Magazin

Mali narednik je simbol stradanja Srbije i večni podsetnik da ne smemo prodati svoju zemlju

slika dečaka
Foto: Knjiga "With Serbia Into Exile"

Kakav pakao su prošle prethodne generacije da bi mi danas sve to olako predali raznim političarima, korporacijama, investitorima i stranim bankarima. Sramota je još veća kada pomislimo na tragične sudbine naših predaka, sunarodnika koji su krvarili, ginuli i uspevali nemoguće kako bi sačuvali ono što se zove Srbija.

Na odličnom smo putu da najefikasnije tu Srbiju potpuno razbucamo, a onda će sve te žrtve biti uzaludne. Naša zemlja branila se protiv neuporedivo jačih sila svim raspoloživim sredstvima, a mi znamo i pominjemo u istoriji samo one priče koje su ugledale svetlost dana. Mnogo je više onih, nepoznatih heroja kojima ni ime ne znamo kako bi im bili večno zahvalni.

Portal nestvarnoastvarno.rs donosi često zanimljive i nadasve nepoznate priče o herojima i vanserijskim ličnostima. Takav članak napisan je i o anonimnom dečaku, neznanom junaku o kome postoji samo jedna fotografija, a o njemu je za sada prikupljeno vrlo malo podataka. Tekst prenosimo u celosti.

Čim sam pronašao ovu fotografiju pomislio sam da je u pitanju čuveni Momčilo Gavrić, najmlađi vojnik Prvog svetskog rata, ali nakon što sam se malo više udubio u nju, izvršio detaljnu analizu, uporedio je sa postojećim slikama pomenutog Momčila, a posebno tokom daljeg istraživanja, zaključio sam da je u pitanju novi mali junak srpske vojske!

Fotografija je nastala 17. oktobra 1915. godine na Železničkoj stanici u Valjevu. Amerikanac koji je napravio snimak bio je u dobrovoljnoj misiji sa gospođom i gospođicom Hristić, pakovali su medicinsku opremu, po naređenju komande, u nameri da napuste Valjevo teretnim vozom koji je trebalo da krene u 19:00, ali je dosta kasnio.

Po rečima autora fotografije, mališan je imao tri zlatne zvezdice na paletama, odnosno čin narednika. Njegova kuća je udaljena „tri dana hoda” od Valjeva, gde je ostavio majku i stariju sestru, a zatekli su ga kako se hitno vraća nazad u jedinicu sa kraćeg odsustva. Mališan – narednik, u maloj, ali pravoj uniformi, sa redenikom oko vrata, ruksakom, austrijskim bajonetom za pojasom i ruskim konjičkim karabinom šepao je peronom.

Kada su mu pogledali u noge, jedno stopalo je bilo celo u plikovima i žuljevima, te su mu odmah previli rane i obezbedili novu obuću, što ga je izuzetno oduševilo, pa je narednik otvorio dušu. Rekao je da je bez novca, ali mu i ne treba, jer su ga sve kafedžije, na putu od kuće do Valjeva, primile na konačište bez plaćanja. Bio je star deset godina, a u službi „već dugo”.

Njegov otac je u istom puku, najhrabriji je vojnik i bori se na prvoj liniji odbrane. Mališan je, hrabrošću i preciznošću u pucanju, bio unapređen u čin iznad oca, koji je, u skladu sa vojnom disciplinom, morao da salutira svom sinu. Međutim, mali narednik to nikada nije dozvolio, uvek preduhitri oca – uzme mu ruku, kojom bi on salutirao i poljubi je.

*Potraga za imenom narednika – junaka ove priče i dalje traje.

Knjigu u kojoj se između ostalog nalazi i ova fotografija možete preuzeti u digitalnom formatu i pročitati na ovom linku.

Stavio 4-godišnjem detetu pištolj u ruku, da roka u nebo i diči se na Tok Toku

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link