Portal Radnik.rs preneo je priču o fabrici na jugu Srbije u kojoj su plate radnika zbog toga što nisu ispunili norme bile manje od minimalnih, zbog čega je reagovala i inspekcija koja nije naišla na nepravilnosti.
Naime, nadzorom je, kako je preneo Radnik.rs odgovor Ministarstva rada njima, utvrđeno da određeni broj radnika ne ostvaruje propisanu normu, zbog čega je i isplata zarada niža od minimalne zarade.
Inspekcija se pozvala i na mišljenje Ministarstva iz 2009. u kom, kako navodi Radnik.rs, piše da osnovna zarada zaposlenog ne može biti niža od minimalne, dok se po osnovu radnog učinka tako utvrđena osnovna zarada zaposlenog može uvećati ili umanjiti za određeni procenat, u skladu sa opštim aktom.
Na pitanje da li su dali preporuku poslodavcima da mogu da isplaćuju zarade manje od minimalne u slučaju da radnik ne ispunjava normu u Ministarstvu rada za Danas kažu da „nisu dali preporuku takvog sadržaja“.
Naime, prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, što prema rečima pravnika sa kojima smo razgovarali, znači da poslodavac ima pravo da isplati zaradu nižu od minimalne ako radnik nije ispunio standardni učinak ili nije bio na poslu.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije za naš list kaže da tako piše u Zakonu i da naši pravni akti često znaju da budu neprecizni, ali podseća da se minimalna cena rada određuje po satu, a ne na mesečnom nivou.
„U Zakonu piše da je to za normalan učinak, i za normalno vreme provedeno na radu, postoji mogućnost da neko ko je proveo 174 sati u mesecu na radnom mestu a nije ispunio učinak može da dobije manje. Tako je u Zakonu, ali u praksi su takvi slučajevi retki“, ističe Atanacković.
On kaže da bi član Zakona koji se odnosi na minimalnu zaradu protumačio tako da je to najmanja plata ukoliko je neko imao 174 sata rada i ako je ostvarivao normalan učinak.
„Normalan poslodavac će pokušati da niko ne primi manje od minimalne zarade, čak iako postoji mogućnost da to uradi. Ako je neko dolazio i provodio osam sati na poslu bez obzira na to da li je i kakav učinak imao, treba da dobije minimalnu zaradu“, napominje Atanacković.
Predsednik sindikata UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da nema razumevanje za takve situacije i da treba da se vidi da li su poslodavci koji to čine pregovarali sa sindikatima.
„Bitno je šta je njihovo obrazloženje, zbog čega je to urađeno, da li je to pad standarda, da li zbog pandemije ili je to ostvareno u nekim neugroženim radnim uslovima. Kakvo je obrazloženje da radnici nisu ostvarili radne standarde, ako dobar deo radnika prima manje očito da nisu uspostavljeni standardi“, ističe Stojiljković. On kaže da je i pitanje i kolike su njihove plate bile pre tog smanjenja.
„Ako su dobili umanjenje od 20 odsto, pitanje je kakve su im zarade bile pre toga. Ako mi uzmete 20 odsto od 40.000 dinara plate ja padam na minimalac. Ako mi smanjite platu za 20 odsto i padnem na ispod minimalne onda je zarada bila manja od 40.000 dinara“, ističe Stojiljković.
U svakom slučaju, kako kaže, za ovakve okolnosti i ovakvu praksu bez boljeg obrazloženja ovo je čudan potez poslodavca.
Iz kompanije Lisca juče do zaključenja broja nismo dobili odgovor na pitanje da li i koliko radnika je primalo manju platu od minimalne, portalu Radnik.rs odgovoreno je da se radi o vrlo malom broju zaposlenih, te da postoje još i dodatne stimulacije na platu, poput onih za redovnost, na ostvarenje norme, starosnu stimulacija.
Minimalna cena rada je, navodi se u odgovoru ove kompanije za Radnik, ugovorena sa proizvodnim radnicima za standardni učinak.
Iz kompanije su još rekli da u proseku 30 do 50 odsto zaposlenih u proizvodnji ne ostvari 100 odsto norme, ali da njihova zarada uglavnom nije niža od minimalne zahvaljujući stimulacijama.
“Princeza od znanja” prima minimalac sa biroa i bezuspešno traži posao u struci
postaviš visoku normu koja se ne moze ostvariti i isplacujes manje od minimalca… kako se toga nisu setili… eto… ni minimalac koji ne pokriva minimalnu potrasacku korpu nije siguran u Srbistanu