Pankeri i rokeri, mladi parovi i penzioneri, gospoda u odelima i doterane žene, belci, crnci i pokoji kućni ljubimac… Zvuči kao neobičan spoj ljudi i kultura na jednom mestu, no to je bio prizor koji možete videti na ulazu u legendarni danski kvart Kristijaniju, koji je ujedno najposećenija atrakcija Kopenhagena.
Iako je mnogi opisuju kao malu, ali moćnu državu unutar države, njena istorija najbolje govori o jedinstvenom iskustvu ljudi koji su odlučili da ovde žive i njenoj važnosti za kulturnu baštinu grada.
Kristijanija je postala simbol otpora, slobode i alternativnog načina života, a sa svojih nekoliko stotina stanovnika već decenijama deluje kao autonomna zajednica u centru danske prestonice koja kroji i sprovodi svoje zakone.
Danas je teško postati stanovnik Kristijanije, ali kao turista uvek možete prošetati i istražiti zašto ovaj šareni kvart na severu Evrope poput magneta privlači umetnike, pesnike, aktiviste, borce za ljudska prava, boeme…
Ovako o poznatom kvartu pišu reporteri poznatog sajta Putni kofer, a njihovu priču o unikatnoj Kristijaniji prenosimo vam i u nastavku teksta:
Slobodni grad Kristijanija i društvo koje živi po sopstvenim pravilima
Za Dansku često kažu da je jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, ali očito je 1971. godine bilo dovoljno nezadovoljstva koje je podstaklo poveću grupu građana da uspostave stalni skvot u bivšem vojnom kompleksu u glavnom gradu zemlje.
Osnovali su samoupravnu hipi komunu pod nazivom „Slobodni grad Kristijanija”, koju je danska vlada dopustila kao društveni eksperiment. Tokom godina, ova zajednica se razvila u složeno i nenametljivo društvo koje živi po vlastitim zakonima i pravilima.
U vazduhu je ugodnih 18 stepeni dok skandinavsko sunce nežno zagreva kožu, dovoljno je toplo za kratke rukave. Parkiramo bicikle sa strane i ulazimo u šareni kvart, na čijem ulazu piše „Dobrodošli u Kristijaniju”.
Sa druge strane, primećujemo humorističan natpis koji nam govori da smo upravo napustili Evropsku uniju. Uprkos tome što se formalno još uvek nalazimo u njenim granicama, miris marihuane širi se posvuda.
Udaljeni zvukovi muzike vode nas do glavnog mesta okupljanja. Ljudi u velikim grupama puše džointe na vrhu starih vojnih bedema sa pogledom na susedni kafić, dok istovremeno porodice sa decom uživaju u pauzi za ručak u kultnom veganskom restoranu.
Obilazimo nekoliko šarenih prodavnica sa umetničkim predmetima, uz put se održava muzički festival, gde ljudi sede u krugu, neki smešteni na drvenim bačvama, zagrljeni pevaju stare hitove…
Nasilje i fotografisanje su strogo zabranjeni, trgovina marihuanom se toleriše
Stanovnici, tolerišu trgovinu marihuanom i hašišem te obrađuju malene zelene površine i proizvode kulture koje uspevaju u hladnim skandinavskim uslovima.
Ipak, najpoznatiji su po proizvodnji svetski poznatih bicikala i načinu života koji privlači turiste iz celog sveta. Stanovnici uplaćuju najamninu u zajedničku blagajnu, a njihovo ministarstvo podržano je brojnim barovima, restoranima i kulturnim aktivnostima.
Ipak, mnogi ističu da trgovina drogom nije posao kojim se bave, no prolazeći uskim uličicama videćete štandove sa kojih dopire neobičan tihi glas koji vas pita želite li kupiti „mar” (marihuanu) ili „haš” (hašiš).
Iako je fotografiranje u Kristijaniji strogo zabranjeno, uspeli smo uhvatiti nekoliko kadrova izvan centra zbivanja. Dok stojite tu, lako je zaboraviti da se nalazite u jednom od glavnih i najrazvijenijih evropskih gradova.
Šarene kuće prekrivene grafitima, domovi za oko hiljadu stanovnika, zrače i urbanim i ruralnim šarmom koji ostavlja bez daha. Ljudi koji žive u zajednici, gotovo neprimetni među gomilama turista koji dolaze u velikim grupama, teško se mogu prepoznati i identifikovati.
