joland korora nurdor
Foto: Nevena Vrtulek
Magazin

Moj sin je izlečen od raka, zato NURDOR-u dajem celu sebe

Bez namere da omalovažimo zasluge prethodnih laureata, ali Februarska nagrada Novog Sada ove godine definitivno je otišla u prave ruke – ogromna energija i posvećenost Joland Korora, predsednice Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), bili su presudni da ova organizacija postane sinonim borbe za poboljšanje uslova lečenja i kvaliteta života mališana koje je se na samom početku života pogodila najteža bolest.

Misija NURDOR-a jeste i psihosocijalna podrška celoj porodici, koja se zajedno s malim pacijentima suočava s problemima dugotrajne, bolne i iscrpljujuće terapije.

Joland Korora vrlo dobro zna koliko znači podrška u tim strašnim trenucima jer je i sama prošla tu golgotu: njenom sinu, danas dvadesetogodišnjaku, u ranom detinjstvu dijagnostikovan je maligni tumor bubrega.

NIJE BILO VREMENA ZA ČEKANJE

– Našem Matiji bilo je tri i po godine kada se jednog jutra probudio s užasnim bolovima i velikom izbočinom na stomaku – seća se Joland trenutaka koji su joj zauvek promenili život – Pre toga nije bilo nikakvih simptoma osim učestalih temperatura, uobičajenih kod dece koja su upravo krenula u vrtić.

Potpuno van sebe, odjurili smo kod pedijatra koji nas je odmah uputio hirurgu i u roku od dva sata postavljena je dijagnoza – nefroblastom, embrinalni karcinom bubrega.

Tumor je potpuno ispunio stomačnu duplju, pritiskao je pluća, jetru, organe za varenje… Nije bilo vremena za čekanje i naš sinčić operisan je već sledećeg dana.

NEPREDVIDIVI NEPRIJATELJ

Usledila je desetomesečna hemoterapija, a lekari su roditelje odmah suočili s užasnom činjenicom da je prognoza potpuno neizvesna.

– Rak je neprijatelj čije se ponašanje, nažalost, ne može predvideti. Vrsta kancera koju je imao naš sin leči se u velikom broju slučajeva, ali niko vam ne može garantovati da vaše dete spada u tu većinu. A citostatici i njihove nuspojave posebna su priča… Malaksalost i mučnina samo su deo tegoba koje prate lečenje. U jednom trenutku, kada je Matiji spao očni kapak, lekari su posumnjali da se bolest proširila na mozak, ali ispostavilo se da je i to posledica hemoterapije. Problem usled primene citostatika može se javiti i kasnije, visok pritisak, hormonski poremećaji, sreća pa su to prolazne tegobe – napominje Joland.

POTPUNO SAMI

Za vreme terapije, mala porodica živela je u potpunoj izlolaciji, nisu se viđali ni s najbližim prijateljima, moralo se voditi računa o tome da dečak, usled drastičnog pada imuniteta, ne dobije čak ni banalnu infekciju koja je za oslabljeni organizam mogla biti kobna.

Suvišno je govoriti o tome kako se roditelji osećaju na kontrolama, koje su Matiji prvo zakazivane na tri, pa na šest i dvanaest meseci i tako punih pet godina.

– Nekada se na tumačenje snimaka čeka po nekoliko dana, koji su mi delovali kao godine. Umirala sam od straha svaki put kad smo s rezultatima odlazili kod onkologa, loviš svaki izraz na doktorovom licu, strepiš od toga da će ti reći da se bolest vratila, proširila… Nemaš podršku niotkud, sve moraš sam, moj muž i ja tešili smo i hrabrili jedno drugo – priča Joland koja je shvatila da Matiji mora dati objašnjenja o njegovoj bolesti, naravno, u skladu s uzrastom.

KAKO REĆI DETETU?

– U početku, dok je bio sasvim mali, govorila sam mu da je taj veliki rez na stomaku dobio zbog operacije slepog creva. Kada je krenuo u školu, tri godine nakon terapije, objasnila sam mu da mu je osim slepog creva izvađen i bubreg koji se “pokvario”. Upitao me je da li će mu se “pokvariti” i drugi bubreg, rekla sam mu da neće i da zato idemo na kontrole. Nisam imala s kim da se posavetujem o tome kako da razgovaram s detetom, vodila sam se intuicijom i, eto, ispalo je kako treba – seća se naša sagovornica.

