Magazin

Najnoviji vidovi internet nasilja o kojima odrasli nemaju pojma

Pojava sve novijih oblika digitalnog nasilja u nekim slučajevima je opasnija od klasičnih oblika nasilja, a takvo nasilje se u društvu veoma potcenjuje.

U poslednje vreme se na društvenim mrežama u Srbiji pojavio fenomen međusobnog diskriminisanja dece na osnovu fizičkog izgleda. Tako je na Instagramu sve više naloga koji se zovu “Najružniji dečaci i devojčice”, uz koje se najčešće navodi i mesto iz kog pojedinci dolaze. Na ovim profilima autori naloga objavljuju fotografije dece za koju smatraju da su “ružna”, i ismevaju ih putem komentara, prenosi VOICE.

Pored ovog fenomena, pojavio se još jedan oblik koji možda ne diskriminiše mlade osobe, ali definitivno povređuje njihovu privatnost. Reč je o sve popularnijim takozvanim “spotted” profilima na kojima mladi, najviše tinejdžeri, fotografišu druge mlade osobe i te fotografije potom objavljuju na Instagramu.

Novosadski “spotted” profil na Instagramu broji više od 4000 pratilaca, dok je na njemu postavljeno oko hiljadu objava. Fotografije mladih koji su u potpunom neznanju da se njihove fotografije pojavljuju na društvenim mrežama svakodnevno se objavljuju na ovakvim nalozima. “Spotted” nalozi najčešće su zaključani za korisnike koji ih ne prate, tako da osobe čije su fotografije objavljene nikako ne mogu saznati da se njihova privatnost krši. U opisu profila najčešće je naglašeno da se fotografije mogu ukloniti ukoliko osoba koja je na fotografiji zatraži to.

Prema Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji za prethodnu godinu Krovne organizacije mladih iz 2019. godine, više od trećine mladih u Srbiji pretrprelo je neki od oblika digitalnog nasilja. U odnosu na Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2018. godinu, broj mladih koji su pretrpeli neki oblik digitalnog nasilja porastao je za šest odsto.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da ova vrsta vršnjačkog nasilja nije nova, već su novi načini na koje se ono vrši i prikazuje.

“Poznato je da se, po otkrivanju odraslih, ovakvi nalozi brzo gase i da se još brže prave novi. Platforme i aplikacije koje omogućavaju digitalno povezivanja, a samim tim i zloupotrebe, zaista su brojne, a deca ih koriste više nego što mi možemo da pretpostavimo. Deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, bez odgovarajućeg uvida roditelja odnosno staratelja u njihove aktivnosti. I tu vidim problem, jer bi roditelji morali znatno više da budu uključeni u aktivnosti svoje dece na mrežama”, navodi Poverenica.

Docentkinja na Departmanu za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije dr Dobrinka Kuzmanović smatra da je širi društveni kontekst takav da pogoduje pojavi različitih oblika nasilja, uključujući i digitalno, što je naša realnost već duži niz godina.

“Kako se širi opseg digitalnih alata, aplikacija i platformi koje su dostupne mladima, tako se šire i mogućnosti za različite načine ugrožavanja drugih. Mladi su, po svojoj prirodi, što je deo odrastanja i razvoja ličnog identiteta, radoznali i skloni istraživanju, željni novina i senzacija, a uz to i podložniji uticaju vršnjačke grupe nego neke druge uzrasne grupe, pa to delom objašnjava zašto se ovi novi oblici digitalnog nasilja za njih tako lako ‘lepe'”, kaže Dobrinka Kuzmanović.

Poverenica Janković kaže da postoje različiti mehanizmi borbe protiv digitalnog nasilja i same zaštite osoba koje su pretrpele ovaj vid nasilja. Ukoliko vređanje ili nasilje dolazi od učenika iz iste škole, to treba prijaviti školi, koja ima obavezu da pokrene postupak. Ukoliko škola ne reaguje na adekvatan način, može se podneti i pritužba Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Prateći objave na Tviteru i Fejsbuku, ona zaključuje da su uvrede, podsmeh, diskriminacija pa i govor mržnje vrlo rasprostranjeni, na šta se često upozorava javnost.

Tijana Milošević, istraživačica Centra za prevenciju nasilja na Univerzitetu u Dablinu kaže da se vršnjačko nasilje, bilo u svojoj klasičnoj formi ili u obliku digitalnog nasilja, često dešava u kontekstu socijalnog pozicioniranja.

“To znači da se svakome u grupi dodeli određena uloga, svako je percipiran na određeni način i od njega se očekuje da se ophodi shodno svom statusu, gde se teži višem statusu u hijerarhiji popularnosti. Neka deca su iz određenih razloga opažena kao autsajderi, kao lake mete za napad, čak i kada nemaju nešto što ih vidno čini drugačijim ili ‘slabim’. Napadanje takve dece može doprineti popularnosti dece koja ih napadaju, učiiniti ih ‘snažnijim’, ili ojačati koheziju grupe koja nekog isključuje. Zato se takođe u prevenciji i intervenciji fokusira na decu koja posmatraju nasilje – cilj je pokazati im da treba da se tome suprotstave kada to vide i da, čak i ako ne mogu da pomognu žrtvi (jer to ponekad može ugroziti njihov status, recimo), bar da to prijave. To nije uvek lako”, navodi Tijana Milošević.

Ceo tekst možete da pročitate OVDE.

Ako ostaješ ovde, spremi se da dete učiš “zakonu jačeg” inače će postati lovina

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

11 Shares
Share via
Copy link