Nekad se govorilo: Ima papir da je lud.
Danas je dovoljno da uđete na “najbenigniju” mrežu Tik Tok i da vidite priličan broj ludaka (bez papira) koji misle da su normalni, jer da to ne misle ne bi objavljivali snimke nakon kojih uglavnom reaguje policija.
Tako je “normalni” 39-ogodišnji A. Dž. iz makedonskog sela Bogovinje svoju “normalnost” dokazao friškom objavom u kojoj je u prazničnoj večeri smestio četvorogodišnje dete u krilo i uz pomoć još jednog “normalnog” primerka stavio mu pištolj u desnu ruku, uključio mobilni (jer zbog snimka se sve i odvija) i pridržavajući mu šaku opalio dva puta.
Verujem da dete od te večeri piški u krevet. Možda se trza na zujanje smrdibube, pucketanje bojlera, otvaranje vrata, a možda je naprasno zanemelo.
Ovog “normalnog” primerka je nakon snimka privela policija i trenutno se ispituju svi detalji u vezi sa slučajem. Možda dobije konačno papir da je lud, mada sumnjam.
Šta čoveka natera da detetu strpa vatreno oružje u ruku i njome puca? Video zapis za Tik Tok?
Луѓево се од Тетово.
Ја би им одзел старателство одма.
ТОЛКУ.🤮🆘️🚨 pic.twitter.com/Fly9YnA7FY— Две Ѕвезди (@dvezvezdi1) January 2, 2021
Pa, majku mu, jesmo li toliko prsli da za sopstvene ludosti koristimo nevinu decu?
Šta je sledeće? Strpaćemo im lovačku pušku u ruku, da ubijaju srne, fotografisati ih kraj krvave životinje i staviti na mreže, da pokažemo “sina lovca navučenog na lov (i krv)”
Smestićemo ih u krilo, za volan i juriti ulicama? Ili im dati da upravljaju traktorom do slučajne pogibije?
Tući ženu da naučimo sina na vreme “ko je gazda u kući”?
Psovati druge nacionalnosti na sav glas, sa kamenicom u rukama, da vide deca šta je patriotizam.
Nazivati Mariju Šerifović “bolesnom spodobom” jer je izjavila da bi njenoj partnerki najbolja stvar u životu bila to što je njena devojka.
Bolest je odavno promenila svoje lice, pa je tako često zakasnelo otkrijemo u telu muža koji je pred decom ubio “voljenu” suprugu. U telu majke koja je bebu nakon rođenja stavila u kesu i hladnokrvno bacila u kontejner. U telu oca optuženog da je napastvovao rođenu ćerkicu (ko bi rekao, svakog vikenda vodio je u park i na sladoled).
Olako se frljamo ovim “bolesna spodoba” lepeći neretko etikete bolesnika dobrim, poštenim ljudima, dok su nam često sasvim “normalni” i nažalost neprimetni oni koje svakodnevno viđamo na ulici kako vuku dete za ruku uz šamaranje i urlanje (batina je iz raja izašla), oni koji bacaju psa u vodu, oni koji tuku ženu u stanu do našeg (sigurno ga je isprovocirala, ne bi on tek tako), oni koji ostave dete (ko zna koja ih je muka naterala), onih koji detetu daju da upravlja automobilom i udari u mačku.
Teško našoj deci sa ovakvim standardima “normalnosti” posebno kada se udruži sa “mudrostima” junaka iz virtuelnog sveta gde se za dovoljan broj izgovorenih “šaim se pi*ko mala” može kupiti stan u Beogradu na vodi.
U to ime, rokaj u nebo dva puta i obavezno gledaj da raniš nekog.
Sram Vas bilo Jovana, zbog čega sam ja kriv što pijana devojka urinira na Keju?!
Dodaj komentar