Svet

Maja je prvi klonirani arktički vuk, na svet je donela surogat majka bigla (VIDEO)

Vuk Maja
Foto: Screenshot / YouTube / Euronews

Moderna genetika svakodnevno pomera granice nauke, a vesti o kloniranju životinja više nisu toliko senzacionalne, još otkad je ovim postupkom došao prvi klonirani sisar – ovca Doli, sada već davne 1996. godine.

Sada već postoje i specijalizovane kompanije koje se bave kloniranjem kućnih ljubimaca, koje su rešile da profitiraju na boli kada vas krzneni član vaše porodice prerano napusti.

Zato vest o uspešnom dolasku na svet prvog kloniranog šteneta arktičkog vuka (Canis lupus arctos) ne bi bila uopšte spektakularna, da ga na svet nije donela surogat majka – pas bigl.

Klonirano štene vuka, po imenu Maja, i njena majka bigl, predstavljene su svetu u kratkom video snimku na konferenciji za novinare, koju je 19. septembra održala kineska kompanija “Sinogene Biotechnology” u Pekingu.

Video je objavljen 100 dana nakon Majinog rođenja, 10. juna u laboratoriji u glavnom gradu Kine.

Kompanija “Sinogene” je specijalizovana za kloniranje uginulih kućnih ljubimaca kao što su mačke, psi i konji, za privatne klijente.

Oni žele da iskoriste svoju stručnost kako bi pomogli u kloniranju ugroženih vrsta, u svrhe njihovog očuvanja, piše Telegraf.

Bigl odabran jer nije bilo dovoljno vučica u zatočeništvu

Maja je klonirana korišćenjem DNK odraslog arktičkog vuka, takođe nazvanog Maja, koji je uginuo u zatočeništvu u Harbin Polarlandu, parku divljih životinja na severoistoku Kine.

Originalna Maja, pristigla na svet u Kanadi, pre nego što je poslata u Kinu 2006. godine, uginula je od starosti početkom 2021. godine.

Kloniranje Maje uspešno je završeno „posle dve godine mukotrpnih napora“, izjavio je na konferenciji za novinare Mi Jidong, generalni direktor “Sinogena”.

Istraživači kompanije su prvobitno stvorili 137 embriona arktičkog vuka spajanjem ćelija kože iz originalnih Maja sa nezrelim jajnim ćelijama pasa, koristeći proces poznat kao nuklearni transfer somatskih ćelija (SCNT).

Od tih embriona, 85 je uspešno presađeno u sedam surogata bigla. Od transplantiranih embriona, samo jedan se potpuno razvio.

Naučnici navode da su koristili surogate bigla, jer nije bilo dovoljno vučica u zatočeništvu za potrebe eksperimenta. Srećom, psi dele dovoljno DNK sa vukovima da bi se ostvarila hibridna skotnost.

Najavljena saradnja sa Pekinškim parkom divljih životinja, kompanija već klonirala policijske vučjake

Maja živi sa svojom surogat majkom u laboratoriji „Sinogena“ u Sjudžouu, u istočnoj Kini, ali će mali vuk biti prebačen u Harbin Polarland, gde će živeti sa drugim arktičkim vukovima.

Čuvari parka smatraju da će Maja morati polako da se upoznaje sa ostatkom čopora, zbog njenog izolovanog odrastanja.

Foto: Profimedia/Sinogene/Cover Images/INSTARimages.com / INSTAR Images

„Sinogene” je takođe otkrio da je drugi klon arktičkog vuka, stvoren korišćenjem DNK nepoznatog mužjaka, trebalo da na svet stigne u četvrtak 22. septembra.

Međutim, do sada nema potvrđenih izveštaja o rođenju šteneta.

Kompanija je najavila partnerstvo sa Pekinškim parkom divljih životinja, za kloniranje više vrsta u zatočeništvu u budućnosti, iako još nisu najavljeni konkretni projekti.

U 2019. godini, “Sinogene” je bio uključen u projekat koji je proizveo šest identičnih klonova nemačkog ovčara, koji su zatim primljeni u policiju u Pekingu.

