poklonio-vikendicu-na-fruskoj-gori
Magazin Novi Sad

Posetili smo deku koji je postao heroj Srbije, ovo je njegova životna priča

Ceo region je nedavno brujao o deki iz Novog Sada koji je odlučio da svoju vikendicu na Fruškoj gori pokloni deci oboleloj od raka. Preko noći, Zoran Kocić je postao heroj koji nam je svima vratio veru u dobrotu i ljudskost.

Poklonivši svoju kuću na Fruškoj gori koju je sagradio zajedno sa svojim ocem Jovanom, Zoran je neformalno dobio titulu najhumanijeg deke u Srbiji. A možda i šire!

Želeli smo malo bolje da upoznamo ovog istinskog heroja i posetili smo ga. Prihvatio nas je domaćinski. Toplo. 

Kada je poklonio kuću, svi su zapamtili Zoranovu izjavu koji je rekao da bi mu njegov otac, da je živ, na ideju o prodaji vikendice, rekao: „Sinko, je l’ ti fali toliko para? Sram te bilo! Crkni od gladi ako nisi sposoban da zaradiš!“.

Na samom početku razgovora, Zoran je istakao da je očeva figura u njegovom životu velika.

poklonio-vikendicu-na-fruskoj-gori-5
Zoran sa zahvalnicom NURDOR-a

Upravo trud koji je sa svojim ocem utkao u svaki delić te kuće je razlog što se odlučio na plemeniti gest. To je bio način da oda počast i poštovanje svom ocu i onom „srećnijem“ vremenu.

Kako odrediti cenu tome? Nikako. 

Malo je reći da je iznenadio celokupnu javnost Srbije svojom humanošću.

Međutim, tu nije kraj iznenađenjima.

Čuvena vikendica na Popovici koju je Zoran Kocić donirao NURDOR-u ima popločanu mozaik stazu koja je napravljena od starog mermera koji je trebalo da bude bačen pri rekonstrukciji Miletićevog trga.

– Da, kada sam video da tovare taj polomljeni mermer u kamion, pitao sam da li mogu ja to da uzmem. I rekli su mi da mogu da nosim – ponosno nam priča.

Tako da, deo starog trga i dalje živi, na popločanoj stazi vikendice na Popovici. 

Svi pišu o njemu

Mnogo prijatelja i poznanika iz inostranstva im se javilo kad su čuli vest o donaciji vikendice. Dirnuti dobrotom svojih prijatelja, reči pohvale stizale su im iz celog sveta. 

– Kažu da su presrećni, dirnuti i da su ponosni što su nam prijatelji i što nas poznaju – priča nam Zoranova supruga Sofija Bajić.

poklonio-vikendicu-na-fruskoj-gori-2
Zoran sa suprugom Sofijom

– Mnogi novinari iz regiona su se kod Joland iz Nurdora raspitivali o tome ko je Zoran i da li ima mnogo para. Joland je odgovarala da je ta kuća sve što ima i da živi sa 15 hiljada mesečno. – objašnjava nam Sofija.

O Zoranu odabranim rečima govore i u NURDOR-u.

– Zoran je vrlo emotivan čovek, koji upravo tu svoju emotivnost prikriva svojom duhovitošću. Šali se na svoj račun i to je jedan od njegovih načina da sakrije svoju suštinu ličnosti, koja je osetljiva – sa ponosom nam je rekla Joland Korora, predsednica NURDOR-a.

Turizam u srcu

Zoran za sebe kaže da nije baš pravi Novosađanin, jer je dupli Grk po baki i po prabaki sa očeve strane, a ima korene i iz Aleksinca.

Odrastao je uz majku učiteljicu i oca koji je bio kraljevski oficir. Završio je gimnaziju u Novom Sadu, potom upisao Mašinski fakultet koji je u jednom trenutku napustio, i vinuo se u turističke vode.

Tako je, kaže, obišao ceo Svet. Nema zemlje na koju nije kročio.

Služio se engleskim, nemačkim, ruskim i grčkim jezikom. Ta putovanje su mu obeležila čitav život, zbog čega je naročito zahvalan svom ocu, čiji savet je veoma ozbiljno shvatao.  

– Otac mi je govorio: „Šta ćeš ti kao mlad pogonski inženjer? Da se motaš po šahtovima, da pregledaš ispravnost vozila?!“ – s osmehom i melanholijom nam priča Zoran i dodaje:

– Strani jezici su mi išli od ruke i turizam je bio prava odluka. Obišao sam ceo svet i radeći taj posao, dočekao penziju. Ali, napravio sam gomilu grešaka, i to izuzetnih. Odbio sam preko 100 ponuda da ostanem da radim bilo gde u svetu. To je nešto što ne mogu ni dan danas sebi da oprostim.

Na pitanje koja bi to zemlja najviše odgovarala njegovom karakteru, bez sumnje kaže – Latinska Amerika, Meksiko!

Zoran je ceo život proveo uz dva telefona i toga mu je kako kaže bilo i previše. Zato ga sada ne podnosi.

U stanu se preko dana sluša evergrin i klasika i čitaju se knjige. Mnogo knjiga. U skromnom stanu je bezbroj polica i gde god je knjiga, tu je i neka stara kaseta, ploča ili CD.

poklonio-vikendicu-na-fruskoj-gori-3
Police su ispunjene knjigama

Televizor se, kažu, uključuje tek od 19 sati . Tada se uglavnom gleda neki dobar kviz i naravno putopisi. Voli da još po koji put zakorači u Svet pa makar i T V reportažom.

Oduvek su voleli da putuju, pešače, uživaju u muzici i čitaju knjige. Muzikom i knjigama opet putuju po celom svetu.

Kao nekad.

A kad smo Zorana pitali koju želju želi da mu Deda Mraz ispuni rekao je:

– Samo da ona (supruga Sofija) poživi još malo. To smo se dogovorili pre 20 i kusur godina. Prvo ja idem, pa onda ona – tvrdoglavo će Zoran.

I za kraj podelio je sa nama savet za današnju omladinu.

– Televizor? Napolje iz kuće. Instagram, Fejsbuk – sve to napolje iz kuće! Rad nas najbolje oblikuje kao čoveka i uči nas odgovornosti, objektivnosti, iskrenosti, poštenju, poštovanju tuđeg rada i tome da nikad ne potcenjujemo čoveka.

Deka poklonio vikendicu na Fruškoj gori deci oboleloj od raka

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku