mika antic
Citati Magazin

Najdirljiviji stihovi i citati koji su Miku Antića upisali u besmrtne

Na današni dan, u vojvođanskom selu Mokrinu, rođen je obožavani Miroslav Mika Antić pesnik, reditelj, novinar i slikar.

Ovaj multitalentovani čovek ipak je najviše voleo, i najbolje umeo, da svoja osećanja iskaže kroz stihove.

Osnovnu školu Miroslav Antić učio je u Mokrinu, a od 1941. godine u Pančevu, gde se sa porodicom preselio. Gimnaziju je pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao je slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Posle mature Miroslav Antić je neko vreme radio u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac.

Gde je i kako sve počelo

U Novi Sad je prešao 1954. godine i zaposlio se kao novinar u Dnevniku. 1959 Miroslav Antić odlazi u Beograd gde je radio kao urednik Pionira godinu dana, nakon čega se vraća u Novi Sad gde do penzionisanja, zbog bolesti radi kao novinar u izdavačkoj kući Dnevnik.

Pored toga, bio je i glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam, a obnovio je i časopis za decu Neven Čika Jove Zmaja koji je takođe uređivao.

Miroslav Antić se u književnosti prvi put pojavio sa svega šesnaest godina, objavivši pjesmu „Majka“ u časopisu „Mladost“ 1948. godine.

Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama „Ispričano za proleća“ čiji je recenzent Oskar Davičo.

Nakon toga usledile su mnoge knjige među kojima su najpoznatije: „Roždestvo tvoje“, „Psovke nežnosti“, „Koncert za 1001 bubanj“, „Plavi čuperak“, „Mit o ptici“, „Savršenstvo vatre“…

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Uz poeziju Miroslav Antić pisao je i prozu – romane „Stepenice straha“ i „Sveti vetar“ i dramske tekstove.

Takođe se bavio i slikarstvom, a iza sebe je ostavio brojne crteže, kolaže i uljane slike.

Pored toga bavio se i filmom i bio je značajna figura takozvanog “Jugoslovenskog crnog talasa”. Njegov film „Doručak sa đavolom“ u kom Antić kritikuje dvostuki moral komunističkog režima biva zabranjen u Jugoslaviji.

Pesnik u bokserskim rukavicama

Bio je čak i bokser, i to prvak Banata, a ipak ostao upamćen kao pesnik koji topi naša srca bilo da govori o ljubavi, prepričava detinjstvo ili veliča život.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

Danak boemskom životu

Miroslav Antić živio je boemskim životom, voleo kafane i provodio je u njima dosta vremena. Zbog alkohola i cigareta u poznijim godinama bio je lošeg zdravlja i imao je oslabljeno srce. Više puta je išao na klinike za odvikavanje od alkoholizma.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.

Ženio se tri puta, i iz tih brakova imao je šestoro dece.

Za svoj svestrani umetnički rad, Miroslav Antić je dobitnik mnogih nagrada iz oblasti poezije, novinarstva i filma. Prema ljubavnim stihovima Mike Antića komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Istina u amanet

Ostavio nam je u amanet čistu istinu: “O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.”

Ovaj slavni pesnik obožavao je žene i uživao u njihovom društvo, ali i žene su volele Miku i rado mu uzvraćale na njegov šarm i simpatičnost.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Miljenik žena i žena miljenik

Skoro pa je bila stvar pretiža kome će Mika Antić pokloniti svoju pažnju.

Uprkos tome što su dame uživale u njegovoj pažnji, ljubav u njegovom životu nikada nije bila vidljiva na površini, samo uporni tragači znali su tek ponešto o ženi koju je voleo.

U svojoj autobiografskoj knjizi “Šaka soli” Mira Stupica pisala je kako to izgledalo kada se glumačkoj divi udvarao najautentičniji liričar naših prostora.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav živim, i letim.

“Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika i ja.

Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč.

– Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom.
– Misliš – kažem.
– Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom?
– Pa ne osećam ništa. Radim. Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa.
– Jesi li sama? Imaš li nekoga?
– Ne, nemam.
– A ja sam zaljubljen. Smešim se.
– Blago tebi.
– Zaljubljen sam u tebe.
– Šališ se?
– Ne šalim se. Jesam.

Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku.

– Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela.“

Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda.

– Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen. Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem.
– Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj, i sve te obožavaju.
– Da, ali ja volim tebe.
– Volim i ja tebe, Miko – kažem prijateljskim tonom i sa toplinom.

Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić.

– Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen.
– Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu – viče iznerviran Mika. Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje.

– Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati.
Mika, razljućen, vadi list papira i piše:
– Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić.
– Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake.

Odlazim ostavljajući papir na stolu. Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski:

– Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče” – zapisala je Mira Stupica u svojoj knjizi.

Večiti zaljubljeni dečak

Svoje sećanje na zaljubljenog Miku Antića podelila je i glumica Mira Banjac, rekavši da su u jednom periodu njih dvoje živeli zajedno, a onda bi Mika nestao po nekoliko dana, bez traga i glasa, kada bi ga po povratku Mira pitala gde je bio rekao bi:

„U Ljubljani. Nosio sam jednoj devojci ljubičice. „

Umro je u Novom Sadu, aprila 1986 godine, a svojom se smrću upisao u besmrtne.

Malo poznate tajne legendarne romanse Laze Kostića i Lenke Dunđerski

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Share Follow Tweet Share Share