Fransoaz Betenkort Majers ima 68 godina, a prema poslednjim saznanjima „teška“ je 78,6 milijardi dolara. Pored toga Fransoaz je i majka dvoje dece, a u braku je skoro četrdeset godina.
Ono što je zanimljivo je što niko nikad ne bi lik Fransoaz Betenkort Majers povezao sa činjenicom da je ona jedna od najbogatijih žena na svetu.
Iako je većinska vlasnica L’Oreala, ona se ne šminka, retko se fenira i skoro nikad ne čupa obrve.
Za razliku od mnogih bogatih naslednika koji pasivno krckaju nasleđenu imovinu ili je brzo proćerdaju, ona svoju stalno uvećava. Većinski udeo u L’Orealu, koji je nasledila nakon što je njena ekstravagantna majka Lilijan Betenkur u septmebru 2017. preminula u 94. godini života, tada je vredeo „samo“ 39,5 milijardi dolara.
Danas Fransoaz poseduje 33 posto najveće svetske kozmetičke kompanije, koju je 1909. osnovao njen deda Judžin Šuler, nadareni hemičar, nakon što je u kuhinji svog dvosobnog pariškog stana umutio prvu boju za kosu koja nije smrdela ni iritirala kožu.
Šulerova unuka aktivno učestvuje u poslovanju L’Oreala kao članica upravnog odbora i kao predsednica upravnog odbora porodičnog holdinga Tethys, pod čijom su kapom sve njene investicije. Samo od L’Oreala godišnje na ime dividendi ubire više od pet milijardi evra. Deo svog novca deli s drugima donirajući velike svote za naučna istraživanja, umetničke projekte i u dobrotvorne svrhe. Donirala je 226 miliona dolara za obnovu pariške katedrale Noterdam.
Milost gospođe Betenkur-Majers delom proizlazi i iz njenog striktnog katoličkog vaspitanja. Suprug joj je francuski biznismen jevrejske veroispovesti Žan-Pjer Majers, sin rabina koji je stradao u Aušvicu. Venčali su se početkom aprila 1984. u Toskani i imaju dva sina: Žan -Viktora koji ima 36 godina i Nikolasa koji je dve godine mlađi.
Sinove su odgajali u jevrejskoj veri i tradiciji budući da je i Fransoa Betenkort – Majers pre udaje prešla na religiju svog supruga. Bila je to na neki način šamar njenom ocu, koji je za vreme nemačke okupacije pisao pamflete u antisemitskoj reviji La Terre Française, organu nacističke propagande.
Fransoa Betenkur-Majers je i privatno i kao naučnica jako zainteresovana za odnose između judaizma i hrišćanstva, o čemu je napisala nekoliko knjiga. Velika joj je ljubav i sviranje klavira, čemu posvećuje nekoliko sati dnevno. Najviše od svega mrzi da se izlaže u javnosti, što je vešto izbjegavala sve do 2007., kad je od suda zatražila da njenoj majci oduzme poslovnu sposobnost.
Vremešna je Lilijan Betenkur u to vreme šokirala javnost svojom vezom s 25 godina mlađim piscem i fotografom Fransoom Banierom, kojeg je od milosti zvala „mon enfant chéri“. Betenkur-Majers optužila je Baniera da je iskorištavajući Lilijanunu mentalnu slabost tokom 20 godina od nje izmuzao skoro milijardu dolara u novcu, nekretninama, umetničkim slikama i polisama osiguranja.
Poklonila mu je čak i ostvro na Sejšelima s tri luksuzne kuće i avionskom pistom.
U decembru 2007., nedugo nakon smrti svog oca Andrea Betenkorta, koji je bio ministar u nekoliko francuskih vlada, Fransoa je od jednog sluge saznala da Lilijan namerava da Baniera učini naslednikom. Odlučila je tome stati na kraj i zatražila je starateljstvo nad svojom majkom obolelom od Alchamejrove bolesti.
