Magazin

Island jedini na svetu uspeo da odvrati tinejdžere od droge alkohola i duvana

Foto: worldwidefriends.is

Island je važio za jednu od najproblematičnijih država u Evropi po pitanju zloupotreba alkohola, droge i pušenja.

Međutim, u poslednjih 20 godina situacija se drastično promenila, od kada su uvedene sistemske mere brige o mladima.

Drastičan pad zloupotrebe alkohola droge i cigareta kod mladih Islanđana

Procenat petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka sa Islanda koji su koristili alkohol 1998. godine iznosio je 42 odsto, a 2016. godine iznosio je samo 5 odsto.

Procenat mladih koji su u istom periodu koristili marihuanu opao je sa 17 na 7 odsto. U slučaju pušenja, u istom periodu konzumiranje cigareta je opalo je sa 23 na samo 3 odsto.

Manje ili veće korišćenje alkohola, droga i pušenja je u vezi sa našim odnosom prema stresu – kako se nosimo sa stresnim situacijama.

Američki profesor psihologije Harvi Milkman je početkom devedesetih godina u svojoj doktorskoj disertaciji došao do zaključka da zavisnici od heroina i amfetamina koriste ove supstace da bi na različite načine pokušali da se izbore sa stresom.

Načini borbe sa stresom kod mladih praktično predstavljaju „ulaznicu“ u različite vrste zavisnosti, uključujući i zavisnost od pušenja, droga i alkohola. U poslednje vreme mladi postaju zavisni od kompjutera, interneta, mobilnih telefona…

Nakon objavljivanja pomenute doktorske disertacije, profesora Milkmana je angažovao Nacionalni institut za bolesti zavisnosti od droga u SAD, da kao jedan od istraživača pomogne u sistemskom rešavanju problema zavisnosti dobijanjem odgovora na sledeća pitanja:

  • Zašto mladi počinju sa upotrebom droga?
  • Zašto nastavljaju da ih koriste?
  • Kada mladi dolaze do stadijuma da postaju zavisni od droga?
  • Kada prestaju da koriste droge?
  • Kada se ponovo vraćaju drogama?

Povezanost korišćenja supstanci sa hemijskim promenama u mozgu

Rezultati ovog istraživanja doveli su do državnog granta od preko milion dolara u 1992. godini, finasiranjem projekta „Samo-otkrivanje“, koji je za osnovu imao potencijalno rešenje problema zavisnosti:

  • Istraživanje je pokazalo da razlozi za nastavak korišćenja supstanci koje vode u zavisnost imaju veze sa hemijskim promenama u mozgu koji generišu ove supstance. Zavisnost se razvija upravo željom za ponavljam tih promena u mozgu.
  • Ideja za projekat „Samo-otkrivanje“ je bila – kako prirodnim putem da mladi proizvedu pozitivne promene u mozgu (bez korišćenja stimulansa), i kako oko ove ideje stvoriti društveni pokret. Kreirani program lečenja je bio namenjen mladima koji ispoljavaju različite vrste zavisnosti.

Mladima koji su pristupali programu nije rečeno da se radi o vrsti lečenja od zavisnosti, već je predstavljen kao program edukacije gde mladi mogu da nauče ono što ih interesuje – muzika, ples. umetnost… Ideja je bila da se različitim vrstama aktivnosti kod mladih produkuju pozitivne promene hemije u mozgu, kao zdrava alternativa stimulisanim promenama koje podstiču zavisnost.

Paraleleno sa ovim programom edukacije, mladi su išli na treninge iz oblasti usvajanja pozitivnih životnih veština, sa fokusom na  unapređenje načina razmišljanja mladih o sebi i svom životu, kao i o načinima unapređenja odnosa sa drugim osobama.

Na osnovu rezultata svog istraživanja, profesor Milkman je 1991. godine bio pozvan na Island da podeli svoja saznanja i ideje iz ove oblasti. U gradu Tindar je bio angažovan kao konsultant u centru za lečenje zavisnosti adolescenata, sa idejom da pomogne u kreiranju programa koji će omogućiti deci da rade nešto drugo, u odnosu na aktivnosti koje ih dovode i zadržavaju u zavisnosti od droga.

