Savremeni čovek, dvadeset i prvog veka, poprilično se polarizovao u odnosu na nekadašnjeg reprezenta ljudske vrste. Naime, dok su se svojevremeno svi ljudi bavili svojim umom i sopstvenim telom, današnje vreme kao da je iscrtalo među između gojaznih i mršavih, mišićavih i kafanski oteklih, onih koji brinu o svom oralnom zdravlju i onih koji skrivaju proređene zube.
Iako je tehnologija toliko uznapredovala, a kozmetička i farmaceutska industrija premašila dosadašnje granice, još uvek ne shvataju svi koliko je bitno baviti se sopstvenim telom, kako bi um bio miran i spreman za akciju u svakom trenutku.
Zaista zabrinjava činjenica da se moderan čovek tokom nedelje ulepšava u teretani, a potom zdrave navike pauzira, uživajući u vikend drogama, alkoholu i visoko kaloričnoj hrani. To stvara jednu prividno lepu i zdravu generaciju, ali povremene loše navike daju rezultate tek nakon određenog vremena.
Govorimo o nekoliko aspekata (ne)vođenja računa o svojim navikama, zdravlju i higijeni. Zato, pokušajte da ostatak teksta pročitate sa maksimalnom koncentracijom, kako biste razumeli gde čovek XXI veka najviše greši.
Oralna i dentalna higijena
Sigurno ste čuli da se u poslednje vreme kod nas, ali i na celom Balkanu, koristi fraza “krezuba nacija” ili “krezuba Srbija”, a koja se odnosi na određeni društveni sloj.
Ovakvi se epiteti uglavnom dodaju uz želju da se neko uvredi na osnovi nepismenosti, neukosti, neobrazovanosti ili ruralnog porekla. Zanimljivo je to da se ova simbolična karakterizacija vrši često ishitreno, bez preteranog razmišljanja o tome šta zapravo izaziva problem “krezubosti“.
Potpuno je jasno da sve manje vremena provodimo baveći se zdravljem zuba, a neutemeljene strahove od zubara, najčešće pravdamo jednom rečju – “Boli“. No, da li je bol koji doživimo na zubarskoj stolici, veći od bola koji će nas pratiti ukoliko ne lečimo pokvarene zube, a potom i bola u duši kada nas neko na osnovu izgleda diskredituje, poprilično je upitno.
Redovna poseta stomatologu, prvi je preduslov za zdravlje zuba, a potom i za prevenciju mnogih bolesti koje pokvareni zub može izroditi. Iz ordinacije Donna Dent poručuju da je hirurško vađenje umnjaka jedna od najčešćih intervencija u oralnoj hirurgiji. Umnjaci koji su delimično izrasli ili se nalaze duboko u kosti, često uzrokuju probleme jer u vilici nema dovoljo prostora za njihovo nicanje. Nisu samo umnjaci ti koji nam stvaraju probleme.
Neretko se dešava da u ustima imamo zaostale delove raspadnutih zuba koje ne vadimo na vreme. Oni uzrokuju dalje stvaranje karijesa. Zamislimo se sada, koliko je samo onih što neprijatnog zadaha, govore o “krezubosti“ kao o moralnoj osobini.
Nema čekanja, zdravi zubi i lep osmeh podižu samopouzdanje, a civilizacija mora opstati na zdravim temeljima. Zbog toga, pre svega se brinite o sopstvenom zdravlju, a potom o komentarisanju drugih.
Gojaznost – protivnik savremenog čoveka
Stres, sedeći poslovi, manjak kretanja, neumerenost u hrani i nemanje dobrog plana ishrane, zanemarivanje fizičke aktivnosti – sve su ovo uzroci gojaznosti koja je potencijalni pokretač velikog broja drugih bolesti.
Pojedini stručnjaci iz sfere powerlifting-a kakav je Milan Jovanović Strongman kažu da se ljudi ne goje jer jedu mnogo, već jedu mnogo zato što se goje. Naime, problem gojaznosti jeste taj što novi kilogrami traže još kilograma, a masne ćelije umesto da troše zalihe, kradu ih i onim obrocima koji su redukovani. Viškovi ugljenih hidrata prave organima probleme, a pankreas luči insulin pojačano da bi zalihe sačuvao kao rezervu.
Upravo to su uzroci zbog kojih se događa da ljudi neumereno jedu, i goje se gubeći vreme na netaktičke dijete.
Problem gojaznosti povezan je i sa savremenim društvom i navikama. Poslovi za računarima izazivaju drugačiju vrstu umora od onih fizičkih, pa kalorije ostaju nepotrošene i uskladištene. Menjanje navika iz temelja čini da organizma prihvata nova pravila igre i menja sistem funkcionisanja.
Kada bismo na kraju morali da izvučemo zaključak zbog čega su baš oralno zdravlje i zdrave navike najbitniji po organizam, pa i ovde pomenuti, rekli bismo da su oni inicijatori mnogih efekata koji su štetni po organizam.
Da ona rečenica “u zdravom telu zdrav duh“ nije samo kliše, već prava životna istina, govori i činjenica da su mnoge bolesti duha ili duše odnosno uma (depresija, anksioznost…) često povezani sa bolestima i poremećajima o kojima smo pričali.
Loš izgled i nefunkcionalnost tela uzrokuju frustracije koje se i te kako mogu odraziti na život. Zbog toga, pre nego što razmislite i o antidepresivima ili utapanju problema u alkoholu, resetujte svoje životne navike na fabrička podešavanja. (ovo stoga što mladi razumeju digitalne jezike). I, šta drugo nego – pravac zubar, a potom i trčanje.
Dodaj komentar