Zloupotreba marihuane utiče na kvalitet života, čini ga teškim, besmislenim uz doživljaj bezvrednosti

Gotovo da je retkost ukoliko među mlađom populacijom postoje oni koji još nisu probali marihuanu ili neku od drugih droga koje prolaze ulicama Srbije. Postalo je potpuno prihvatljivo i normalno rekreativno konzumiranje ‘vutre’, ali stručnjaci ukazuju da takva situacija ipak nije beznačajna te da postoji opasnost od stvaranja bolesti zavisnosti.

Mirjana Martić Pantić, psihološkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, kaže da za samo nekoliko nedelja pišenje marihuane može da pređe u zavisnost koja stvara bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju.

– Uvreženo je mišljenje da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnost. To nije u potpunosti istinito – objašnjava za Mirjana Martić Pantić, psihološkinja iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu.

– Ukoliko neko u kontinuitetu zloupotrebljava visoke doze, razviće se tolerancija. Posledica su blage apstinencijalne tegobe kada se prestane sa uzimanjem. Kada postoji redovnost uzimanja, osoba oseća želju da puši sve češće. A u slučaju da donese odluku da smanji pušenje, suočava se sa činjenicom da nije tako lako istu i sprovesti. Tada najčešće koristi dobro poznate mehanizme odbrane, kako bi ‘objasnila i opravdala’ svoje razloge zbog kojih nije u mogućnosti da smanji pušenje marihuane – dodaje.

Kriza: nervoza, nedostatak motivacije, problemi sa spavanjem…

Apstinencijalne tegobe – kriza, kako kaže, može trajati od jedne do šest nedelja.

– Da je osoba u krizi, ukazuju sledeći simptomi: anhedonija, nervoza, nedostatak motivacije, glavobolja, uznemirenost, ponekad i mučnina, problemi sa spavanjem, smanjen apetit, želja za ponovnim uzimanjem, osećaj praznine, dosade kada su uobičajene životne aktivnosti u pitanju. Intenzitet tegoba zavisi od količine i dužine zloupotrebe, ali i od same osobe – dodaje Pantić.

Ipak, i pre nego što dođe do krize, postoje znakovi koji ukazuju na to da je konzumiranje marihuane otišlo dalje od “rekreativnog” i prešlo u zavisnost.

– Hronična zloupotreba marihuane vodi razvoju zavisnosti. Učestalo, kontinuitetno uzimanje kanabisa (hašiš, marihuana) u periodu od nekoliko nedelja ili više meseci, stvara bitne izmene u ponašanju i telesnom stanju – gubitak interesovanja i motivacije, osećanja otupelosti, osećaj malaksalosti, smorenosti, smetnje u pamćenju, povlačenje iz socijalnih relacija (posla, porodice, škole). Ovakvo stanje predstavlja već razvijen zavisnički način ponašanja u kojem mlad čovek, u sva svoja životna događanja i emotivna proživljavanja ugrađuje zloupotrebu marihuane (kao svojevrsni štap ili protezu). Činjenica je da česta zloupotreba marihuane ili preterane količine odjednom, predstavlja rizik za telesno i mentalno zdravlje. Hronična zloupotreba utiče na kvalitet života, čini ga teškim, besmislenim i sa dominantnim doživljajem bezvrednosti – kaže ona.

Što se ranije uoči problem i započne tretman, lečenje je efikasnije, napominje, a otkriva nam i kako izgleda lečenje zavisnosti od marihuane.

– Lečenje započinje detoksikacijom, to je prva faza u lečenju bolesti zavisnosti. U lečenju bolesti zavisnosti primenjuje se sistemski pristup – zavisnik je deo nekog sistema, porodice, ponikao je u određenom okruženju, određenoj konstelaciji uloga, vaspitnog stila, određene porodične dinamike. Zavisnost od droga je problem ne samo pojedinca već i njegove uže okoline, pre svega porodice, koja i sama pokušava da ovaj problem reši. Često se dešava da porodica pravi greške (zbog neinformisanosti, neujednačenih stavova, preterane tolerantnosti ili strogosti). Važno je uključiti člana(ove) porodice u lečenje kako bi adekvatno pristupili razrešavanju zajedničkog problema – ističe Mirjana Martić Pantić i dodaje da se “pored neophodnih promena koje su terapijski zahtevi od samog pacijenta, određene promene očekuju i od članova porodice”.

Ona kaže i da je “lečenje proces, traje do dve godine. Najčešće se sprovodi grupni psihoedukativni tretman. U toku intenzivnog programa lečenja (dnevna bolnica, traje između dva i četiri meseca) dolazi se svakog radnog dana, a nakon toga jednom nedeljno (do dve godine rehabilitacioni program)”.

Efekti zbog kojih se konzumira marihuana

• Opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja, euforija

• Kreativno razmišljanje, apstraktno mišljenje i tok ideja

• Osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost

• Drugačiji ugao gledanja na stvari

• Snažnije doživljavanje pojedinih aspekata, kao što je muzika

• Analgetički efekat (smanjuje bol)

Negativni efekti marihuane

• Muka, suvoća usta, problemi disanja, znojenje i sl.

• Promena u krvnom pritisku, ubrzan rad srca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema.

• Nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja)

• Otežano kretanje i sporoća

• Preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd.)

• Osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha89

• Letargija, nemogućnost spavanja ili preterana pospanost

• Paranoidna reakcija i druge psihotične reakcije

• Osećaji konfuzije, izgubljenosti, nemogućnost koncentracije i rasuđivanja

• Osećaji utrnutosti delova tela ili lica

• Nemogućnost praćenja toka misli i „jureće misli“

• Razvijanje zavisnosti pri intenzivnom korišćenju

– Ovakvo stanje obično traje nekoliko sati i opasno je jer se ne može predvideti ponašanje u tom periodu)

Izvor: Nova.rs

Koluvija: Industrijska konoplja od stresa postala marihuana ili je “trava” nikla sama od sebe