„Ovde se ne radi o novcu, nego o predatoru koji je razorio moju porodicu,“ govorila je na sudu Fransoa Betenkur-Majers.
„Uvukao se u našu porodicu kao kolvn, nekako se pretvorio u pouzdanika moje majke i na kraju se ponašao kao Raspućin. Meni je zabranjivao da viđam majku, njoj da viđa mene. Kad sam čula da ga moja majka želi usvojiti i da mu je testamentom ostavila sve što ima, nisam mogla da dopustim da se to nastavi.“
Lilijan Betenkur je ćerkinu tužbu protiv Baniera doživela kao napad na sebe i gadno se zavadila sa svojim jedinim detetom. Ćerki je objavila „nuklearni rat“ i zapretila da će je razbaštiniti ne prestane li da se meša u njene poslove. Fransoa je nemilice blatila u javnosti i s njom prekinula sve odnose.
Iako su živele u istoj pariškoj ulici, majka i ćerka sretale su se samo na sudu.
„Ja sam zdrava kao povrće, ali ne znam koja je mušica ugrizla moju ćerku, skroz je poremetila,“ govorila je Lilijan Betenkur.
„Mogla je strpljivo da sačeka da umrem, ali ona čini sve što može kako bi me što pre oterala u grob. Od detinjstva je teška i spora, stalno jedan korak iza mene. Oduvek je bila hladno, introvertno dete, smetali su joj druželjubljivi ljudi poput mog prijatelja, šarmantnog, kultivisanog i inteligentnog gospodina Baniera. Više je ne viđam niti je želim viđati.“
Na suđenju je tužilac u završnoj reči naglasio da je Banier „kontrolu nad Lilijanom ispleo kao pauk mrežu. Kad ju je ulovio u mrežu, više je nije puštao. Postala je njegova svojina. Postupao je prema njoj kao vampir“.
Pravomoćnom presudom iz 2012. Fransoa i njena dva sina postali su Lilijanini staratelji i preuzeli su kontrolu nad celokupnom porodičnom imovinom.
Franosa-Mari Banier je u martu 2015. osuđen zbog iskorištavanja nemoćne osobe na dve i po godine strogog zatvora i naloženo mu je da Betenkurovoj plati 158 miliona evra odštete. Žalio se na presudu tvrdeći da nema novca. U aprilu 2016. zatvorska kazna mu je suspendovana, a zahtev za odštetu odbačen.
Materijalno je zbrinut do kraja života jer Betenkur-Majers nije insistirala da vrati silne poklone što ih je dobio od njene senilne majke: nekolko slika Matisa i Pikasa, dugoročni ugovor za „umetničke konsultacije“ po kojem je godišnje dobijao 700.000 evra te mnoštvo izdašnih čekova, apanaža i polisa životnog osiguranja. Za gospodina Baniera poslednji se put čulo kada je organizovao izložbu svojih fotografija posvećenu slavljenju gej-kulture.
Lilijan Betenkur kraj života dočekala je potpuno gluva i dementna, okružena svojim psima, slugama i negovateljima. Više nije prepoznavala nikoga oko sebe niti se mogla setiti ko je Banier. O njemu se poslednji put izjasnila 2012.godine odgovarajući na pitanja istražitelja:
„Naravno da me iskorištavao, malo, ali to nije bitno. Ne poričem njegove mane, ali bila sam žrtva svog sopstvenog entuzijazma. Ako mi je uzeo novac, baš me briga. Prihvatam posledice svojih grešaka, neću zbog toga da sedim i plačem.“
I na kraju je Fransoaz uspela da odbrani imperiju Loreala od „predatora“ i uveliča bogatstvo, a sve zbog toga da porodično bogatstvo ostane u krugu familije. Ima ko i da nasledi to bogatstvo. I za to se postarala Fransoaz.
Izvor: Stil
Dodaj komentar