Kako sprečiti pušenje, drogiranje i opijanje kod mladih

Inga Dóra Sigfúsdóttir, istraživač sa Univerziteta na Islandu je saznala za aktivnosti profesora Milkmana, i započela je revoluciju na Islandu postavljanjem ključnog pitanja: Kako zaustaviti decu da puše, da piju i da se drogiraju?

Na osnovu njene inicijative, 1992, 1995. i 1997. godine urađena su istraživanja odnosa mladih (14-16 godina) prema alkoholu, drogama i pušenju – što je pokazalo tadašnje alarmantne podatke o ponašanju tinejdžera, ali je pokazalo i još nekoliko faktora koji razdvajaju decu koja su postala zavisna od onih koja nisu:

  • Učešće u organizovanim aktivnostima, naročito sportskim – 3 do 4 puta nedeljno.
  • Ukupno vreme provedeno s roditeljima.
  • Osećaj učenika da se o njima vodi računa u školama.
  • Neostajanje van kuće u kasnim večernjim satima.

U to vreme i na Islandu i u SAD bilo je aktuelnih programa edukacije iz oblasti sprečavanja bolesti zavisnosti za mlade, ali se ispostavilo da ti programi nemaju efekta. Inga i profesor Milkman su hteli da pokušaju da pokrenu program, ali sa drugačijim pristupom.

Na Islandu donesen Nacionalni plan za borbu sa ovim opasnim društvenim pošastima

Gradonačelnik Rejkjavika se zainteresovao za ceo projekat, i lobiranjem je doprineo kreiranju Nacionalnog plana za poboljšanje života mladih, pod nazivom „Omladina na Islandu“. Nacionalni plan je kreiran na osnovu podataka iz pomenutog istraživanja i rezultata rada profesora Milkmana.

Nakon donošenja nacionalnog plana krenulo se u njegovu implementaciju. Karakteristike ovog plana su sledeće:

  • Nacionalni plan nije vodila Država, već je upravljanje programima prosleđeno gradovima i naseljima (decentralizacija upravljanja).
  • Veoma brzo su promenjeni određeni Zakoni. Postalo je nelegalno kupovati cigarete ispod 18 godina, i alkohol ispod 20 godina.
  • Zakonom je zabranjen boravak dece između 13 i 16 godina napolju zimi od 22:00 sata i leti posle ponoći.
  • Veza između roditelja i škola je zakonski osnažena kreiranjem organizacija roditelja u svakoj školi.

Država je značajno povećala finasiranje različtih vrsta rekreativnih aktivnosti, sa ciljem kreiranja organizovanog pristupa pozitivnim aktivnostima dece, umesto ulaska u različite vrste zavisnosti.

Ova finansiranja uključuju i pomoć siromašnima koji dobijaju posebna sredstva za finasiranje aktivnosti dece.

Roditelji se edukuju i osnažuju svoju vezu sa decom

Nacionalna organizacija roditelja „Kuća i škola“ decentralizovano vodi brigu o samim roditeljima dece – kreiranjem i sprovođenjem edukativnih programa za roditelje. Takođe se potpisuju različite vrsta ugovora sa roditeljima koji imaju za cilj osnaživanje veze između roditelja i dece. Fokus ovih programa jeste osnaživanje autoriteta roditelja kod dece.

Kao rezultat ovog programa, u periodu od 1997. do 2012. godine, u uzrastu dece od 15 i 16 godina, procenat dece koja često ili skoro uvek provode vikende sa roditeljima se duplirao – sa 23 odsto 1997. na 46odsto 2012. godine. Procenat dece iz ove starosne grupe koja provode svoje vreme na sportskim aktivnostima bar 4 puta nedeljno se povećao sa 24 odsto 1997. na 42 odsto 2012. godine.

Ovaj primer uvođenja sistemske prevencije u obrazovanje mladih pokazije da kada se smisleno povećaju faktori zaštite mladih (uz efikasnu edukaciju roditelja), faktori rizika povećanja bolesti zavisnosti kod mladih se smanjuju.

Izvor: 6yka.com

Jezive priče 3 novosadska bivša zavisnika od heroina o zavisnosti i trampi lekova za drogu

OGLAS

413 Shares
413 Shares
Share via
Copy link