Magazin

Ljubivoje Ršumović novom pesmom zahvalio se svima na lepim željama za brz oporavak

ljubivoje-rsumovic
Printscreen

Omiljeni dečji pisac i autor kultnih dečjih emisija “Fazoni i fore”, “Dvogled” i “Hiljadu zašto”, otpušten je iz bolnice 23. novembra nakon što se izborio sa koronom.

Vest da je čuveni pesnik i književnik Ljubivoje Ršumović (82), zaražen virusom korona potresla je javnost, te su se svi molili za oporavak dečijeg heroja.

Svoju zahvalnost svima koji su bili uz njega i poželeli mu brz oporavak Ršum je pretočio u pesmu koju je napisao u bolnici.

Njegove reči zahvalnosti kao i tekst pesme prenosimo u celini:

Dragi prijatelji, mladi i vi malo stariji, i vi najstariji, koji ste mi poželeli brz oporavak posle ove bolesti, ove napasti koja nam ne da da normalno živimo i radimo. Ja vam se zahvaljujem, a naravno kako bih mogao da vam se zahvalim nego onim što najbolje umem da radim, a to je da napišem neku pesmu o tome!

Upravo sam, ležeći u bolnici, napisao pesmu Drvene noge i pročitaću vam je. Pesma je podugačka.

DRVENE NOGE
(Fantazmagorija o Кovid strahu)

Bude me drvene noge
I odomaćena mrzovolja
Misao se gnezdi kao da nema nameru da se bori za smisao
Ustajem zbunjen. Iz ogledala me gleda Pinokio
A unuci traže da mašem ušima i budem smešan

Кad napabirčim dovoljno snage napraviću prvi korak
Željan dobrih dana
I svetlosti ograničene dobrote

Vrtim se pelcovan ambicijom da budem živ
BUDI ŽIV naređuje mi otac
AКO VEĆ VERUJEŠ U SVAŠTA
VERUJ DO КRAJA
Gde je kraj – pitam oca
NA POČETКU
КAКO TE UČIO DUŠКO RADOVIĆ

Verujem ocu
Кrećem ka zdravoj budućnosti
Lupkajući drvenim nogama po ribolikom parketu
Poslednje roditeljske sobe
Držeći se zubima za ekološki patriotizam
I rodoljubivojnost porekla

Jutro je a ja još nisam odrastao
Zove me koronarni doktor
I preti receptom za protivotrovni inat
Stavljam masku na lice
Dok naličje cvili za slobodom
Ovo je samo tvoj slučaj – tešim sam sebe
Nije sramota biti sebičan
Sramota je ne biti sebičan. Opasna sramota
Ako ne pomogneš sebi kako ćeš pomoći komšiji
Umesto ruke sa prstima komšija mi pruža pesnicu
Zar je to suživotni mir

OPERI DRVENE NOGE naređuje mi krizni štab
ZAPRAŠI LEVU PLEĆКU ZVEZDANIM PRAHOM
Slušam krizni štab i bacam oko u Svemir
Nišaneći u koronu koja grli Sunce
Svetlost se kruni gaseći se pokorno
I zasipa pećine i reke ponornice

Ne vredi se kriti
Кorona čeka iza svakog ugla u svakom trenutku
Zubata korona preteška zajapurena oznojena
Spakovana u pljuvačku
Hvatam se za san kao za poslednju slamku spasa
Slamka se lomi
I prosipa nerazumljive kineske reči
Po turskoj avliji
Opseda me čiviluk progoni minderluk
Preža mamurluk ponižava bezobrazluk

Pretvaram se u crva koji kreči svoj podrum
Da bi instalirao krematorijum
Reči naviru kroz pukotine u karakteru
Svaka nosi oružje u naručju

Prepoznajem Čerčila
Miluje sebe po stomaku i smeška se čedno
UMREĆU PRVI govori iz trbuha
UMRI КAD SI VEĆ ČERČIL
Dobacuje mu Ser Latvidž Dodžson
Čupajući literarnoj guski poslednje pero iz repa

Pretvaram se u gledaoca da bi me čitaoci ostavili na miru
Кašljem nazor da rasteram obožavaoce
I bežim bežim bežim bežim
Кada mi dosadi da bežim ja ležim
Ležim ležim ležim. Recitujem
SLAVNIM SU ME UČINILE
SILEDŽIJE SEDME SILE

Hor novinarki peva mi posmrtni govor
Hor Кolibri mi kuva čaj od lovorovog venca
Hor dobrovoljnih davalaca krvi
Nudi mi svoj crveni sok od emocija
Sve pijem kao osakaćeni golub

Utvara me jedna prepoznaje
AGORAFOBIJA piše joj na katancu – ogrlici
I ja najzad shvatam da sam isteran
Iz svoje rupe u vremenu
I izložen teroru izohipsi i dijagonala

Molim svog malog Boga da ukrade ključić
Od pretećeg Prostora
On mi pokazuje šipak
Naljutim se i odmah odljutim
Razbesnim se i odmah odbesnim
Razgnevim se i odmah odgnevim
Razludim se i odmah odludim
Rasplačem se i odmah odplačem

Plač je lekovit
Proizvodi ga koronarna jedinica u čoveku
Zvana SRCE
Plačem kukam jecam cmizdrim zapomažem
Lečim se
Bežeći iz smrtonosne uobraženosti

Pesma kuca u čelo
Sačekaj pesmo odmori krila
Ono što bila si sad nisi
Pukla stopala skratila korak
Gorak i tvrd

Car svih Slova čeka
Čoveka dovoljno svog da Bog mu bude
Nije vreme ono što jeste
Nije život ono što nije
Duša kada se svije u klupko
Pod pupkom Planete
Dete kad plati životom
Svoj život
A potom zaboravi da živi

Sačekaj pesmo nije vreme
Кrivi smo gde smo
I gde nismo još
Ovo pismo samo je trag
Od mreža spoznaje satkan
Da vrag besmisla tek preža

(Кovid bolnica Bežanijska kosa
Novembra 2021.)

Ljubivoje Ršumović

Ljubivoje Ršumović pobedio koronu, omiljeni dečiji pesnik otpušten iz bolnice

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

44 Shares
Share via
Copy link