U istoriji su zabeleženi brojni masovni nestanci ljudi sa određenog područja ili lokaliteta. Međutim, iako su dokumentovani, određeni slučajevi nikad nisu do kraja objašnjeni.
Takav je slučaj nestanka čitave populacije od 600 stanovnika malenog gradića Hoer Verdea, u srcu brazilske prašume, koji i danas izaziva jezu pri samom pomenu. Čitav slučaj se dogodio u 20-im godinama prošlog veka.
Došli da posete rođake, zatekli totalno pusto selo
Kako bi posetili svoje najmilije, manja grupa ljudi je doputovala u Hoer Verde 5. februara 1923. godine. Još dok su se približavali gradu, shvatili su da nešto nije u redu. Umesto uobičajene dečije graje, teskobnih uzdaha poljoprivrednika i laveža pasa dočekala ih je grobna tišina, piše Stil Kurir.
Ulice su bile sablasno puste, a kapci na kućama udarali su na vetru. Stigavši do kuće rođaka, gosti su u čudu primetili da su ulazna vrata širom otvorena. Sa zebnjom u srcu, koja je postajala intenzivnija sa svakim korakom, hodali su iz prostorije u prostoriju, dozivajući svoje najmilije.
Niko im nije odgovorio, a kuća je bila potpuno prazna. Da stvar bude još neobičnija, shvatili su da su njihovi rođaci otišli u žurbi. Tanjiri koji su bili dopola ispražnjeni stajali su i dalje na porodičnom stolu, kao nemi svedoci prekinute životne rutine.
Prestrašeni, došljaci su otrčali do susedne kuće, ali ni u njoj nikoga nije bilo… Baš kao u još nekoliko kuća na čija su vrata pokucali. Ne znajući šta da učine, za pomoć su se obratili policiji.
Ljudi su za sobom ostavili sve, a na školskoj tabli je bilo ispisano „Nema spasenja“
Od snaga zakona i reda nisu saznali ništa novo. Policija je ustanovila da su sve kuće prazne, a stanovnici sela nestali u nepoznatom pravcu i iz nepoznatih razloga. Nije bilo tragova zasede, napada ili krvi. Jasno je bilo samo jedno – ljudi su se toliko žurili da nisu imali vremena ni da spakuju najosnovnije stvari. Za sobom su ostavili sve – novac, dokumenta, dragocenosti…
Da razlozi njihovog nestanka nisu lepi ni prijatni, svedočila su otkrića u lokalnoj osnovnoj školi.
Tamo je, na podu učionice, pronađen pištolj koji je još uvek mirisao na barut, što je ukazivalo da su iz njega nedavno ispaljeni hici.
Na školskoj tabli su stajale su kredom ispisane reči, koje su naterale žmarce niz kičmu čak i najiskusnijim policajcima: “Nema spasenja”.
Policija je u početku spekulisala da su stanovnici Hoer Verdea pobegli u strahu od lokalnih gerilskih grupa ili nasilnih trgovaca drogom.
Međutim, ta priča se pokazala kao neuverljiva – da se stvarno tako odigralo, negde bi već osvanuli, nekome bi se javili…
Mogućnost da ih je neko pobio takođe ne “pije vodu” – sakriti tela 600 ljudi je nemoguć poduhvat, čak i kad se radi o prašumi.
Naravno, narednih godina javljale su se i razne teorije o natprirodnim silama uključenim u nestanak, ali ni za njih nije bilo dokaza.
Slučaj je zatvoren, a napušteni grad je vremenom progutala prašuma, kao da želi da sakrije njegovu tajnu u svojim zelenim nedrima.
Ljudski zoo vrt je sve do 1958. bio otvoren za briselsku gospodu (FOTO)
Dodaj komentar