Magazin

MHE Krepoljin: „Nikakva vajda, a totalna šteta”

mhe krepoljin brana
Foto: Luftika

U tišini Ribarske klisure, strastveni ribolovac iz sela Krepoljin Vladan Simeonović često je znao da zabaci udicu u meandre reke Mlave. Upravo tu, u netaknutoj prirodi, 2018. godine počela je da se gradi mini hidroelektrana Krepoljin. Simeonović na pecanje tamo više ne ide jer je, kaže, struktura reke totalno promenjena:

– Ranije je bilo pastrmke, sad to više nije slučaj. Ona više nema uslove za život. Leti treba da dođete da pogledate na šta to liči. Ne verujem da celo selo ima predstavu šta se dešava i šta nas čeka.

Mini hidroelektranu u njihovom selu Simeonović opisuje ukratko, rečima “nikakva vajda, a totalna šteta”.

I aktivista iz obližnjeg Petrovca na Mlavi Ivan Milosavljević, jedan od onih koji se među prvima uključio u borbu protiv njene gradnje, za Luftiku takođe priča o šteti koju je, prema njegovim rečima, donela MHE. Smatra da Mlava neće “ozdraviti” sve dok se MHE Krepoljin ne ukloni. Iako kaže da ta reka ima veliku moć samopročišćavanja, na njoj primećuje negativne pojave:

– Prošle godine je Mlava promenila boju i miris. Čista planinska reka je dobila braon boju i počela da smrdi na ustajale kanale kakve viđamo u ravničarskim predelima.

U razgovoru kaže da je te 2018. na mestu gde se nekada nalazio pećinski izvor Lopušnja zatekao zemljani put. Taj prizor ga je, kaže, podsetio na one kakve viđamo u rudnicima:

– Otvoren je lov na šumu, na kamen i na reku.

Prema njegovim rečima, za gradnju MHE u klisuri saznao je slučajno, ali se vest među meštanima ovog grada pronela preko društvenih mreža.

– Jedan moj kolega taksista je u Ribarsku klisuru vozio gljivara koji je video da izvora nema i da se u klisuri gradi brana. Tako je javnost saznala šta se dešava i tako se formirala organizacija za odbranu Mlave. Skupljali smo potpise, pravili tribine, ali je već bilo kasno – pred sam završetak radova – kaže Milosavljević.

Tako je uprkos protestima i negativnom stavu stručne komisije o već izdatoj građevinskoj dozvoli, nakon tri neuspela pokušaja mini hidroelektrana 2021. godine dobila i upotrebnu dozvolu. Iste godine je krenula sa proizvodnjom struje.

I dok je meštani krive za poplave koje su ovaj kraj zadesile 2020. godine, ali i promene na samoj reci stručnjaci smatraju da MHE Krepoljin nije smela ni biti izgrađena i ističu brojne proceduralne propuste.

Poplave 2020: Prst uprt u MHE

U junu 2020. godine Krepoljin su pogodile poplave. Stotine hektara oranica nizvodno od brane istoimene MHE bilo je preplavljeno vodom, dok je više od 200 domaćinstava bilo ugroženo. Neki od meštana, ali i stoka morali su da se evakuišu.

Jedna od onih koju su ove poplave zadesile u njenoj kući smeštenoj na samo tri kilometra podno MHE bila je i Mila Sofić. Za Luftiku kaže da joj je tog juna nabujala Mlava odnela čitavu baštu, a da su poplave izgledale toliko strašno da je strahovala da će ostati i bez kuće.

– Kuća slaba, trula, uplašila sam se da je voda ne podigne i da se utopim. Bilo mi je nestalo ‘leba, nije imao ko da mi donese, nije bilo ni koga da pozovem, da ne pravim ljudima problem – priseća se Sofić.

Za štetu koju su joj poplave nanele Sofić nije dobila novčanu nadoknadu.

Mila Softić
Foto: Luftika,Mila Softić

Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović tada je u izjavi za medije za poplave okrivio upravo MHE Krepoljin. Naime, tada je ispričao da je ona radila nezakonito, kao i da je formiran pravni tim koji će pomoći stanovnicima da tuže vlasnike ove mini hidroelektrane kako bi dobili nadoknadu za pretrpljenu štetu.

Međutim, prema Pavlovićevim rečima, za besplatnu pravnu pomoć se niko nije prijavio pa niko nije dobio ni odštetu.

Aktivista Ivan Milosavljević za Luftiku kaže da je i pre nego što se desila poplava uputio prijavu protiv MHE Inspekciji za zaštitu životne sredine opštine Žagubica „da će da se desi baš to što se desilo“. To je uradio zbog stava stručnjaka, konkretno profesora Šumarskog fakulteta Ratka Ristića, da tako nešto može da se očekuje.

