Mentalno zdravlje odraslih u velikoj meri je uslovljeno vremenom koje je osoba provodila u prirodi tokom detinjstva, pokazalo je najnovije istraživanje.
Urbana sredina, tačnije buka, gužva, nedostatak zelenila i zagađenost imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje. Deca koja žive urbanim stilom života potencijalno imaju lošiji kvalitet života, manjak samopouzdanja, krhkije mentalno zdravlje i veću telesnu težinu, piše National Geographic.
Deca koja imaju sreću da odrastaju u prirodnom okruženju imaju veće predispozicije da kada odrastu budu mentalno zdravije osobe, objavljeno je u okviru Međunarodnog dnevnika o ekološkom uticaju na zdravlje (International Journal od Environmental Health Research-a).
Ova istraživanja pokrenula su analizu prioriteta kada je u pitanju planiranje urbanizacije za nadolazeće generacije.
Istraživanje je uključilo 3 585 odraslih, starosti 18-75 godina u 4 evropska grada, a postavljena pitanja bila su koliko često su kao deca odlazili u prirodu, a koliko često to čine sada kada su odrasli. Ispitanici su, takođe, ocenjivali svoje mentalno zdravlje u proteklih mesec dana na osnovu psihološkog testa.
Ispostavilo se da su teže mentalne tegobe imali odrasli koji su kao deca manje vremena provodili igrajući se u prirodi.
Naučnici su istakli i značaj studije za podizanje svesti o tome koliko vreme provedeno u prirodi u životnom dobu deteta ima odraz na stav odrasle osobe o značaju prirode i mentalnog zdravlja.
Dugačka je lista koristi koja proizilazi iz boravka u prirodi, kao što je smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, iznenadne smrti, prevremenih porođaja, visokog pritiska i smanjenje stresa generalno i slično.
Nedostatak istraživanja postoji oko toga koliko je vremena konkretno potrebno da dete provodi napolju kako bi imalo dobro mentalno zdravlje u odraslom dobu, a na ova i druga pitanja bi trebalo da odgovore neka buduća istraživanja.
Doktor Nestorović: Za decu je bolje da se igraju na minusu, nego u igraonicama
Dodaj komentar