Kada shvate da rasprava više ne vodi ka rešenju, neki ljudi jednostavno odluče da je prekinu. Umesto da pokušavaju da „pobede“ u razgovoru, važnije im je da sačuvaju mir i odnos nego da dokažu da su u pravu.
Profesor i zdravstveni stručnjak dr Brus J. Li takve rečenice naziva svojevrsnim „osiguračima“. One mogu naglo da promene tok sukoba, bilo kroz neočekivanu ljubaznost, malo humora ili predlog da se razgovor nakratko prekine.
Takve fraze ne znače nužno odustajanje od sopstvenog mišljenja. Njihova svrha je da zaustave razgovor koji se pretvorio u začarani krug i ostave prostor za mirniju komunikaciju, piše Index.
„Trenutno nemam vremena za ovo“
Ova rečenica ne mora da zvuči grubo ili nezainteresovano. Njome jasno stavljate do znanja da u tom trenutku ne želite da ulazite u raspravu koja ne vodi nikuda.
Klinička psihološkinja dr Patriš Beri objašnjava da mnogi sukobi nastaju zbog nesporazuma i loše komunikacije. Tuđe reči često tumačimo kroz sopstvena iskustva, zaboravljajući da druga osoba može imati potpuno drugačiju perspektivu.
Postavljanjem granice pokazujemo da nam je važnije da sačuvamo sopstveni mir nego da trošimo energiju na beskrajnu raspravu.
„Samo pusti to“
Kada neko predloži da se problem jednostavno ostavi iza sebe, šalje poruku da više ne želi da ulaže energiju u sukob.
Psihološkinja Ebi Medkalf ističe da je za svađu potrebno dvoje. Ako jedna osoba odluči da stane, sukob više nema isti intenzitet i lakše ga je prekinuti.
Ljudi koji umeju da prepoznaju trenutak kada rasprava više nema smisla neće nastaviti samo zato da bi dokazali da su u pravu.
„Ne razumeš moje stanovište“
Ponekad problem nije u tome što se ljudi ne slažu, već u tome što uopšte ne pokušavaju da razumeju jedno drugo.
Ako imamo utisak da naša perspektiva nije shvaćena, možemo to jednostavno i direktno da kažemo. Psihološkinja Ebi Medkalf objašnjava da se ljudi tokom svađa često fokusiraju samo na činjenice, dok zanemaruju osećanja.
Umesto da pokušavamo da drugu osobu ubedimo da smo u pravu, korisnije je objasniti kako se osećamo. Neko može da osporava činjenice, ali ne može da ospori ono što osećamo.
„Nema smisla da se svađamo“
Kada rasprava postane samo nadmetanje, neki ljudi odluče da je prekinu.
Dr Brus J. Li objašnjava da u sukobu sa osobom do koje nam je stalo „pobeda“ često zapravo može da znači poraz, jer odnos može da bude narušen.
Cilj razgovora ne bi trebalo da bude dokazivanje ko je u pravu, već pronalaženje rešenja ili barem očuvanje međusobnog poštovanja.
„Mislim da ne bi trebalo više da raspravljamo o ovome“
Ova rečenica jasno pokazuje da je razgovor došao do granice. To ne znači da se problem nikada više neće otvoriti, već da u ovom trenutku nema smisla nastavljati.
Stručnjakinja za konflikte dr Samanta Dž. Šebib ističe da same svađe ne moraju da unište odnos, već da je mnogo važnije kako se ljudi tokom njih ponašaju. Ako se razgovor pretvori u niz napada i zameranja, prekid rasprave može biti zdraviji izbor.
„Razumem šta želiš da kažeš“
Ova jednostavna rečenica pokazuje da slušamo sagovornika, čak i kada se ne slažemo sa njim.
Psihološkinja dr Sabrina Romanof objašnjava da aktivno slušanje podrazumeva pokušaj da razumemo tuđu perspektivu, umesto da samo čekamo svoj red da odgovorimo.
Kada ljudi imaju osećaj da su saslušani, veća je verovatnoća da će i sami pokušati da razumeju drugu stranu.
„Oboje možemo da imamo svoje mišljenje“
Ne moramo svi da se slažemo oko svega. Ponekad je najbolji način da se prekine rasprava prihvatanje činjenice da dve osobe mogu imati različite stavove.
Stručnjakinja za komunikaciju Melodi Stenford Martin smatra da pristojno neslaganje može da dovede do kvalitetnijeg razgovora i boljeg međusobnog razumevanja. Različito mišljenje ne mora automatski da znači i loš odnos.
„Ne moramo da se slažemo“
Ova rečenica pokazuje zreliji pogled na odnose. Slaganje oko svega nije neophodno za dobro funkcionisanje veze, prijateljstva ili porodice.
Klinički psiholog dr Leon F. Zeltzer objašnjava da je u dugotrajnim odnosima važno prihvatiti da će postojati teme oko kojih se ljudi jednostavno neće složiti. Prihvatanje razlika često je važnije od pokušaja da promenimo drugu osobu.
„Svađanje ne pomaže“
Konflikti sami po sebi nisu uvek loši. Ponekad mogu da pomognu ljudima da izraze osećanja i bolje razumeju jedni druge.
Međutim, kada se razgovor stalno vrti u krug bez ikakvog pomaka, prekid može biti najbolji izbor.
Prepoznati trenutak kada rasprava više ne donosi ništa korisno može biti znak emocionalne zrelosti.
„Možemo li da razgovaramo o ovome kasnije?“
Ponekad nije problem u samoj temi, već u trenutku u kojem se o njoj razgovara.
Dr Beri navodi da kratka pauza može pomoći ljudima da se smire i da kasnije razgovoru pristupe racionalnije.
Odmak od rasprave ne mora da znači izbegavanje problema, već stvaranje prostora za kvalitetniji razgovor.
„Hajde da pokušamo da sarađujemo“
Ljudi koji traže rešenje umesto pobede u raspravi usmeravaju razgovor ka saradnji.
Svađa često troši energiju, dok zajedničko traženje rešenja može pomoći obema stranama.
Istraživanja sa Univerziteta Jejl ukazuju na to da saradnja omogućava sagledavanje problema iz različitih perspektiva i povećava mogućnost pronalaženja efikasnog rešenja.
Izvor: City magazine
Psiholog otkriva 4 ključne fraze u kojima se krije finski recept za sreću
Dodaj komentar