Magazin Srbija

Veliki marketi skuplji od malih radnji koje je država osudila na propast

market
Foto: RTV (Aleksandar Galić)

Imate li omljenu radnju u komšiluku? Marija Rnić iz Kule kaže da uvek kupuje malim radnjama i na pijaci a da u velike markete retko odlazi.

– Trgovac mi je na raspolaganju, čuje šta mi treba i pomogne da pronađem odgovarajući artikal – kaže ona i objašnjava da se deo malih radnji izborio za opstanak ali da je bilo dosta onih koji su propali. Marija misli da su marketi previše izreklamirani, da su su proizvodi skuplji, uprkos mišlenju da su jeftiniji.

Da veliki marketi nisu jeftiniji od malih radnji kaže i Jovan Vuković iz Beograda. On kaže da su povoljniji proizvodi poput ulja ili šećera, a da ostale proizvode možete naći po istim cenama ili vrlo sličnim i u malim radnjama.

Ako kupujete voće i povrće, to možete nabaviti po zdravim hranama, lokalnim piljarama i kvalitetnije i za približno istu ili jeftiniju cenu. Ja sam počeo da kupujem u malim radnjama prvenstveno zbog ambalažnog otpada. U velikim prodavnicama većina stvari je već upakovana u nešto. U malim prodavnicama mogu da donesem svoje posude za sir, za meso, za svu rinfuznu robu. Većina malih prodavnica prihvaza da mi sipaju pirinač ili kafu u teglu direktno.

Jovan kaže da je za uloženo nešto više truda u kupovinu dobija puno. Kafa je jeftinija ako je sameljete i kupite u maloj prodavnici od pakovanih brendiranih u marketu. On naglašava da kupovinom u malim radnjama novac ostaje u lokalnoj zajednici, jer su vlasnici tih radnji ljudi “iz kraja”, novac ne ide velikim korporacijama koje dalje izvlače novac iz Srbije.

Jovica veruje da budućnost donosi promene koje će ljude okrenuti ka kupovini u lokalnoj zajednici, da će biti važan i kvlalitet i odnos u toj zajednici. Prema njegovim rečima, male radnje se gase jer nemaju podršku države a zasigurno imaju domaće i kvalitetnije proizvode u odnosu na velike trgovinske lance.

Da država nema sluha za probleme malih preduzetnika i privrednika svedoče i brojni protesti širom zemlje, ugroženih i opespravljenih preduzetnika koji se bore za opstanak na tržištu.

Kao jedan od razloga za osnivanje udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije” je da se vrati poštovanje privrednicima i preduzetnicima koji su degradirani u odnosu na velike kapitaliste, strane investitore, kaže za Luftiku Milena Amon, ispred ovog udruženja.

– Ustalila se praksa da se novac poreskih obveznika Srbije daje kao subvencija stranim takozvanim investitorima umesto da se razvija domaće preduzetnišvo.

Fiskalizacija sama po sebi nije problem, kaže Amon i objašnjava da je sistem fiskalizacije i do sada funkcionisao  dobro. Međutim novi zakon donosi nedoumice i uvodi mnoge u pravnu nesigurnost, a suštinski ne donosi ništa novo i ne doprinosi suzbijanju sive ekonomije.

Najveća zamerka ovog uduženja je što se potrošilo 6 milijardi dinara iz budžeta na novu fiskalizaciju koja ništa ne menja već opterećuje one koji već posluju legalno. Kao primer se navode paušalne delatnosti koje su fiskalni obveznici po novoj fiskalizaciji a koji će imati novi mesečni trošak a neće biti uticaja na visinu poreza koji oni plaćaju mesečno. Dobijaju novo opterečenje koje neće povećati naplatu poreza.

Amon kaže da bi primenu ovog zakona trebalo odložiti i izradi pristupiti detaljnije.

– Ovo je naša zemlja, mi imamo ogroman potencijal, prirodna bogatstva koja ne smemo dozvoliti da se jeftino prodaju sumnjivim stranim zagađivačima. Treba da radimo na razvoju domaće privrede i prerade i na taj način podiči našu ekonomiju – zaključuje Milena Amon.

Proteklih nedelja suočili smo se sa poskupljenjima, koja su mnoge naterala da se doboro preračunavaju pre odlaska u radnju. Preračunajte se da kada krenete u kupovinu, novac potrošen u radnji “kod komšije” odlazi njegovoj porodici.

Da komšiji ne crkne krava!

Vlasnici malih prodavnica očajni, mnogi pred odlukom da stave katanac na bravu

Julija Vojinović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

398 Shares
398 Shares
Share via
Copy link