Katastrofalno stanje u srpskim medicinskim ustanovama poznato je svima koji su na bilo koji način imali bilo kakav kontakt sa zdravstvom, bilo kao radnik ili pacijent. Uslovi u kojima rade često veoma stručni i odlični medicinski kadrovi su za svaku osudu, jer bi se ratna hirurgija u Staljingradu tokom opsade mogla porediti sa onime gde rade naše sestre i lekari svakoga dana.
Staro, prestaro, tužno i depresivno. Takav utisak odaju prostorije Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Ali ovde se ne radi o Beogradu, već o Nišu i preminuloj medicinskoj sestri tokom dežurstva.
S.G. je pre dve noći ostavljena na dežurstvu u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici Gornjoj Toponici sa više od 60 pacijenata o kojima je morala da povede računa u slučaju bilo kakve nepredviđene situacije. I takva jedna situacija se dogodila. Medicinska sestra preminula je na poslu, a pronašle su je kolege tek nakon što su se pacijenti uzbunili lupajući i dovikujući pomoć.
Kakva scena iz „Leta iznad kukavičjeg gnezda“ u Srbiji danas. Ne film, stvarnost „a la hardcore“.
Da nešto nije u redu na odeljenju gde je radila medicinska sestra, zaposleni su saznali od pacijenata u toku noći.
– Pacijenti su lupanjem alarmirali, čuo je kolega ispod, pa je došao, onda su komisijski razvalili vrata – rekao je jedan od zaposlenih za Južne vesti.
Više tužilaštvo nije naložilo obdukciju, jer su naveli njene „hronične zdravstvene probleme“ te da smrt nije sumnjiva jer joj se „slošilo“.
Dobro, a kako je onda moguće da je ona u smeni ostavljena sama sa, ponavljam, 60 pacijenata?! Nije stvar što je to sada došlo i do medija, već što se to dešava na dnevnom nivou ko zna koliko godina.
Novinarima ovog portala rečeno je da više informacija može da prenese samo direktor bolnice, ali tek posle praznika, u sredu. Naravno, premine ti zaposleni, ali koga za to boli… duša.
Mladi lekari odlaze, „vise“ po šalterima biroa za zapošljavanje, a ovamo kuknjava kako nema kadrova. Još je korona odnela više od 100 medicinara, ali opet uvek nama nešto fali. Ljude gubimo, ali i poklanjamo šakom i kapom. U tom izvozu smo gigant svetskih razmera. Sve to već znamo, ali ćutimo i trpimo, a onda čitamo ovakve posledične vesti.
Dodaj komentar