Slomili joj lobanju kad je imala 12 godina, spasila se i izbavila iz pakla ropstva 70 ljudi

Generacije Afroamerikanaca su vekovima bile zarobljene u kandžama ropstva, što je posebno bilo izraženo na aneričkom Jugu, gde su na farmama pamuka služili svojim belim gospodarima.

Mnogi nesrećni ljudi, koji su samo zbog boje kože stavljeni u inferiorni položaj, pokušali su da pobegnu iz pakla u kojem su živeli, a jedna sitna žena velikog srca zaslužna je za spasenje velikog broja njenih sunarodnika.

Tegom joj slomili lobanju

Njeno ime je Harijet Tabman i detinjstvo je provela u ropstvu. Imala je svega 12 godina kada je prvi put svedočila pokušaju bekstva jednog porobljenog Afroamerikanca sa farme na kojoj su živeli.

Nakon što su nesrećnog čoveka pronašli i vratili, Harijet i nekolicina drugih su dobili instrukcije da ga vežu, kako bi bio bičevan za kaznu, što je ona odbila.

Muškarac je nedugo potom ponovo pokušao da pobegne, a ona je blokirala vrata, kako bi mu pomogla u toj nameri.

Nadzornik, koji je te noći motrio na robove, bacio je težak teg na begunca, koji je umesto njega pogodio Harijet i slomio joj lobanju.

Ona će se tokom čitavog života sećati ovog incidenta, jer je zbog tog udarca patila od jakih glavobolja i narkolepsije – hroničnog poremećaja spavanja.

Kako bi preživela, jela šta je stigla i spavala pod prekrivačem od zvezda

Harijet je bila veoma sitna, visoka samo metar i po, ali je imala snažnu volju i bila hrabra kao lavica. Kada je odrasla, postala je odlučna u svojoj nameri da pobegne na Sever i izbavi se iz pakla u kojem je živela.

Nakon što je 1849. godine saznala da će biti prodata, Harijet, sada u srednjim dvadesetim, odlučila je da je pravi trenutak da to i učini.

Jedne noći je, zajedno sa svoja dva brata, pobegla od krvnika kod kojih je bila primorana da živi. Njena braća su se ubrzo vratila, a ona je bila primorana da svoj beg do slobode potraži sama, bez prijatelja.

Kretala se isključivo noću kako je ne bi uočili, a danju se skrivala. Nije znala šta donosi sledeći dan – nikome nije mogla da veruje, a jela je šta je stigla, da bi preživela.

Ponekad bi pronašla sklonište, ali je najčešće spavala napolju, na zemlji, a prekrivač su joj bile zvezde. Posle 150 kilometara pešačenja uspela je da se domogne Severa i slobode.

Spasila preko 70 ljudi

Prisećajući se svog putešestvija, pogledala je svoje ruke, da vidi da li je ista osoba sada kada je konačno slobodna.

„Osećala sam se sjajno. Sunce je poput zlata sijalo kroz drveće, njegovi zraci milovali su polja, a ja sam se osećala kao da sam u raju“, rekla je ona.

Ubrzo nakon bekstva, Harijet odlučuje da se vrati na jug i pomogne članovima svoje porodice da pobegnu.

Ovu golgotu hrabra Harijet je ponovila više puta, a nakon što je svoje najmilije odvela na Sever, vratila se da pomogne i drugima. Tokom godina je spasila oko 70 ljudi.

„Bila sam kondukter ‘podzemne železnice’ osam godina, i mogu da kažem ono što većina konduktera ne može – nikada nisam sletela sa pruge i nikada nisam izgubila putnika“, rekla je ova hrabra žena.

Izvor: Facebook / Historical Snapshots