Željku Topavloviću i njegovoj supruzi Elenki Hlipec iz sela Aljudovo, Centar za socijalni rad u Malom Crniću u četvrtak 29. oktobra oduzeo je petogodišnje dete zbog, kako tvrde iz Centra, loše materijalne situacije.
Direktorka Centra Dijana Mirković ušla je, prenose mediji, u sobu gde se Elenka nalazila sa sinom i čim joj se ukazala prilika istrgnula je dete majci brutalno iz naručja, Elenku je gurnula u stranu i sa detetom istrčala iz kuće, strpala ga u automobil i odvezla u nepoznatom pravcu. Dete je sve vreme plačući dozivalo oca kog su četiri policajca držala da ne bi zaustavio direktoricu.
Ovo je urađeno bez prethodno uručenog rešenja o oduzimanju deteta, vrlo perfidno jer je sudija Željku, ocu deteta, u dvorištu ispred kuće objašnjavao da su samo došli zbog upućivanja deteta kod logopeda zbog govorne mane.
Šta je razlog oduzimanja deteta?
U tužbi koju je Centar za socijalni rad podneo protiv porodice Topavlović navodi se da je njihova materijalna situacija loša, kuhinja prljava, prozori popucali, razbijeni, da se starije dete šeta u gaćama po kući u kojoj je hladno i puno pacova.
Željko, inače ratni veteran koji je ranjen ‘99 braneći Kosovo od Nato agresora izjavio je da je izveštaj lažan, da je u kući toplo, nema pacova, da se koliko toliko pristojno živi, kao i da im Centar zbog loše materijalne situacije nikada nije pomogao, tačnije preduzeo bilo kakve mere da im poboljša uslove života.
Zbog celokupne situacije juče je zaštitnik građana po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Zaštitnik od Ministarstva traži da u roku od 15 dana dostavi izveštaj o postupanju u vezi sa tim slučajem, kao i zapisnik i kopije dokumentacije o izvršenom nadzoru nad radom Centra u Malom Crniću.
…
Opet slušamo o bespravnom i dramatičnom oduzimanju deteta materijalno ugroženoj porodici.
Zašto tako?
Zašto “ući ću da se dogovorimo oko logopeda”?
Zašto otmica, zašto četiri policajca koja drže oca dok dete plače i doziva ga?
Zašto nam Centri za socijalni rad postaju sinonim za kršenje svih prava čoveka? Zar ne bi trebalo da budu mesto pomoći i neke vrste slamke spasa?
Ako ova porodica živi loše, zar Centar nije mogao da pokrene bilo kakvu akciju pomoći ili je “jednostavnije” upasti u kuću i u pratnji policije bespravno oteti dete majci iz zagrljaja?
Zar su nam Centri za rad na ovo spali?
Čak i da je dete bilo gladno, boso, smrznuto ovo nasilno otimanje od roditelja napraviće mu veće posledice nego prazan stomak.
Žao mi deteta.
Žao mi sirotih ljudi koji pojma nemaju u ovoj državi kome da se obrate za pomoć.
Čekaju da ih neko primeti, ponudi im da unesu seno za sitne pare dovoljne za tri obroka, da ih neko prijavi za Tamara u akciji ili slično.
Ovde kad si sirot, gotov si. Mislim gotov si i kad si pošten, ali ako si sirot i pošten (što često ide zajedno kao uzročno-posledična veza), nagrabusio si.
Gde je sad to dete? Šta su mu rekli zašto ga otimaju od roditelja? “Znaš, tvoji mama i tata su siromašni i ne bi trebalo da vam prozori budu razbijeni”.
Zlostavljanje bilo koje vrste nije pomenuto u tužbi Centra za socijalni rad, već loša materijalna situacija.
Da smo normalna država, ova porodica dobila bi pomoć Centra, a ne bespravnu otmicu deteta.
Ali nismo.
Centre za socijalni rad mahom vode partijski podobni kadrovi koji apsolutno nekvalifikovani primaju platu, i često prave opasne greške koje se naknadno, medijskom bukom, ispravljaju… obično onda kada su oduzeta deca već zapatila traumu, a gladni pomrli ili poginuli kad se krov stare kuće obrušio na njih.
Dodaj komentar