Spašavanje ugroženih vrsta od izumiranja

Uprkos brojnim izveštajima, arktički vukovi koji su podvrsta sivih vukova (Canis lupus), nisu ugrožena vrsta.

Umesto toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode ih navodi kao najmanje ugrožene, iako će klimatske promene verovatno ozbiljno poremetiti njihovo snabdevanje hranom u divljini u narednim decenijama, piše Telegraf.

Naučnici su i ranije klonirali ugrožene vrste životinja.

2020. godine, naučnici iz američke neprofitne organizacije za zaštitu prirode “Revive & Restore” uspešno su klonirali ugroženog crnonogog tvora (Mustela nigripes).

Iste godine kompanija je klonirala i ugroženog konja Przevalskog (Equus przewalskii), a njihovi tehničari pokušavaju da kloniranjem ožive izumrlog goluba putnika (Ectopistes migratorius).

– Kloniranje je nedovoljno iskorišćeno – rekao je Ben Novak, vodeći naučnik u “Revive & Restore”, navodeći da bi ono u budućnosti moglo biti spas za vrste koje se proređuju ili izumiru.

Glavna prednost kloniranja ugroženih vrsta je to što održava količinu genetskog diverziteta unutar vrste, rekao je Novak.

Ako klonovi mogu da se razmnožavaju sa drugim nekloniranim jedinkama, to daje ugroženim vrstama šansu da se prilagode pritiscima selekcije koji ih vode ka izumiranju.

Preduslov uspešnosti je da sisari sele zajedničkog pretka

– Prednost kloniranja je i u kombinovanju sa postojećim programima uzgoja u zatočeništvu, posebno prilikom korišćenja surogat majke drugih vrsta – rekao je Novak.

Umesto da uzimaju životinje iz divljine da bi stvorili rezervnu populaciju u zatočeništvu, naučnici mogu uzeti genetske uzorke od divljih životinja i stvoriti klonove u laboratoriji, koristeći lakše dostupne surogate, kao što su to učinili sa Majom i njenom majkom bigl.

Ove genetske rezervne kopije se zatim mogu uvesti u divljinu kako bi se popunile populacije koje se bore, rekao je Novak.

– Čini se da sisari dve vrste moraju da dele zajedničkog pretka koji je živeo pre oko pet miliona godina da bi surogat trudnoća bila uspešna – rekao je ovaj naučnik.

Mala stopa uspeha u poređenju sa veštačkom oplodnjom

Međutim, postoje i neka velika ograničenja za kloniranje. Jedno od glavnih pitanja je to što se još ne mogu uspešno klonirati sve životinje.

Do danas su samo sisari, ribe, vodozemci i jedna vrsta insekata klonirani pomoću SCNT.

Za ptice, gmizavce i sisare koji nose jaja, kao što su platipusi i ehidne (mravlji jež), SCNT ne funkcioniše, jer se jaja ne razvijaju pravilno.

– Kloniranje ima veoma nisku stopu uspeha u poređenju sa veštačkom ili vantelesnom oplodnjom – rekao je Novak.

Skup proces

Kao i sa Majom, istraživači često moraju da stvore stotine embriona i uspešno ih implantiraju u više surogata da bi na svet došla samo jedna životinja, što kloniranje čini skupim procesom.

Zbog visokih troškova ovog procesa, pojava privatnih kompanija, poput “Sinogene” i “Revive & Restore” će verovatno igrati ključnu ulogu u budućnosti kloniranja.

Za zagovornike kloniranja, rođenje Maje je još jedan korak u pravom smeru za ovu oblast istraživanja.

– Sjajno je videti da se radi više na kloniranju divljih životinja – rekao je Novak i dodao da se nada kako nedavna dostignuća u kloniranju pokazuju svetu da je kloniranje spremno za upotrebu kao korisno sredstvo za očuvanje divljih životinja.

Izvor: Telegraf

Zoološki vrt u Kelnu unajmio pijanistu da svira za ugrožene životinje, njihova reakcija tera suze na oči (VIDEO)

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

34 Shares
Share via
Copy link