Magazin Novi Sad

Jezive priče 3 novosadska bivša zavisnika od heroina o zavisnosti i trampi lekova za drogu

zavisnik
Ilustracija

Lečenje narkomanije je izuzetan izazov i za lekare i za pacijente. Čitav proces može trajati i nekoliko godina a najčešće se koriste medikamenti sa psihoterapijom.

Lekovi za odvikavanje od najtežih droga nisu ni malo naivni. Njihovi efekti ublažavaju osećaj krize i predstavljaju svojevrsnu zamenu supstanci na kojoj su pacijenti bili. Zbog osećaja koje im lekovi pružaju veliki broj pacijenata upada u zamku i počinje da ih zloupotrebljava.

Svakako da nije isto uzeti aspirin, piti 3 bensedina na dan ili 60 kapi metadona. Zbog toga sa pacijentima koji se leče od narkomanije, a koji imaju neopisivu žudnju za drogom treba biti posebno oprezan. Vrlo često na svoju ruku povećavaju prepisane doze što dovodi do zloupotrebe medikamenata dok ceo problem postaje još veći.

U Novom Sadu smo razgovarali sa bivšim zavisnicima od heroina. Onima koji su još uvek na “blažim” drogama poput alkohola, marihuane, spida, čak i tatula (narodski bunika) koje kombinuju sa raznim lekovima.

Retki ipak, uz čeličnu volju i rešenost da izađu iz najmračnijeg tunela i vrzinog kola života u tome uspevaju. Drugi se prepuštaju stihiji uz neminovno izmicanje tla pod nogama svesni da im život može biti prekinut svakog trenutka.

Među njima su tabletomani, alkoholičari i politoksikomani. Mnogi piju velike količine alkohola uz mendilekse, lirike, trodone i buprenorfin, poznatiji kao “bup”. Na taj način, kažu, zadovoljavaju svoju potrebu da ‘ih stalno nešto radi’. Uglavnom se dobro poznaju, čak među sobom razmenjuju lekove, a postoje ljudi koji prepisanu terapiju i prodaju da bi kupili ‘lakše’ droge.

– Jednom sam popio 27 rivotrila, skoro celu kutiju, nisam znao gde udaram. A o metu, bupu i da ne pričam, kad god ima da se rokne ja uzmem. Bup više, ali dešavalo se da uzmem bočicu metadona i umesto 60 kapi na primer, koliko uzimaju kao prepisano, popijem pet puta više. Zaspiš, boli te za sve. Ljudi slabo znaju da i spid ali i bup može da se koristi iglom. Spid te jače ošine samo na početku, a kasnije isto kao na nos, vileniš – počinje svoju ispovest za Luftiku Aleksandar.

– Mendileksi i bup su jako zajebana stvar. Jedan bup staviš pod jezik dok se ne istopi i kljucaš ceo dan, ništa ne može da te podigne, daje se za odvikavanje od heroina. Može i da se izmrvi pa ga i šmrču. Mendileksi skroz drugačije deluju, uzmeš pet, sedam komada i ‘letiš’ po gradu, kao da si anesteziran, ne osećaš nikakav bol. Pola toga se ni ne sećaš. Najgore su tatule, kad sam se najeo tih bobica, tri dana sam mislio da hodam u mestu i propadam kroz beton, a sve sam video iskrivljeno. Njih više ne uzimam – kaže Aleksandar.

Dodaje i da na ulici postoji tržište i cenovnik lekova među zavisnicima, “rekreativcima”, a sve se lako nabavi. Misli da jeste zavisnik ali da može da prestane sa kombinovanjem lekova i narkotika ali trenutno ne namerava da promeni način života jer smatra da nije u dubokom problemu. Ipak, poručuje da je svaka droga sam đavo i da ne postoji podela na lakše i teže.

droga

Branimir koji je bio na heroinu, lečio se u manastiru, boravio i u bolnici, u više navrata završavao na psihijatriji, kaže da se “skinuo” ali je mišljenja da nikad neće uspeti da prestane da uzima metadon.

– Drugar na primer pije bendžose, rivose, lirike ili bup, a meni treba metadon, jer čekam još 10 dana da podignem u metadonskom centru, sve sam popio ili podelio sa njim ili ortacima i onda zikra kreće da te trese pa uzimaš bup u zamenu za met kasnije – priča iskreno Branimir.

