Dobrotvorni čin bez presedana dogodio se 2016, kada je Institutu za majku i dete javljeno da će dobiti donaciju od preko 700.000 evra.
Donator nije bila neka javna ličnost, već baka i deka Đuro i Ilinka Trifunović koji su usled balkanskih previranja otišli u inostranstvo, gde su do kraja živeli.
„Institut za majku i dete u Beogradu dobio je donaciju vrednu 750.000 evra, koju je testamentom zaveštao bračni par srpskog porekla iz Kanade Đuro i Ilinka Trifunović, a ta sredstva su uložena u uređenje više odeljenja ove zdravstvene ustanove, kao i za nabavku medicinske opreme“, glasila je tadašnja vest.
Bračni par Trifunović je poreklom iz Kosovog polja u Dalmaciji, odakle su u Kanadu otišli posle Drugog svetskog rata.
– To je čin bez presedana. Tako nešto se nije dogodilo, bar u poslednjih 30 godina koliko sam ja u zdravstvu – rekao je tada dr Radoje Simić.
Testamentom su svoju životnu ušteđevinu zaveštali bolesnoj deci, što je tada bila najveća pojedinačna donacija nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji za poslednjih 30 godina, a tom Institutu od kada postoji.
Neverovatna ljubav
Trifunovići nisu bili bilo kakav par. Sudeći po čitulji koja je objavljena na kanadskom sajtu za posthumna opraštanja, Ilinka i Đuro su bili u skladnom braku preko 55 godina, a oboje su bili aktivni članovi srpske zajednice u dijaspori i pomagali svom narodu i za života. Ilinka je imala dve sestre koje su tada živele u Engleskoj, a ona i Đura imali su rođake, unučiće i praunučuće. Odlučili su ipak da nakon svoje smrti novac ne ostave članovima porodice nego srpskoj deci.
Zahvaljujući njima, Institut za majku i dete tada je potpuno obnovio odeljenje dečje patologije, jedino odeljenje dečje patologije na Balkanu.
Rođaka bračnog para Trifunović tada je izjavila da joj je puno srce zbog njihovog velikog dela.
– Veoma sam ponosna i srećna zbog toga što će njihova donacija pomoći najmlađim pacijentima u Institutu za majku i dete. Ujak i ujna nisu imali dece, pa im je upravo zbog toga bila želja da pomognu takvoj ustanovi – rekla je ona.
Trifunovići su se posle Drugog svetskog rata odselili za Kanadu i tamo su se sve do penzije bavili uzgojem živine na farmi.
– Ujak je i za života bio veliki humanitarac. Donirao je novac za izgradnju crkve u Hamiltonu, zatim manastiru Hilandar kad je bio požar i mnogim drugim institucijama. Bio je veliki čovek i ponosna sam na njega – izjavila je rođaka tog bračnog para velikog srca.
Izvor: Kurir.rs
Dodaj komentar