sve jasno, ko želi da vidi, a opet je do ovog krvoprolića i zle krvi među braćom došlo. Problem je što postoji taj multimilionski auditorijum, ljudi podložni kampanjama, manipulaciji i idealizaciji, armija botova kojima i dalje ništa nije jasno. Što veruju u laž, a što je laž zamenila iskrenu borbu za humane vrednosti i međunarodnu saradnju bez uslovljavanja i ucena. Što je teško iskopati trunku istine na ovom đubrištu laži.
Neko je napisao da je sukob između Rusije i Ukrajine kao da ratuju Srbija i Crna Gora, što nije daleko od istine. Upravo zbog toga ne smemo zaboraviti sve gluposti regionalnih političara, neodgovorne i sebične interese koji bi bili u stanju da u ratne rovove stave Nikolu i Nikolu. Govnari su u stanju da vas nagovore na zlo, ali ukoliko im to dozvolite, onda je činjenica da nemate pameti, svesti i savesti i da ste takvo zlo i zaslužili.
Čuvajte braću i nemojte dozvoliti da vam ratne igre iz detinjstva prerastu u igru onih koji bi od vas da napravde ubice, zločince i lažne heroje.
GREH JE UBITI BRATA, NAJVEĆI.
Lako je tebi (Brat) – Miroslav Mika Antić
Lako je tebi kad imaš brata
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
Zato brat tako mnogo znači.
Lako je tebi kad imaš brata:
smeš da se praviš važan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i – već ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne – tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastičara.
Ima u gradu trista drugara.
Meni je teško jer nemam brata
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani
spreman da uvek baš mene brani.
A kad se s drugom decom potučem,
obično deblji kraj izvučem.
Kod kuće radim sam za dvoje
i što je moje i sto nije moje:
i ugalj vučem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim…
I tako: pošto nemam brata
moram da budem vredan sam,
da budem dvostruko vredan sam
i da odrastem sasvim sam.
Od svega sto na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.
Dino Rađa o tome zašto živimo kao psi, mržnji na Balkanu i ljudima ograničene pameti
Dodaj komentar