Magazin

Ljudski zoo vrt je sve do 1958. bio otvoren za briselsku gospodu (FOTO)

Foto: R Stalin (Inforcongo)

Belgija je 1958 bila domaćin Svetske izložbe Expo, kada su posetiteljima želeli da prikažu sav sjaj posleratnog napretka napretka na svim poljima – društvnom, tehnološkom i kulturnom.

Tu ne bi bilo ništa sporno, da za zabavu i „edukaciju“ bogatih belih Evropljana nije i dalje radio poslednji ljudski zoološki vrt.

Ovakva vrsta čudovišne rasističke zabave nije bila karakteristična samo za Belgiju

Treba napomenuti da na Zapadu u to vreme ovakva čudovišna vrsta zabave nije bila strana, te su ljudski zoološki vrtovi početkom 20. veka postojali u Londonu, Parizu, Oslu i Hamburgu.

Najgori rasistički ispadi ove vrste postojali su i u Njujorku, gde je mladi Kongoanac sa naoštrenim zubima smešten u paviljon sa majmunima u Bronksu, prenosi Gardijan.

Kongo je nezavisnost od Belgije stekao tek 1960 godine, a do tada je predstavljao veliki ponos čitave Belgije. Ova zemlja je bila veliki izvor rudnog i meneralnog bogatstva, kao i robova, naravno.

Paviljon je trebalo da predstavlja posebnu vezu sa Belgijskim Kongom

Expo 1958. godine je za belgijske vlasti bila idealna prilika da ovu izložbu „ulepšaju“ paviljonom koji je trebao da predstavlja posebnu vezu sa Belgijskim Kongom.

Atomijum, koji je postao jedno od obeležja Brisela, imao je paviljon od osam hektara, poznat kao Kongorama. U okviru njega, posetiocima su prikazivane teme rudarstva u tada belgijskoj afričkoj koloniji, umetnost, transport i poljoprivreda te zemlje.

Međutim, u tri hektara tropskih vrtova prikazivani su i kongoanski muškarci, žene i deca u „tradicionalnoj“ odeći iza ograde od bambusa.

Foto: A. Gautier

Baš onako kako ljudi posećuju zoološke vrtove da bi gledali majmune, lavove ili tigrove, posetioci u Briselu su mogli da „uživaju“ u polugolim Afroamerikancima.

Pojedini izvori tvrde da su ih terali da budu što uverljiviji „ljudožderi“, pa su im posetioci bacali koske, a navodno je postojao i deo sa indijanskom decom. Tako su se posetioci podsmevali čitavim porodicama iz južnog Pacifika, dok su boravili u ograđenim prostorima napravljenim da liče na njihova „prirodna staništa“.

Na ideju o ljudskom zoo vrtu došao je belgijski kralj Leopold Drugi

Cela priča o ljudskom zoološkom vrtu datira još od leta 1897. godine, kada je kralj Leopold Drugi „uvezao“ 267 Kongoanaca u Brisel, kako bi ih izložio oko kolonijalne palate u Tervurenu, istočno od Brisela.

Foto: R Stalin (Inforcongo)

Aristokratija je mogla da ih posmatra dok je veslala po kraljevskim jezerima. Stanovništvo Belgije je moglo da ih vidi dok je prelazilo preko visećeg mosta, kako bi imalo najbolji pogled, prenosi Gardijan.

Kako je to leto bilo strahovito hladno, a nesrećni Kongoanci nisu navikli na takve uslove, čak sedmoro ih umrlo od gripa i upale pluća. Njihova tela su bačena u neobeleženu grobnicu na lokalnom groblju.

Foto: africamuseum.be

Popularnost ovog ultra rasističkog i nehumanog „zoološkog vrta“ je bila ogromna, da se došlo na ideju da se uspostavi stalna „postavka“. Prvobitno je bio nazvan Muzej Konga, dok se sada zove Kraljevski muzej Centralne Afrike.

Kolonijalna kancelarija je „bila nervozna zbog velikog broja Kongoanaca u Belgiji“

Izložba iz 1958. godine bila je manjeg obima, ali sličnog sadržaja. U imitaciji tipičnog afričkog sela, Kongoanci provodili dane obavljajući svoje zanate u slamnatim kolibama, dok su im se rugali belci i žene koji su stajali na ivici.

„Ako nije bilo reakcije, bacali su novac ili banane na zatvaranje bambusa“, ​​napisao je jedan novinar koji je svedočio „izložbi“.

Foto: R. Stalin (Inforcongo)

Izloženi Kongoanci, čak 183 porodice, dovedeno je kao osoblje sajma. Kolonijalna kancelarija je bila „veoma nervozna zbog eventualnih posledica boravka tako velikog broja Kongoanaca u Belgiji“, reči su dr Sare Van Borden, istoričarke centralne Afrike.

Nesrećni ljudi su se žalili na skučen smeštaj, ograničenja kretanja i svakodnevno zlostavljanje koje su trpeli na sajmu. Nakon nekoliko meseci, kongoanski umetnici i zanatlije i njihove porodice nisu više mogli da podnesu nehuman tretman, te su se neki vratili kući.

Međutim, i izložba iz 1958. godine odnela je jednu ljudsku žrtvu – osmomesečnu bebu Žust Bonaventure Langa, koja je sahranjena na groblju u Tervurenu. Uzrok smrti nije utvrđen.

Foto: africamuseum.be

Ljudski zoološki vrt je zatvoren, a ostatak sajma je nastavljen.

Da se ne zaboravi i nikad više ne ponovi.

Izvori: Guardian, africamuseum.be

Rasizam, seksizam i diskriminacija, Vučićev omiljeni brend ima mračnu istoriju

Stanislav Beti

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

300 Shares
300 Shares
Share via
Copy link