Kupio sliku za 30$ a sada je vlasnik remek-dela i milioner

Svi se sećamo kako su se Del Boj i Rodni obogatili kada su u svojoj kolekciji raznog krša i otpada pronašli redak džepni sat koji ih je godinama držao u neznanju da su zapravo sve vreme milioneri. Jednako luda životna priča dogodila se čoveku na pijaci u Bostonu, kada je pazario jednu staru sliku misleći da se radi o sasvim bezvrednom umetničkom delu.

Sada, jedna londonska galerija ima u ponudi do sada nepoznato delo Albrehta Direra. Pre par godina pronađeno je na buvljaku u Bostonu i kupljeno za 30 dolara. A onda se ispostavilo da vredi milione, prenosi Dojče vele.

Ovo je priča koju bi verovatno svako želeo da doživi: čovek je kupio crtež na požutelom listu papira za 30 dolara na buvljaku u Bostonu misleći da je reč o reprodukciji iz 20. veka, a kasnije se ispostavi da je to originalno delo nemačkog renesansnog slikara Albrehta Direra koje navodno vredi možda čak 50 miliona dolara.

Reč je o crtežu „Devica sa detetom“ nastalom kako se procenjuje 1503. godine.

Albreht Direr: Superzvezda evropske umetničke scene

Direr je jedan od najvažnijih nemačkih umetnika, njegova slika „Četiri jahača apokalipse“ spada u remek dela u istoriji umetnosti. Kao i mnoge druge.

Živeo je od 1471. do 1528, na prelazu iz kasnog srednjeg u rani novi vek. To je vreme koje je donelo velike društvene potrese: crkva i vera sve više su gubile na važnosti. Umesto toga, do izražaja dolazi pojedinac. Nova predstava o čoveku renesanse ogleda se u književnosti, arhitekturi i, naravno, slikarstvu i vajarstvu. Dela Albrehta Direra svedoče o tom velikom razvoju.

Njegov rodni grad Nirnberg bio je ekonomski i kulturni centar za Direrova života. To je pomoglo majstoru drvoreza i bakroreza da rano stekne slavu. Drugi razlog bio je to što se i tržište umetnina u to vreme ubrzano menjalo. Direr je bio finansijski veoma uspešan, s jedne strane zbog penzije koju je dobio od cara, a s druge, zbog prodaje slika, recimo na sajmu u Frankfurtu. Brzo je postao superzvezda evropske umetničke scene – i to još za života.

Završio je zlatarski zanat i to mu je pomoglo da razvije svoje izvanredne tehničke veštine. Naučio je da radi na metalnim površinama i to znanje uspeo je da iskoristi za izradu bakroreza, po čemu se proslavio.

Već tada su njegovi drvorezi i bakrorezi štampani u velikim tiražima i dobro su se prodavali i u Nemačkoj i u čitavoj Evropi. Na svim delima nalazi se njegov monogram – pečat kvaliteta i rani izraz autorskog prava koje tada još nije bilo ono što je danas.

Izgubljena umetnost -Direr i njegova vremena

S vremena na vreme pronađe se nešto slučajno, kao u ovom slučaju u Bostonu. Recimo, 2016. godine na buvljoj pijaci u francuskom Sarburgu, pronađen je jedan Direrov bakrorez. Ali za razliku od ovog sada, na tom je bio pečat Državne galerije iz Štutgarta. Smatralo se da je to delo izgubljeno nakon Drugog svetskog rata i od 2003. je bilo u bazi podataka na internetu „Izgubljena umetnost“, nemačkog Centra za izgubljena kulturna dobra.

Crtež „Devica sa detetom“ biće izložen u londonskoj galeriji „Agnews“ do sredine decembra, u sklopu izložbe „Direr i njegova vremena“, kao i u sklopu Londonske nedelje umetnosti.

„Sledeće godine u ovo doba bićemo milioneri!“

Ova interesantna priča neodoljivo podseća na jednu od najomiljenih serija ikada snimljenih, u Srbiji poznatoj pod nazivom „Mućke“. Tokom teških devedesetih godina mnogi sugrađani su spas u očuvanju zdravog razuma, zdravog duha i optimizma potražili upravo u fantastično napisanom remek-delu Džona Salivana i neponovljivom glumačkom tandemu Davida Džejsona i Nikolasa Lindhersta, zajedno sa svim ostalim nezaboravnim likovima koje i dan danas toliko volimo.

Kada su konačno postali milioneri, nakon godina uspona i padova, besparice i teškog života, nema tog Srbina koji je pratio seriju, a da nije pustio koju suzu, makar i krišom. Naravno, onu najlepšu, pravu radosnicu, iako se naravno radi o čistoj fikciji.

Boston je makar na dan postao Pekam, a ovakvih priča nikada nam nije dovoljno jer je upravo sreća taj neophodni sastojak koji od života stvara magiju.

Izvor: Nedeljnik.rs