Imaju sopstvenu zastavu i valutu, “Joint free zonu” i nekoliko malih kafića i restorana
Kratka istorija Slobodnog grada Kristijanije obeležena je previranjima, posebno u vezi sa trgovinom kanabisom koja se odvija u poznatoj ulici „Green Lights District”.
Nažalost, u avgustu 2016. godine došlo je do pucnjave u kojoj su povređene tri osobe, uključujući jednog policajca. Od tada, danske snage bezbednosti često ih posećuju i povremeno privode dilere, ali turiste ne diraju.
Unutar kvarta, natpis „Joint free area & Good vibes only” ukazuje na generalno opuštenu i pozitivnu atmosferu koja vlada. Brojni posetioci i dalje uživaju u dimu, ali Kristijanija se trudi da ne bude samo sinonim za legalizaciju kanabisa.
U ovoj samoproglašenoj slobodnoj državi usred Kopenhagena, stanovnici žive svoj život na jedinstven i intrigantan način. Niko ne poseduje svoje domove, a sve odluke donose konsenzusom, što znači da se većina stanovnika mora složiti pre nego što se bilo koja odluka donese.
To je pravi primer „demokratije u akciji”, a lokalci, njih oko 1000, ne menjaju svoj način života već 50 godina.
Osim sopstvenih zakona, zajednica je razvila vlastitu zastavu i valutu. Čak i danas, dok ulazite i izlazite iz kvarta, jasno je da stanovnici Kristijanije vide svoje susedstvo različitim od ostatka Kopenhagena. Sami biraju ko će se useliti, kao i koga će izbaciti ako to žele. Većina se slaže oko većine stvari, žive prema vlastitim pravilima i okruženi su prirodnim lepotama i umetnošću koju su sami stvorili.
Bez poreza i bez granica: Stanovnici se ne smatraju delom Danske
Kristijanija je danas dom za brojne kafiće, umetničke galerije i radionice, od kojih su mnoge ukrašene šarenim muralima, kipovima Bude i prekrasnim skulpturama. U ovoj zajednici čak postoji i škola i vrtić koji pohađa oko 150 dece, dok zeleni parkovi i čarobno jezero privlače posetioce u sunčanim danima.
Zbog svoje lokacije u samom središtu glavnog grada Danske i zbog povremenih sukoba preprodavača droge, bilo je mnogo pokušaja da se oduzme ekskluzivno pravo korišćenja bivše vojne baze u Kristijaniji.
Međutim, nakon dugih pregovora i rasprava, boemska zajednica i lokalna uprava uspele su da postignu zajednički dogovor, prema kojem se stanovnici obavezuju da će plaćati porez na zemljište koje okupiraju.
Stanovnici Kristijanije ne smatraju se delom Kopenhagena, Danske ili Evropske unije. Oni koji ovde žive, dugi niz godina nisu plaćali porez, a njihov cilj od samog početka bio je stvoriti samoupravno društvo u kojem svaki pojedinac oseća odgovornost za dobrobit cele zajednice.
Kristijanija je danas zona bez automobila. Na zadnjoj strani kvarta postoji popularno mesto za iznajmljivanje bicikala sa kolicima, a svi ljudi koje smo videli hodali su ili pedalirali na dva točka. To je u potpunosti u skladu sa ekološkim i zelenim uverenjima ove male zajednice.
Utopija ili ne, procenite sami
Osim što je na glasu kao mali raj za ljubitelje kanabisa, gde se trava na svakom koraku prodaje na ulici, Kristijanija je poznata po svom ekološkom aktivizmu i snažnom osećaju zajedništva.
Ovde ćete videti mnoge društvene aktivnosti koje se reklamiraju na plakatima, a stanovnici se ponose svojim ekološkim angažmanom. Uspešno su implementirali održive prakse u mnogim aspektima života, od uzgoja hrane na vlastitim zemljama i pripreme u lokalnoj kuhinji sa ekološkim proizvodima, do uvođenja mera za smanjenje otpada i upotrebu obnovljivih izvora energije.
U današnjem modernom svetu, Kristijanija je živopisan primer alternativnog načina života, hipi kulture i zelenog aktivizma. Kao posetilac koji dolazi samo na nekoliko sati, teško je utvrditi jesu li principi koji vladaju u ovom slobodnom danskom gradu zaista tako utopijski kao što se čine. Bez obzira na to, Kristijanija privlači posetioce iz celog sveta i neosporno je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Kopenhagenu.
U slikovitom holandskom selu automobili su zabranjeni, a kuće kao iz najlepše bajke (FOTO)
Dodaj komentar