NURDOR

U vreme kada se Matija razboleo, NURDOR, organizacija koju su U Beogradu osnovali roditelji dece izlečene od malignih bolesti, bila je tek u povoju. Jednom prilikom, kada su njeni predstavnici bili u poseti Odeljenju dečje onkologije u Novom Sadu, pozvali su roditelje obolelih mališana da se priključe, da bi Joland, koja je u to vreme vodila sličnu, novosadsku organizaciju – “Dečji osmeh”, posle nekoliko meseci inicirala njihovo ujedinjenje.

joland korora
Foto: Nevena Vrtulek

VELIKA MISIJA

– Bilo je to 2010. godine, moje dete bilo je izlečeno, ali želela sam da pomognem roditeljima koji se suočavaju s istim problemima koje sam i sama imala. Za početak, bio nam je potreban prostor u Novom Sadu, ali nismo naišli na razumevanje u gradu, no, krajem te godine, Pokrajina nam je ustupila kuću Darka Šarića na Tatarskom brdu u koju smo se uselili nekoliko meseci kasnije. Tu smo obezedili smeštaj za decu i roditelje malih onkoloških bolesnika koji nisu iz Novog Sada.

Nakon dve godine, roditeljska kuća preseljena je u Petrovaradin, u zadužbinu biznismena Miodraga Kostića.

Osim besplatnog boravka, zahvaljujući donatorima, malim bolesnicima i njihovim roditeljima obezbeđeni su hrana i prevoz, a na raspolaganju im je i tim psihologa. U Petrovaradinu je danas i centralni “štab” NURDORA, to je meste odakle se pokreću sve akcije.

RODITELJSKE KUĆE I KAMPOVI

NURDOR je uspeo da obezbedi tri roditeljske kuće u Beogradu: kuća na Vračaru kupljena je od donacija, dok su one na Bežanijskoj kosi i Senjaku privremeno utočište malih bolesnika i članova njihovih porodica.

– Nedavno nam je penzioner Zoran Kocić poklonio vikendicu i imanje na Popovici, koji se upravo sređuju. Tu ćemo održavati kampove, koje organizujemo sedam puta godišnje, a koji uključuju razne radionice, rehabilitaciju mladih pacijenata nakon lečenja, resocijalizaciju i vraćanje samopouzdanja posle dugotrajnog izostanka iz vršnajčke grupe.

JEDINSTVENA BOLNICA

Ekipa NURDOR-a jednom nedeljno odlazi na Odeljenje onkologije u dečjim bolnicama i razgovara s roditeljima, dok volonteri zabavljaju mališane.

– Mogu da nas pitaju šta god žele, da kažu šta ih muči, da se dobro isplaču… – napominje Joland, koja krunom delovanja NURDOR-a delovanja smatra nedavno završenu bolnicu u Nišu (gde takođe postoji roditeljska kuća), namenjenu isključivo lečenju dece obolele od malignih bolesti.

– Ova ustanova jedinstvena je na Balkanu, a sagrađena je zahvaljujući donacijama dobrih ljudi – ističe ona i dodaje da je aplikacija “Pruži korak”, kojom se prikupljaju sredstva za pomoć mališanima obolelim od raka, ujedinila sve građane Srbije, i poziciju i opoziciju.

ZA GINISA

Cela zemlja hodala je beležeći pređene korake koje su donatori konvertovali u sredstva namenjena ostvarenju plemenitog cilja.

– Planiramo da istu takvu akciju organizujemo na nivou cele regije i očekujemo veliki odziv, dovoljan da oborimo Ginisov rekord – kaže s osmehom neumorna Joland Korora koja je s Poljoprivrednog fakulteta, gde je radila kao stručni saradnik, u septembru prošle godine prešla u Gradsku upravu za socijalnu i dečju zaštitu i zadužena je upravo za saradnju sa udruženjima.

Proslavili su zlatnu svadbu, a sav novac namenjen za poklone donirali oboleloj deci

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Angelina Čakširan

Angelina Čakširan

Novinarka, reporterka koja za 40 godina karijere uvek stiže tamo gde drugi nisu ni pomišljali da može da stigne. I uvek donese najluđe priče, sa jednakom energijom i zanosom. Više puta nagrađivana. Doživotno rokenrol!

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš