Visoke cene usluga, nepouzdanost, „otaljavanje“ posla samo su neke od odlika današnjih kućnih majstora, automehaničara, keramičara, vodoinstalatera, električara. Kako javlja Prva TV, dešavalo se da zanatlije dođu, urade posao i da traže za čišćenje cevi i zavrtanje ventila 15.000 dinara.
Redakciji B92 građanini su se žalili da su zamenu plovka na vodokotliću plaćali 14.000 dinara. A među oglašenim zanatlijama ima i onih koji su obični prevaranti.
Poznat je i onaj slučaj „majstora“, koji je u svako novobeogradsko sanduče ubacio flajer da popravlja veš-mašine.
Dolazak naplaćuje od 2.000 do 4.000 dinara, u zavisnosti od procene – koliko je porodica imućna. Ispostavilo se da on uopšte nije nikakav majstor.
Posle „pregleda“ mašine svakoj mušteriji kaže da popravka nije isplativa i da im je jeftinije da kupe novu. Saosećajno kaže da ne želi da „dere“ i da im uzima pare za skupu zamenu programatora, već samo traži da mu plate dolazak na teren.
Mnogi od „majstora“ žele brzu i laku paru. A u tom slučaju uglavnom bude po onoj narodnoj – drži vodu dok majstori odu.
Da je tako, ne krije ni struka. Jedan od glavnih razloga za takvo stanje ističu – odlazak u inostranstvo, ali i sve manje interesovanje za ova zanimanja.
„Istina je da je teško naći dobrog majstora iz razloga što dosta ljudi otišlo u inostranstvo radi bolje zarade. Ima dosta ljudi koji rade kako ne treba i naplaćuju svoje usluge nerealno a kvalitet nije nikakav i toga ima mnogo i mnogo se ljudi žale na to, ali ne mogu svi biti dobri u svom poslu“, za Prva TV priča Dejan Radivojević, jedan od prestoničkih majstora.
Prva TV za ovaj prilog je pozvala čak 26 majstora. Njih pet je čvrsto obećalo da će govoriti za našu televiziju, a onda se na naredne pozive niko od njih više nije javio.
Ukoliko je takav odnos i prema mušterijama – jasno je i odakle dolazi njihovo nezadovoljstvo.
U svakom zanimanju postoje ljudi koji bi da naplate svoj rad vise nego sto kosta ali srecom takvih je manje.