Magazin

Mladi su već dugo ‘dežurni krivci’ za širenje koronavirusa. Priča je, ipak, mnogo drugačija

Nijedna društvena grupa nije toliko često bila označavana kao glavni krivac za širenje epidemije korona virusa kao što su to bili mladi.

Govorilo se i da su oni ti koji iz redova za noćne klubove donose virus starijim članovima porodice koji potom završavaju na respiratorima.

koncert

Malobrojna istraživanja i iskustva psihoterapeuta, ipak, pokazuju drugačiju sliku od one koja se stvarala u medijima, otkrivajući niz problema koje je pandemija i njima donela.

– Mladi su i ranije bili u nezavidnom položaju, a sa pandemijom je postalo gore. Na jednoj strani, od mladih se kao najmanje ugrožene kategorije očekivalo da tokom pandemije rade i privređuju a na drugoj, bili su imenovani za glavne krivce za širenje pandemije – kaže psiholog Uroš Savić Kain, predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih (KOMS).

Šta je mučilo mlade?

Istraživanje KOMS-a o uticaju pandemije na život mladih u Srbiji pokazuje između ostalog da je osećanje koje je dominiralo među mladima bila zabrinutost za porodicu i prijatelje (što je iskusilo 57 odsto ispitanika). Među strahovima izdvajao se strah da se ne zaraze i tako ugroze porodicu (71 odsto).

Skoro isti procenat plašio se da neko od njihovih bližnjih ne oboli, dok se znatno manji procenat učesnika pribojavao da se i sami mogu zaraziti (31 odsto).

Miroslava Vuković, psiholog u Studentskoj poliklinici, potvrđuje da je pandemija donela niz problema mladima. Pored prethodno pomenutih strahova, ona ističe i druge situacije.

– Jedan broj studenta izgubio je bliske osobe i našli su se u procesu tugovanja, a takođe razgovarali smo i sa studentima koji su preležali kovid, a koje je suočavanje sa potencijalno ozbiljnim zdravstvenim problemima uzdrmalo. Na sve ovo nadovezale su se i „stare teme“. Svakog septembra i oktobra kod nas dolaze studenti koji su pod velikim pritiskom očekivanja da upišu narednu godinu. Ovoga puta to je bilo otežano pandemijom, jer nisu svi uspeli da se snađu u novim okolnostima. Uvek postoji opipljiv egzistencijalni pritisak kako nastaviti dalje ako ne upišu sledeću godinu na budžetu, a porodice su u teškoj materijalnoj situaciji – navodi Vuković.

Sagovornica Danasa kaže i da je nakon vanrednog stanja veći broj studenata u odnosu na prethodnu godinu potražio pomoć u Studentskoj poliklinici.

Da je broj mladih kojima je potrebna psihološka pomoć porastao tokom 2020. potvrđuje i Mira Novaković Ilin, koordinatorka Psihološkog savetovališta za mlade novosadskog Humanitarnog centra, organizacije koja godinama unazad pruža besplatnu psihološku pomoć pre svega mladima.

– Tokom 2020. obratilo nam se čak dva puta više ljudi u poređenju sa prethodnom godinom. Jednim delom na to je uticala pandemija, ali i činjenica da je mentalno zdravlje izašlo na površinu kao važna tema – kaže Novaković Ilin.

Ona dodaje i da je jedan od ključnih razloga zbog kojih su im se mladi obraćali bio gubitak posla.

– Svaki drugi korisnik naših usluga ima problem sa anksioznošću, dok depresivna stanja dominiraju među starijima od 30 – ističe sagovornica Danasa.

Istraživanje KOMS-a takođe navodi da je jedna trećina mladih prijavila da im se mentalno zdravlje pogoršalo tokom pandemije, kao i da jedna četvrtina nijednog trenutka nije imala osećanje optimizma po pitanju budućnosti.

Za razgovor nema vremena

Kao i prethodnih godina mladi koji su se iskusili psihološke probleme tokom pandemije nisu mogli da računaju na sveobuhvatnu pomoć u zdravstvenim ustanovama. Sva tri sagovornika Danasa navode da iako postoje službe koje se bave mentalnim zdravljem mladih, njihovi kadrovski kapaciteti su toliko ograničeni da jedino što pacijenti mogu dobiti jeste medikamentozna terapija.

– Daleko je manji broj psihoterapeuta u odnosu na broj mladih kojima je potrebna pomoć. Posete traju kratko, bez razgovora koji bi trebalo da bude najdelotvorniji deo lečenja i sve se svodi na prepisivanje medikamenata – kaže Uroš Svić Kain.

Mira Novaković Ilin takođe veruje da usluge u domenu mentalnog zdravlja u državnim ustanovama nisu dostupne, a da dugo čekanje na pregled i procedure za zakazivanje utiče da i oni koji bi se javili odustaju od traženja pomoći.