– Ima likova što im je prepisan bup, a hoće da menjaju za metadon, a tu su i oni što bi da valjaju isto kao gudru, na ler pa da mu doplatiš. Oni te vrebaju brate, šetaju po gradu, a to je krivično delo da pristaneš na takvu razmenu. To mi ne treba. Tabla lirika može koštati 200 dinara, bup oko 800 i više, preko crvene, samo jedan. Ima i apoteka gde možeš da uzmeš mendilekse bez recepta – opisuje Branimir.

Zoran je bio zavisnik od heroina više od 20 godina, sa kraćim prekidima. Trenutno je na metadonskoj terapiji koju često prodaje ili menja za bup. Uz to je i na ksalolu na recept, marihuani koju ne smatra drogom, alkoholu…

– Navukao sam se prvo na lekove, kao srednjoškolac. Povreda na fudbalu. Bio sam perspektivan sportista, imao ugovor sa stranim klubom, devojke kao salate, pun love, sve mi je bilo dostupno i moguće. Lek po lek, pojačavanje doze, malo kokaina ‘rekreativno’ sa curama, pa na kraju heroin.

Zoran je heroinom uništio svoju karijeru. Pokušavao je da se leči metadonom ali tvrdi da je to ‘gore zlo’ od heroina i da je teže skinuti se sa njega. Onda je ostao i bez novca, počeo da krade prvo u inostranstvu pa onda i u Novom Sadu. Za drogu. Prodavao stvari iz kuće. Završavao u zatvoru više puta. Sada ima preko 40 godina i kaže da mu je najviše žao što nije našao ‘pristojan posao’ i zasnovao porodicu.

– Ko će zavisnika i zatvorskog povratnika da zaposli? Jednom narkoman, uvek narkoman. A ni roditelji ni sestra mi više ne veruju da ću se ikad ‘skinuti’ sa opijata. Ma šta oni, ni ja sam sebi ne verujem. Rešim da ‘neću više nikada’, onda me nešto pogodi i ja moram nešto da uzmem – počinje svoju tešku životnu priču Zoran koji živi tako što zavisnicima prodaje svoj metadon, pije šta stigne da preživi od kontrole do kontrole kad uzme ‘samo malo’ da bi dobio sledeću sedmičnu dozu.

– Pijem brate šta nađem: rivotrile, ksalole, trodone, šmrčem bup pa roknem džoint pa rakiju ili pivo preko dok se ne onesvestim. Najteže mi je u životu bilo kad sam na bupu i rakiji pretukao ženu koju volim. I ostavila me. A probala je da mi pomogne. Prijavila me, opet sam išao u zatvor. Ne sećam se šta sam joj uradio, tek na suđenju sam video fotografije i zgrozio sam se samog sebe. Posle sam bio ‘čist’ pola godine, ali ne da luda glava… A da sam glup ili neobrazovan, nisam – sa setom u glasu priča ovaj moderno obučen, lep, pristojnih manira čovek.

– I ko će mene sada ovakvog, za bilo šta? Kome trebam? Završiću u nekom jarku, verovatno, ili u Dunavu. Svaki put kad mislim o svom životu setim se koliko sam mogao da postignem, shvatim da sam mator da promenim život i uzmem i uradim se nečim da mi bude lakše. Niko neće više da investira svoje vreme i nerve u mene. A i što bi, svakog sam razočarao. Sve što pipnem je prokleto, nemam nadu da ću se ikada skinuti sa ičega. Možda se overim, ko zna – završava Zoran dok mu suze oči iz kojih izbija beznađe.

heroin

Ovo su samo tri priče od mnogih koje možete da čujete ili kojima možete svedočiti.

Zloupotrebe opojnih droga i činjenica da kako se mreža međunarodnog kriminala širi, a samim tim i proizvodnja, kao i ponuda narkotika – tako i zavisnika, nažalost, ima sve više.

Mnogi zavisnici se predoziraju i tragično okončaju svoj život, a veliki broj koji se izvuče iz kandži ‘najtežih’ narkotika kao što je heroin završe na doživotnoj metadonskoj terapiji, uz druge lekove iz grupe sedativa, benzodiazepina, antidepresiva, hipnotika, čak i antipsihotika.

Pojedine statistike govore da od ukupnog broja lečenih narkomana samo 2 odsto zauvek prestane sa uzimanjem kako droga tako i farmakoterapije.

Novosadski diler pao sa 30kg droge, niko ga ne zna, nema dosije

Stefan Savkić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

52 Shares
Share via
Copy link