Pred zakonom, prava nasledstva ženske i muđke dece su ista, ali dugogodišnja praksa u Srbiji pokazala je da to nije uvek slučaj. Ne zbog zakona nego zbog činjenice da se često desi da sestra koja se “drzne” da zatraži svoj deo biva obeležena kao uslovno rečeno loša sestra koja uzima od brata.
Mnogi takvi slučajevi završili su na sudu, a čuvena advokatica iz Čačka, Dragana Aleksić, priseća se brojnih upravo takvih predmeta od kojih su neki potrajali čak i nekoliko decenija, prenosi RINA.
– Počev od 1994. godine pa sve do danas, zastupam jednu stranku ‒ ženu koju su tužila braća smatrajući da ona kao žensko nema pravo da nasledi svoju majku u obimu kako to Zakon o nasleđivanju propisuje i kako je to sud u ostavinskom postupku odlučio. Ovo ne bi bilo ništa neobično u sredini u kojoj se za sestru, koja se pored braće prihvati nasleđa, obično kaže da je „uzela braći”, da borba za pravo moje stranke u sudskom postupku ne traje već punih 28 godina i da neke od postupajućih sudija, a bilo ih je do sada osam, nisu prikriveno imale razumevanja za takva shvatanja – rekla je Aleksićeva u knjizi „Advokatska komora Čačak 1972 – 2022”.
Ona dodaje da je trebalo 24 godine da sud 18. jula 2018. godine pravnosnažno presudi i njenoj stranci prizna pravo svojine po osnovu nasleđa majke u obimu kako to Zakon o nasleđivanju propisuje, ali, nažalost, ta imovina ni do danas nije predata u njenu državinu jer potomci nezadovoljne braće i dalje vrše opstrukciju postupka deobe i predaje nasleđene imovine njenoj stranci.
– Brojne primedbe i dve podnete tužbe zbog suđenja u nerazumnom roku nisu do danas navele sud da omogući primenu zakona i da u potpunosti okonča ovaj postupak. Srećom, dogovoreni materijalni uslovi mog zastupanja u ovom predmetu omogućili su da moja stranka u mene ima puno poverenje, da smo se u međuvremenu i sprijateljile i da ona zajedno sa mnom deli uverenje da je dužina trajanja njene borbe za nasleđe u najvećoj meri uslovljena običajnim predstavama naše sredine „da sestra koja se ne odrekne prava na nasleđe, imovinu uzima svome bratu – navela je Aleksićeva.
Takođe dodaje da se nada da će ovaj predmet u potpunosti završiti pre odlaska u penziju i da sudska praksa u Srbiji u narednim godinama neće imati ovakve primere koji snažno ilustruju stvarni položaj žene u društvu protkan elementima diskriminacije u mnogim oblastima života, pa i prilikom nasleđivanja.
Кnjiga pod nazivom „Advokatska komora Čačak 1972 – 2022” objavljena je povodom obeležavanja jubileja od 50 godina rada i postojanja Advokatske komore Čačak. Glavni i odgovorni urednik ovog izdanja jeste čačanski advokat Miodrag Aleksić, a redakciju su činili Gvozden Otašević kao priređivač i saradnice iz Кomore, Jelena Bojić i Marija Janjić, dok je korekturu, lekturu i redakturu obavila Sanja Parezanović, profesor književnosti iz Čačka.
Izvor: Telegraf
‘Mama se odrekla nasledstva u korist ujaka, ja sam ga tužila’
Dodaj komentar