Izbor namirnica koje konzumiramo je veoma važan jer od njega zavisi naše zdravlje i vitalnost tela. Pročitajte šta ljudi u Srbiji jedu, koliko se kvalitetno hrane, i kako poboljšati zdravlje organskom hranom.
Osim izbora namirnica koje koristimo u ishrani važan je i način njihove pripreme, kao i količina hrane koju unosimo kako bismo postigli optimalan unos hrane koji je potreban našem telu. Ipak, idemo redom, a počnimo od toga čime “nas” zaista hrane!
Šta se nalazi u hrani koju jedemo?
Najdostupnija hrana svima je jeftina hrana koja ima veliku energetsku gustinu (npr. pekarksi proizvodi i grickalice) čija preterana konzumacija dovodi do bolesti, propadanja tela, kako pojedinca, tako i čitave populacije.
Najmlađima je ovo omiljena hrana jer je veoma začinjena i ukusna. Ukus ne dolazi od kvaliteta hrane i arome pojedinih sastojaka, već upravo od začina, veštačkih boja i dodataka.
Porodice sa nižim ekonomskim statusom više konzumiraju ovu hranu jer je široko dostupna, a cena joj je prihvatljiva. Hrana čiji je priroritet zadovljenje energetskih potreba, odnosno osećaj sitosti, ne vodi računa o kvalitetu obrade i pripreme, iako postoje namirnice koje mogu uticati na osećaj sitosti iako jesu zdravo-energetski vredne.
Ono što se nalazi u hrani i što oštećuje naš organizam su pesticidi, genetski modifikovani organizmi i prehrambeni aditivi.
Koju hranu najviše jede stanovništvo Srbije?
Zastupljenost proizvoda od žita je prema istraživanju iz 2013. godine bila najniža u Beogradu, u proseku 34%, u odnosu na preporučenih 40% koliko je preporučeno u ukupnom dnevnom energetskom unosu.
Sa druge strane, zastupljenost grupe žita najzustpljenija je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je blizu propisanog procenta.
Zastupljenost grupe namirnica meso i mesni proizvodi, riba i jaja je u svim regionima Srbije u značajnom suficitu, prema istom istraživanju.
Međutim, stanovnici Srbije potrebe za svežim mesom zadovoljavaju unošenjem suhomesnatih prerađenih proizvoda, te se onda dobijaju drugačiji rezultati.
Kada je u pitanju meso i mesne prerađevine mora se voditi računa, jer sveže meso je mnogo zdravije i više se preporučuje nego industrijski prerađeni proizvodi, koji često štete našem zdravlju.
Potrošnja povrća je, prema podacima istraživanja, značajno ispod preporuke. U svim regionima Srbije unos povrća je duplo manji nego preporučeni.
Sa druge strane, unos šećera, masnoće i šećernih koncetrata je u suficitu.
Mlečni proizvodi su dovoljno zastupljeni u ishrani stanovništva Srbije, prema urađenom istraživanju kvaliteta ishrane građana i građanki Srbije.
Optimalne količine koje se preporučuju su:
- 40% namirnica od žita,
- 20% namirnice od povrća,
- 15% namirnice od voća,
- grupa mleko i mlečni proizvodi 10%,
- grupa mesti i šećera sa manje od 5% u odnosu na ukupan energetski unos.
Kako loša ishrana utiče na nas?
Hrana koju jedemo postaje gradivni element našeg tela. Ukoliko je hrana koju unosimo loša i nekvalitetna to će se vremenom odraziti i na naš celokupni organizam.
Hrana treba da nam pruži potrebne vitamine koje telo čine vitalnim, ukoliko vitamine i vlakna ne unosimo, dolazi do komplikacija. Iako postoje sjajni recepti za ukusnu hranu, ipak, to ne znači da ne treba detaljnije obratiti pažnju na namirnice koje koristimo.
Gojaznost
Gojaznost je prva posledica loše ishrane, i postala je najveća bolest savremenog društva. Stručnjaci upozoravaju da se u Srbiji poslednjih decenija broj gojaznih u Srbiji udvostručio. Osim loše ishrane razlozi za gojaznost su neredovna ishrana i neaktivnost.