– Po prijemnici znam da je na dan kada se desila poplava, njima na stolu bila moja prijava.

S druge strane, vlasnik ove MHE, firma Astra Enerdži tada je demantovala da je brana na bilo koji način dovela do poplave uz objašnjenje da bi selo Krepoljin zadesio ogroman bujični talas da brane nije bilo te da bi situacija bila mnogo gora.

Vlasnik MHE Krepoljin Srđan Ocokoljić nije želeo da priča za Luftiku.

Upitne dozvole

Pre nego što su Krepoljin zadesile poplave, 2019. godine, zbog pritiska građana, opština Žagubica formirala je stručnu komisiju sa ciljem da proveri da li je procedura izdavanja građevinske dozvole za gradnju ove MHE Krepoljin firmi “Astra Energy” izdata u skladu sa zakonom.

Stav tročlane komisije bio je da građevinska dozvola koja je izdata 2016. godine, uopšte nije mogla biti izdata. Između ostalog, mišljenje stručnjaka bilo je da je opština Žagubica građevinsku dozvolu za gradnju MHE Krepoljin izdala pozivajući se na Katastar malih hidroelektrana iz 1987.godine koji nikada nije usvojen kao zvaničan državni dokument.

Pored toga, utvrđeno je da je ignorisan stav iz vodnih uslova da predložen raspored brane, vodozahvata i mašinske zgrade nije u skladu sa postojećom planskom dokumentacijom, čime se isključuje mogućnost izgradnje planirane vodoizvorišne akumulacije „Gradac“.
Jedan od članova ove komisije, profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić za Luftiku ističe da je izdavanje građevinske dozvole MHE Krepoljin primer kako se ignoriše planska dokumentacija.

mhe krepoljin
Foto: Luftika

S druge strane, iz Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture kažu da nisu odbacili stavove komisije već da su postupajući po podnesku Opštine Žagubica iz oktobra 2019. godine, utvrdili da njihov izveštaj sadrži nedostatke koji sprečavaju postupanje. Zbog toga su, dodaju, Opštini tražili da ih otkloni, što nije učinjeno.

Da je građevinska dozvola MHE Krepoljin upitna smatrala je i nevladina organizacija koja se bavi zaštitom životne sredine Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Tako su tokom 2020. godine podneli zahtev Ministarstvu građevinarstva za ukidanje građevinske dozvole ovoj MHE. Pravnik i jedan od osnivača RERI-a Marko Pavlović objašnjava da je taj zahtev podnet uz argumentaciju da je ova MHE glavni krivac za poplave 2020. godine i da svi iz opštine Žagubica upiru prstom u nju.

S druge strane, iz Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture kažu da nisu odbacili njihov zahtev za ukidanje građevinske dozvole, već da „nema uslova“ za to jer ta organizacija nije nadležna da pokreće ovakvu vrstu postupka.

Za drugu dozvolu – upotrebnu, neophodnu za puštanje MHE Krepoljin u rad, predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović tvrdi da se, zbog negativnog stava javnosti o izgradnji mini hidrocentrala, čekao „signal iz Beograda“ kao i generalni stav po pitanju mini hidrocentrala.

MHE Krepoljin, donji tok
Foto: Luftika

U razgovoru za Luftiku ističe da su se, pre pobune javnosti protiv izgradnje MHE, opštine „utrkivale“ koja će dobiti više lokacija za izgradnju mini hidrocentrala. Upravo je pritisak javnosti razlog, tvrdi Pavlović, što je opština Žagubica tri puta odbila da izda upotrebnu dozvolu za MHE Krepoljin.

Prema njegovim rečima, “od ministarstva je došlo da mora da se izda”, ali i da je pritisak stizao i od meštana.

– Lokalno stanovništvo je prodavalo i davalo zemlju u zakup. Dogovorili su sa investitorom – pola para na početku, a pola na kraju kada dobije dozvolu za rad. Svi su jedva čekali da prodaju imanje i da im naprave put. Niko ih nije prisiljavao.

Ministarstvo građevinarstva, pak tvrdi da je skladu sa zakonom, poništavalo rešenja koje je donosio predsednik opštine, a ne Opštinska uprava koja je nadležni organ za rešavanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole.

Tako je investitor MHE, firma Astra Enerdži, 2021. godine iz četvrtog pokušaja dobila upotrebnu dozvolu, pa je MHE Krepoljin krenula sa proizvodnjom struje.

Uprkos zabrani nastavljena gradnja MHE na Zlotskoj reci, koja je već ostala bez vode

Julija Vojinović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

65 Shares
Share via
Copy link