Magazin

Šta me je sačuvalo da već dve godine „ne zakačim“ virus?

par-maske

Pune dve godine pandemije koronavirusa donelo je različita iskustva, a dok neki prebrojavaju koliko su puta bili pozitivni na brzom ili PCR testu, postoje i oni koji još uvek nisu bili te „sreće“.

Ljudi su mahom besni, jer mnogi koji su vakcinisani i sa po tri doze i dalje masovno oboljevaju i imaju slične simptome kao i oni koji su se odlučili na borbu bez vakcine, a neretko ovi „izopšteni“ imaju i blaže simptome.

Blic je preneo iskustvo jedne sugrađanke koja do sada nije imala priliku da preleži ovaj virus, a ona je napisala koje korake je preduzela kako bi se sačuvala tokom dvogodišnjeg suživota sa virusom. Ceo članak prenosimo u celosti.

Sve kolege koje sede oko mene su u nekom momentu bile pozitivne na koronu. Sedimo u istoj kancelariji. Ja ništa.

Brat, najbolja drugarica, komšije, padaju oko mene kao domine, ja i dalje negativna.

Devojka bliskog prijatelja besna na ceo svet javlja da treći put ima koronu! Imala je u prvom talasu, pa je dobila deltu čim je došla i sada sedi kući i šmrca pozitivna na omikron. Bile smo u kontaktu dok je bila ubeđena da „šanse nema da je taj kašalj opet korona“, ona je dobila a ja, evo dve nedelje kasnije, nisam.

U februaru kao da me neko ubacio u onu staru igricu gde klikćeš po sivim poljima i izbegavaš mine. Život se navodno vratio u normalu, a ja kupujem hleb preko puta kovid ambulante u kojoj je red toliki da bolesni ljudi čekaju u kolima da se ne smrzavaju a mlađi članovi porodice čekaju u redu za njih.

Gledam ljude kako noseći maske šetaju ulicom i prijatelje kako svako veče na Instagram storije kače drugu žurku, novi klub. Paralelni univerzum.

Živim poprilično normalno, s tim što priznajem ne idem u kafane i na veće žurke. Putujem, sedim u kafićima (doduše, izbegavam one najkrcatije), idem na posao na kojem sedi pedeset ljudi u istoj prostoriji, ulazim u prevoz, bila sam na svadbama, sahranama. Uz sve to sam u kontaktu sa ljudima koji em izlaze, em se tiskaju po autobusima. Super prijateljica je profesor, svaka kafa sa njom je jedno 200 kontakata u startu. Kako sam onda, zaboga, posle dve godine ove torture uspela da izbegnem koronu?

Mnogi bi rekli da je u pitanju čista sreća ali nije samo sreća pomogla kada sam bila u situaciji da zaraženi ljudi maltene kašlju po meni. Mislim da je nama koji smo nekim čudom do sada izbegli zarazu pomogla kombinacija faktora:

Vakcinisala sam se na vreme

Da, ovo jeste važan podatak jer sam sigurna da me je prvih šest meseci dok su ljudi oko mene oboljevali vakcina zaštitila, a verovatno i izložila virusu dovoljno da mi na njega ojača imunitet. Prvu dozu sam primila u februaru, maltene pre svih u Srbiji, što znači da sam još na početku bila poprilično dobro zaštićena.

Nisam se ponašala kao da sam nepobediva jer sam vakcinisana, ali sam se viđala sa dragim ljudima i sedela u kafićima iako uglavnom napolju.

Posle treće doze u sred onog rasterećenijeg leta počela sam da sedim i po lokalima i unutra, krenula na svadbe, ponovo se izlagala virusu ali očigledno je vakcina + imunitet odradila posao.

Bitke biram mudro

Virusu sam pristupila kao statističkom problemu. Hajde da mu što više smanjim šansu da dođe do mene, pa šta bude. Vakcinu sam posmatrala kao pancir. Da, štiti me, ali to i dalje ne znači da će me sačuvati od direkt hica u glavu. Daj bar to da izbegnem.

Dok je divljao onaj prolećni talas smanjila sam kontakte, a da se ne lažemo tada su mere i bile takve da se nije bog zna šta moglo. Otišla sam kasnije na more i to avionom, strogo sam pazila da sedimo napolju, u toku leta ali i na aerodromu nismo skidali N95 masku.

I dalje nosim masku u prodavnicama, liftovima, u prevozu. Idem u tržne centre, bila sam u bioskopu, dakle, živim kao što sam živela i pre samo ne idem grlom u jagode.

Okružena sam obzirnim ljudima

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ovo bitno. Moji prijatelji su uvek javljali kada bilo ko od njih misli da ima neki simptom i istog trenutka otkazivali viđanja, makar to bio i rođendan njihove dece.

Pošto su skoro svi vakcinisani jednostavno je mnogo manje njih i bilo zaraženo, većina su do sada izgurala ili bez korone ili sa nekim blagim simptomima za koje su se na vreme izolovali.

Naravno da ljudi ne znaju uvek da su zaraženi ali znam čitave porodice koje su sa ručkova izlazile bolesne jer neko nije hteo na vreme da se testira iako mu nije bilo dobro.

Sreća prati hrabre, ali služi pametne

Naravno da ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta me izvuklo iako sam nekoliko puta bila u kontaktu sa ljudima koji su tada bili zaraženi a da nisu znali. Mislim i da nije samo jedna stvar u pitanju. Da li sam bila asimptomatski slučaj? Moguće, ali ne verujem.

Merila sam antitela i nisu bila nešto odjednom neobjašnjivo povećana. Da li mislim da ću se zaraziti? Mislim da hoću. Sada to deluje neizbežno. Ako je verovati Marfijevom zakonu verovatno ću dan nakon ovog teksta početi da kašljem. Samo znam da ću i kada preležim nastaviti da vodim računa o tome šta i kako radim. Ljudi se ponašaju kao da imaju rezervni organizam, a ja sam bar dočekala da i ako (kada) ga dobijem, preležavam daleko blaži soj sa daleko razvijenijim lekovima.

Mi koji do sada nismo koronirani smo za sada zanimljiva manjina. Ima li nas još?

Izvor: Blic.rs

Korona virus i Kanada: Ni posle skoro dve nedelje ne nazire se kraj proitestima, policija preti hapšenjima

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

6 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap