Gotovo svi ponekad čeznemo za sočnom šniclom, osim vegetarijanaca i vegana. Nekad nam i od same pomisli na ovaj ukusan obrok krene voda na usta, a posebno u vreme prvomajskih roštilja.
Međutim, da li ste ikada pomislili da probate šniclu od ljudskog mesa? Ukoliko niste kanibal ili bolesnik koji je veliki ljubitelj lika i dela Hanibala Lektora, sasvim sigurno ne.
Da se ovakva ideja pretvori u stvarnost, pobrinula se jedna američka kompanija, koja je osmislila način kako da probate sami sebe. I to bukvalno.
Kotlet “Urobor” je naziv i ideju crpeo iz drevnog simbola zmije koja jede samu sebe
Iako zvuči potpuno neverovatno, američki naučnici su osmislili komplet za bifteke, po principu “uradi sam”, koji koristi ljudske ćelije i krv, kao inovaciju u industriji veštačko uzgojenog mesa.
Ovaj odrezak nazvan je “Urobor”, po drevnom simbolu zmije, koja jede sopstveni rep. Ovaj simbol je prisutan u brojnim kulturama, počev od egipatske i predstavlja večnost, besmrtnost i mudrost – snagu koja se konzumira i obnavlja.
Sledeći ideju “samokonzumacije”, odrezak je osmišljen da se može uzgajati iz ćelija sastruganih sa unutrašnje strane vašeg obraza i hranjenih serumom stare, donirane krvi.
Trenutno se “ljudska šnicla” nalazi u fazi prototipa
Trenutno se “ljudska šnicla” nalazi u fazi prototipa i dizajnirana je kao umetničko delo koje će vas naterati da se zamislite. Međutim, u pitanju je pravi komad mesa uzgojen iz ljudskih ćelija.
Ovi zalogajčići ljudske šnicle osmišljeni su da skrenu pažnju na industriju mesa uzgojenog u laboratorijskim uslovima, koja se oslanja na fetalni goveđi serum (FGS), tečnost za rast bogatu proteinima za ćelijske kulture.
Ovaj serum se dobija iz krvi fetusa teleta, koji se često dobija izrazito nehumanim putem, u trenutku kada se trudne krave ubijaju u industriji mesa i mleka.
Serum koji dotiže cenu i do 700 funti po litru, često je kritikovan zbog toga što se na ovaj način podržavaju industrije koje su štetne za životnu sredinu.
Iako se za meso i mesne proizvode uzgojene u laboratoriji često tvrdi da su ekološki prihvatljiviji od fabrički uzgajanih životinja, kritičari upravo ukazuju na upotrebu FGS kao tačku spoticanja.
Dizajner odrezaka “Urobor” i naučnik, Endru Piling izjavio je za sajt Dezeen da FSG zahteva značajne količine novca, kao i žrtvovanje velikog broja životinjskih života.
– Iako određene kompanije, koje se bave uzgojem laboratorijskog mesa tvrde da su rešile ovaj problem, ne postoji nijedna nezavisna naučna studija koja bi ih potvrdila. Kako se ova industrija ubrzano razvija, neophodno je raditi na dizajnu koji će otkloniti neke od osnovnih ograničenja, kako bi se odmakli dalje od početne medijske halabuke – kaže Piling.
Osnovna ideja je da se dobije meso bez nanošenja bola i štete životinjama
“Ljudski zalogaji” projekta “Urobor” kreirani su bez upotrebe FSG-a, upravo da bi se istakla mogućnost dobijanja laboratorijski uzgojenog mesa, bez nanošenja štete i bola životinjama.
Mini “odresci” su napravljeni od kultura ljudskih ćelija, kupljeni su od američke laboratorije koja se bavi uzgajanjem kulture tkiva, a zatim su hranjeni ljudskim serumom, napravljenim od donirane krvi kojoj je istekao rok.
Kako bi ih učinili primamljivijim sićušni “kotleti” su servirani na način koji je tipičian za američke restorane brze hrane.
Projekat je imao za cilj da ohrabri dobrovoljce da putem „uradi sam“ kompleta za uzgoj šnicli, koriste ćelije sa unutrašnje strane sopstvenog obraza. Zatim su trebali da uzgoje odreske uz pomoć micelijuma pečuraka.
Nakon tromesečnog odležavanja na toplom mestu, “ljudski odresci” bi potpuno “izrasli”.
Stručnjaci tvdre da nije reč o kanibalizmu, industrija veštačkog mesa već vredna stotine miliona dolara
– Ljudska krv kojoj je istekao rok, otpadni je materijal u medicinskom sistemu i jeftinija je i održivija od FSG-a, ali nije još uvek prihvaćena. Ljudi misle da je ideja da pojedinac “jede samog sebe” kanibalizam, a tehnički nije o tome reč – kaže Grejs Najt, industrijski dizajner, koja je radila na projektnom dizajnu.
Iako meso uzgojeno u laboratoriji trenutno nije odobreno nigde za ljudsku upotrebu, ova industrija već vredi stotine miliona dolara.
Kompanije koje vode u trci da prve izbace prihvaćen proizvod na tržište su “Aleph Farms”, jedna od prvih koja je napravila odrezak uzgojen u laboratoriji, i “Novameat”, koja je “odštampala” šniclu od biljnih proteina na 3D štampaču.
Izvor: Metro
Studenti, menze i Srbija: Sanjaju li akademci veći obim šnicle u studentskim restoranima
Dodaj komentar