Trenutno više od 50 odsto populacije u Srbiji ima problem sa povećanom težinom.
Umor bez razloga
Ukoliko ne jedemo hranu koja će nam obezbediti optimalnu količinu gvožđa u telu, stalno ćemo osećati umor i malaksalost.
Ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su anemija ili poremećaj rada štitaste žlezde. Kako biste održali imunitet najvažnija je zdrava ishrana.
Promene raspoloženja
Ukoliko osećate anksioznost, ili nagle promene raspoloženja, to može značiti da vam telo šalje signal da mu je potrebno više energije za ceo dan.
Osim na promene raspoloženja loša ishrana može uticati i slabljenje pamćenja, jer telo ne proizvodi dovoljno sastojaka koji su mu potrebni kako bi bilo aktivno i agilno.
Ispucala kosa i nokti
Ako vam je kosa suva i ispucala znači da vam fali proteina, masnih kiselina, gvožđa i drugih hranljivih sastojaka. Ukoliko su vam nokti krhki to znači da nemate dovoljno gvožđa u organizmu.
Možete piti dodatke ishrani kako biste poboljšali stanje, ali mnogo je važnije da počnete kvalitetno da se hranite.
Rešenje je organska ishrana
Neke zemlje u Evropi su uvele zahtev proizvođačima hrane da smanje količinu šećera koju koriste u svojim namirnicama. Neke druge su uvele veći porez na šećer, kako bi sprečili nastavak masovne konzumacije šećera.
Ovo su sve kratkoročna rešenja, koja neće imati mnogo efekata. Potrebno je vreme da promenimo kulturu ishrane, i to je jedini način da poboljšamo zdravlje našeg organizma.
Organska hrana je dugoročno rešenje, jer za nju znamo tačno kako je proizvedena, šta u njoj ima, i da je potpuno bezbedna.
Organska hrana ima mnogo više hranljivih sastojaka
Studije ukazuju da organska hrana ima veći kvalitet belančevina, veći sadržaj vitamina C i mnogih minerala.
Osim toga, dokazano je da biljke koje su gajene po načelima ekološke poljoprivrede sadrže:
- 28% više vitamina C
- 10% više kalcijum
- 77% više gvožđa
Naučnici naglašavaju da u organski gajenom voću i povrću ima i do 40% više antioksidanata i važnih minerala kao što su gvožđe i cink.
S obzirom na to da ne postoje radnje koje su specijalizovane za prodaju organske hrane u Srbiji, ovakve namirnice možete naći na Internetu. Na primer, Just Superior onlajn prodavnica organske hrane – nudi najrazličitije vrste organskih proizvoda, kao i savete za primenu istih u svakodnevnoj ishrani. Recimo, organski kakao je veoma zdrav i poželjan u vašoj ishrani, kako biste povećali koncetraciju, pamćenje, a i prirodni je afrodizijak.
Organski kakao je mnogo zdraviji nego prerađeni i mešani, jer prerađeni kakao gubi mnogo nutritivnih vrednosti u procesu prerade i mešanja sa nekvalitetnijim vrstama kakaa.
Organska hrana je svežija, ne sadrži konzervanse, a organska poljoprivreda je bolja za okolinu i smanjuje zagađenja.
Pozitivne posledice na zdravlje
Kada pričamo o tome kako poboljšati zdravlje organskom hranom, važno je reći da organska ishrana smanjuje rizik od mogih vrsta raka, poput leukemije, tumora mozga, raka dojke, raka postrate i slično. Posebno se preporučuje u ishrani dece i trudnica jer organska hrana povoljno utiče na razvoj mozga i imuni sistem.
Kada pređete na organsku ishranu rešićete se stresa i glavobolja, a nervoza će biti smanjena. Sve ovo znači da ćete uz organsku ishranu imati dugovečniji život, kvalitetniji i zdraviji organizam koji neće biti pred rizicima od mnogih bolesti.
Dodaj komentar