Tačno godinu dana od kada su Kon, Kisić i Brnabić prvi primili vakcinu, zvanično 1.306 neželjenih reakcija

Danas se navršava tačno godinu dana otkakao je u Srbiji data prva doza vakcine protiv koronavirusa, a tim povodom je direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović rekla da je do sada u našoj zemlji ukupno dato više od osam miliona doza vakcine, a da je buster dozu primilo više od 1.600.000 ljudi.

Prema zvaničnim podacima, prijavljeno je i 1.306 neželjenih reakcija na vakcinu, od kojih se šest vode kao teški oblici tromboze, kazala je Jelena Mitrašinović, ispred Agencije za lekove i medicinska sredstva.

U ovom trenutku u Srbiji je mirnija epidemijska situacija, koju bi trebalo iskoristiti i za planiranje strategije protiv novog omikron soja, ali i za ubrzavanje procesa imunizacije. Prema svim istraživanjama i iskustvu zemalja u kojima je taj soj virusa već neko vreme u cirkulaciji, treća – buster doza ojačava imunitet i protiv omikrona.

Pre godinu dana premijerka Ana Brnabić, epidemiolozi Predrag Kon i Darija Kisić prvi su primili vakcinu Fajzer i otpočela je vakcinacija zdravstvenih radnika u Srbiji.

Omikron se širi sa jedne na pet-šest osoba

Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović rekla je povodom pojave omikron varijante koronavirusa u Srbiji da su u skladu sa SZO uveli predostrožnost za sve koji dolaze iz Južne Afrike što se pokazalo kao opravdano jer je kod porodice koja je došla iz Bocvane posle nedelju dana od sletanja konstatovana omikron varijanta virusa.

– Utvrđeno je da se omikron brzo širi, da jedna osoba može da prenese virus na pet, do šest osoba, što ukazuje na povećanu infektivnost – navela je Jovanovićeva.

Prema njenim rečima, mere ostaju na snazi – izbegavati boravak u zatvorenom prostvoru bez zaštite, a s obzirom da se bliže novogodišnji praznici lične mere su broj jedan u zaštiti.

Napominje da je u Srbiji dato više od osam miliona doza vakcine, a da je buster primilo više od 1.600.000 ljudi. Jovanovićeva je podvukla da je izvesno da buster doza štiti od teških formi bolesti.

Zvanično 1.306 neželjenih reakcija

Predstavnica Agencije za lekove i medicinska sredstva Jelena Mitrašinović kaže da je Agenciji prijavljeno 1.306 neželjenih reakcija nakon vakcinacije, uglavnom očekivane povišene temperatute i sindroma sličnih gripu.

Kako je rekla, teže reakcije posle vakcinacije poput tromboze zabeleženo je kod šest slučajeva, a kod tri je donet zaključak o povezanosti sa imunizacijom.

Apel lekarima da prijave reakcije na vakcinu

Mitrašinovićeva je poručila je lekarima da ukoliko imaju sumnju o reakcijama na vakcinu da je prijave epidemiološkoj službi kako bi se vršio nadzor nad tim događajima.

– Kada tumačimo te teže događaje posle vakcinacije treba napomenuti da se radi o retkim slučajevima i mnogo je češća pojava tih oblika kod onik koji su oboleli od kovida nego kod vakcinisanih – napomenula je Mitrašinovićeva.

Prema njenim rečima, najviše neželjenih reakcija je u uzrastu od 18 do 44 godine, više je ženskog pola, mada žene inače češće prijavljuju neželjene reakcije, revnosnije su prema svom zdravlju.

Jovanovićeva je rekla da svi tragamo za mehanizmima kako povećati vakcinaciju, a tvrdi kako je dokazano da one štite, te da posle ovoliko doza znamo da imaju zaštitni efekat.

– Neželjena dejstva ne predstavljaju razlog da se ne obavi vakcinacija. Sam virus ne bira godine, komplikovani slučajevi se javljaju i kod mladih i starijih – kazala je Jovanovićeva dodajući da u odnosu na godine starosti obuhvat vakcinacije je veći.

Najmanje ljudi je vakcinisano u Tutinu – svega 22 odsto, dok je u Beogradu u Starom Gradu taj procenat 84 odsto.

Mitrašinovićeva je za RTS rekla da je Agencija za lekove i medicinska sredstva garant kvaliteta i bezbednosti i da se sve proverava u Nacionalnoj laboratoriji.

– Pre nekoliko godina SZO nas je svrstala u 50 najboljih regulatornih tela u sveta. Mnoge zadatke obavljamo profesionalno – uverava Mitrašinovićeva.

Izvor: RTS/Nova.rs