Koliko je veliki nedostatak specijalista u domenu mentalnog zdravlja govore i podaci izneti u Programu zaštite mentalnog zdravlja (2019-2026), koji pokazuju da je ukupan broj specijalista psihijatrije koji se bave decom i mladima i specijalista dečje i adolescentne psihijatrije u Srbiji 47, što znači da postoji jedan lekar na 27.400 dece/adolescenata (uzrasta do 18 godina).

devojka

Miroslava Vuković kaže da, iako je u Srbiji odavno prepoznato da su mladi posebno vulnerabilna grupa, svuda nedostaju lekari.

– Mladi se nalaze u periodu života kada se suočavaju sa brojnim prolaznim razvojnim krizama, koje većina uspešno prebrodi, ali i kada počinju da se ispoljavaju ozbiljniji psihički poremećaji. Mi imamo službe u različitim ustanovama koje se bave isključivo problemima mladih, ali je svuda primetan manjak kadra u odnosu na iskazane potrebe korisnika, što otežava ostvarivanje ciljeva postavljenih i u Nacionalnoj strategiji za mlade, a koji se odnose na veću dostupnost stručne pomoći. Poslednjih dana čuli smo ohrabrujuće izjave iz vlade koje su se odnosile na prepoznavanje značaja zaštite zdravlja mladih i ja se nadam da će u budućnosti iz toga proizaći i dodatna podrška osnaživanju i unapređivanju zaštite mentalnog zdravlja – navodi Vuković.

Nismo sazreli kao društvo

Strategija za mlade koju sagovornica Danasa pominje zapravo veoma malo prostora posvećuje mentalnom zdravlju ove grupe pa se tako među ciljevima koje treba ostvariti do 2025. navodi da treba podržati programe edukacije za unapređenje mentalnog zdravlja, i razvijati savetovališta i usluge psihološke podrške van zdravstvenih ustanova.

Nešto više prostora mentalnom zdravlju mladih dato je u Programu zaštite mentalnog zdravlja, u kome se između ostalog apostrofira da je potrebno formiranje novih službi za decu i mlade, kadrovsko osnaživanje postojećih, unapređenje preventivnog rada ali i saradnja stručnjaka iz različitih oblasti u zaštite mentalnog zdravlja.

Miroslava Vuković se slaže da je ovo pravac u kome treba da ide unapređenje mentalnog zdravlja mladih

– Potreban je jedan interdisciplinarni pristup koji bi pored zdravstvenih ustanova, uključio i sistem socijalne zaštite i obrazovni sistem, kao i vršnjačke organizacije mladih, tako da se veći značaj da preventivnom radu kroz radionice i savetovališta, što bi omogućilo mladima da lakše prepoznaju svoja osećanja i da se izbore sa problemima – kaže Vuković.

Primer dobre prakse koji je delimično prepoznat i u nacionalnim dokumentima jesu savetovališta za mlade poput onog koji vodi novosadski Humanitarni centar. Slično savetovalište još postoji u Beogradu u Domu omladine, a kako kaže Mira Novaković Ilin, iako postoji ideja da se napravi mreža ovakvih organizacija, ona je još uvek daleko od ostavrenja.

– Da bi se ovakva savetovališta formirala i u drugim gradovima potreban je kadar i prostor. Taj nedostatak bi mogao da se premosti tako što bi se savetovališta formirala u okviru kancelarija za mlade, koje već postoje u lokalnim samoupravama, imaju svoj prostor i finansirane su jednim delom iz budžeta. Za sada je prepreka za razvoj ovakvih savetovališta to što nema donatora, a ni mi kao društvo nismo postali dovoljno zreli da shvatimo da je potrebno izdvajanje budžetskih sredstava za tako nešto – zaključuje Novaković Ilin.

O Savetovalištu za mlade

Mira Novaković Ilin objašnjava da u savetovalištu pri novosadskom Humanitarnom centru radi 45 volontera, da se razgovori sa korisnicima zakazuju na nedelju dana, a da psihoterapija traje tri meseca, nekad i duže.

“Mi sarađujemo sa ustanovama koje se bave mentalnim zdravljem u Novom Sadu, čiji lekari upućuju svoje pacijente na nas kao mesto gde mogu da dobiju psihoterapiju, jer u državnim ustanovama često nema vremena za ovaj vid rada i tu je učinjen pomak u smislu dostupnosti usluga“, kaže Novaković Ilin.

Slično savetovalište za mlade postoji i u Beogradu pri Domu omladinu. Ono što im je zajedničko jeste da mladi telefonom mogu zakazati razgovor, a da im prethodno nije potreban uput, niti zdravstvena knjižica.

Izvor: Danas

Pacijenti na sve načine pokušavaju da izmanipulišu lekare i apotekare kako bi došli do duple doze bromazepama

OGLAS

PARTNERI SAJTA


Share via
Copy link