Ljubimci Magazin

Kuče nije za stan nego za dvorište, rađajte decu umesto što šetate džukele

kerusa-leta-spasilac

Pre 5 godina sam se preselila u jedno beogradsko naselje. Treći sprat, nova gradnja, lepa terasa. Komšije fini ljudi. Imaju psa i dvorištance. Jedne tolple julske noći me je probudilo Mikijevo zavijanje. Zvučalo je kao da plače.

Fine komšije su ga zatvorile u prolaz do ulice koji jedva da je širok pola metra a dug oko 2. Zavijao je danima. A onda sam otkrila da Miki nikada ne izlazi u šetnju. Miki zna samo za svoj uzani prolaz u kojem je raspala drvena kućica. Kad mu se posreći puste ga u širi deo dvorišta i to je sve. Miki nikada nije izašao iz tog dvorišta.

Iskustvo jedne Beograđanke koje je javno podelila, izazvalo je lavinu komentara. Naime, verbalno ju je napao nervozni penizioner na ulici zbog toga što psa drži u stanu.

Komšija se razjario pa joj je održao lekciju kako muči i sebe i psa i kako bi valjalo da ga se otarasi. Šta bi Miki koji zimi spava na krovu kućice jer mu je hladno da leži u njoj, na ledenoj zemlji?

Komentari na ovaj sukob su podeljeni, jedni se slažu sa nervoznim penzionerom, drugi podržavaju devojku.

“Da li pokupite za psom? Da li ima povodac i korpu? Da li laje kad je sam? Da li ga istrčavate, dovoljno šetate, da li se socializuje sa drugim psima na adekvatnim mestima? Ne, vi ga držite samog satima u stanu i na 20 min prošetate oko zgrade i ne pokupite za njim..To nije ljubav“, jedan je od komentara na sukob penzonera i devojke.

“To da je kuce sretno u stanu je mišljenje vlasnika a ne psa. Komšija je u pravu. Licno obožavam pse, čitav život ih imam ali ne živim u stanu. Zamislite kako je tom kučetu kad vlasnik ode na posao i nema ga 8-10 sati, pas svaki dan misli da je napušten i pati”, podržao je penzionera jedan čitalac.

Imamo već poznato stanovište da su žene koje imaju psa a ne muža – lujke.

“Sve te žene koje šetaju pse, su psihijatrijski slučajevi. Valjda će doći dan kada će biti zabranjeno uvesti psa u zgradu, autobus, hotel, kafić ili bilo koju drugu ustanovu.”

Ne zaboravimo i zlo sa Zapada.

“Držanje kerova po stanovima je pomodarstvo došlo sa Zapada. Uskoro će da ih vozaju u dječijim kolicima. To je na zapadu već normalno. Gradovi su pretvoreni u toalete za kerove a deca više ne mogu da se igraju po parkovima zbog izmeta. I ne poredite decu sa kerovima.”

Ali ima i onih koji su stali u odbranu mlade vlasnice psa.

“Hocu reci nismo mi koji živimo u stanovima i adaptiramo se na novi način funkcionisanja loši, realnost je da je mentalno zdravo biti okružen životinjama, već vi koji ste do juče čistili svinjce na selu pa prešli u grad i sad mislite da je pas u stanu pomodarstvo. To je realnost.”

“Ovi matorci su užasni, sve im smeta. Ja imam staforda, ogromno dvorište, a ipak ga šetam po ulici, i svi me gledaju kao da sam luda. Taj pas mi daje snagu da preživim ovo grozno vreme. Psi su najbolji ljudi a ljudi su najgore životinje.”

“Vi koji ne volite pse (životinje), koji im nikada niste kupili hranu na ulici, nasuli vodu po vrućim danima, koji ih šutirate i terate ste sociopate i mrzite sami sebe. Psu koji živi uz svog vlasika i koji oseti njegovu ljubav (a vraća je bezrezervno) ništa ne znači stan ili kuća.”

Šta vi mislite, da li je bolje Mikiju ili psu koji ima ljubav i žvot u toplom stanu?

Pas spasilac sačuva 30 ljudskih života godišnje, italijansku elitnu eskadrilu čini 350 četvoronožnih heroja

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Ja nerazumem zasto ljudi mrze pse ja nebi dala jednog psa za 10 ljudi jer psi su pametniji od ljudi cast dobrim a sve ljudske olose sto muce zivotinje treba vezati na lanac jer su opasni i za nas

2.5K Shares
2.5K Shares
Share via
Copy link