Magazin

Dok mi „odmaramo od stresa na poslu“, deca nam se formiraju uz Kiku i Baku Praseta

Sukob jutjubera Bake Praseta i dotične Kike uživo na TV Prva me je upoznao sa Kikom za koju sam tad prvi put čula.
Imam žensko dete, još uvek maleno, ali me je zanimalo šta dotična devojka, devojčica koja dobija termin u jutarnjem programu TV Prva ima da ponudi i zbog čega je ona uopšte valjan i važan gost.

Najpre sam pomislila da je možda osvojila prvo mesto u oblasti pronalazaštva, da je možda neki glas razuma koji se sukobio sa Baka Prasetom jer on to nije, da je sušta suprotnost njemu u svojim objavama.

Jednostavno zanimalo me je ko je devojka na koju se devojčice danas ugledaju.

I onda sam vrlo brzo na njenom Instagram profilu videla tek nekoliko fotografija od kojih mi se zamutio vid, ubrzao puls, nisam znala dal da se glasno smejem, krstim, čudim ili da probam da sve to lepo sinhronizujem.

Ona ima 18 godina i u malom bazenu ljubi nekog nabildovanog muškarca. Ok, nismo u srednjem veku, da ne morališemo previše.

Ali njen opis fotografije “Nek opali lajk ko bi volelo da je na njegovom mestu” izuo me je iz teških čizmi.

Da sam to ja uradila u njenim godinama, opalio bi mi lajk samo moj tata i to u vidu šamara, pretpostavljam. Ili muvaricom da ostane trag mreže par dana kao opomena.

Na sledećoj fotografiji Kika piše: And I will never be your baby cause I’m a motherfucking lady.

Moj Gospode. Evo me čudim se i krstim se kao da dolazim vremeplovom iz srednjeg veka i pojma nemam da se devojčice danas više ugledaju na popularne jutjuberke, nego na svoju mamu rođenu.

Doduše, kad pogledam profile pojedinih mama, nema mnogo razlike. Premazana usta, iskrivljeno lice, čvrsta guza u prvom planu, izbačene sise iz kupaćeg dok se dete u pozadini igra u pesku. Opis “family time”.

Stvarno ne želim da budem gruba, samo mi fali da me napadnu žene koje će se pozivati na feminizam shvaćen kao apsolutnu slobodu žene da bude šta god poželi bez minimuma odgovornosti.

Mi danas imamo situaciju da u Jutarnjem programu dvedeset minuta dobiju neki popularni jutjuberi, da se prepucavaju oskudnim rečnikom, umesto da gostuju na primer roditelji čija deca prate i u Baki Prasetu vide svog uzora (uz Nikolu Teslu i Novaka Đokovića, pokazalo istraživanje).

Vreme ne možemo da zaustavimo, ali mi, roditelji možemo i moramo da se trgnemo. Nema izgovora kad su deca u pitanju, jer dok mi odmaramo od “stresa na poslu” oni čačkaju telefone, gledaju jutjubere, positovećuju se, formiraju svoj vrednosni sistem prateći neku Kiku i Baku Praseta.

Ti im stavljaš mobilni u ruke, pre vremena. Ti im otvaraš Instagram nalog, da ne bi odudarali od svojih vršnjaka. Ti nemaš vremena da pričaš, pričaš, pričaš.

Ti se besomučno fotkaš pred ogledalom. Ti kukaš što imaš celulit, što ti kosa tršava, nesređena, što ti pukao nalepljeni nokat. Ti oblačiš suknjice do dupeta.

Ti ga vodiš u kafanu pa tamo pred njim gledaš sve ono što njemu kao ne daš. Ti se upoređuješ i brojiš lajkove.

I dete te gleda. Pa, ako još slično tome vidi kod popularnih “jutjubera” nema šta mnogo da se čudiš ako za koju godinu vidiš na ćerkinom Instagram profilu kako kupaćeg uvučenog u guzu grli nekog nabidlovanog momčića sa opisom “lupi lajk ako bi da si na njegovom mestu” ili vidiš fotku na kojoj se sin po uzoru na Baka Prase zeza sa roditi ili abortirati.

baka-prase-1

Ili… čuješ ćerku kako gorko plače jer joj tamo neki nije lajkovao fotografiju a tako se lepo namestila i slikala. Ili čuješ sina kako neku devojčicu naziva “prostitutkom”.

Ja kao roditelj ne mogu da ugasim medije. Ne mogu da utičem na izbor gostiju u jutarnjem programu. Ne mogu da zabranim Kiki ili Baki Prasetu da se snimaju, prave dramu, da promovišu vulgarnost ili promiskuitet ili sebe u izdanjima koja su mi šokantna.

Ne mogu da prevaspitavam tuđu decu, posebno roditelje.

Ne mogu da im otimam telefone iz ruku, da im sečem internet, da im planiram vreme koje će provesti sa svojom decom. Da im tražim manje stresne poslove (ali slabije plaćene).

Da mame odvlačim od ogledala, da im zabranim da prave fotografije sa mokrim guzicama koje vire iz bazena.

Ali mogu da vodim računa o svom detetu (I to baš zbog toga što će u školi doći u kontakt sa svim navedenim). Da odlučim kad će dobiti tablet u ruke i koliko će vremena provesti na mrežama. Da odlučim kad će da ima svoj FB nalog ili Instagram profil.

Mogu da pričam, pričam, pričam sa svojim detetom, još bolje mogu da mu svojim ponašanjem, rečima, reakcijama na društvene pojave, svojim oblačenjem, interesovanjima… dam primer.

Mogu da se potrudim da svojoj ćerki budem uzor. Ne moram da budem jedini, ali da ne budem ni u mrtvoj trci sa nekom Kikom ili Lunom.

Mogu da dam sve od sebe, jer svaki roditelj treba da da sve od sebe da izvede dete na pravi put, iako je ovde već decenijama diskutabilno šta je pravi put.

Ali, mislim da ćemo se ipak složiti da put na kom stoje Kiki, Baka Prase, Miljana, Luna, Kija koja kovitla sa nožekanjom…. nije baš poželjan i to ne zbog toga što su one loše osobe (to nikad ne možemo da znamo) već zbog činjenice da promovišu promiskuitet i labave, neodržive vrednosti zbog kojih naša deca postaju labilna, depresivna, nesigurna, besna, nesnađena, ogorčena, zbunjena.

Uvek bih više volela (uprošćavam) da se moje dete ugleda na neku marljivu devojku koja pomaže roditeljima na selu pa se povremeno požali na bol u rukama, nego na Lunu koja se požalila na bolove zbog ugradnje silikona u sise.

Samo budi lep je parola kurva bande koja u Srbiji zgrće najveću lovu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku